Svi gledaju u telefone, niko ne razgovara: Može li ručak bez ekrana da promeni navike?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
U 15 restorana na Sardiniji počinje jednomesečni probni program "Ručak bez ekrana“, čiji je cilj da podstakne porodice da tokom obroka odlože mobilne telefone i ponovo se posvete razgovoru, zajedničkom vremenu i druženju. Inicijativa podrazumeva dobrovoljno ostavljanje telefona po strani, društvene igre za decu dok čekaju hranu, kao i informativne materijale sa savetima pedijatara namenjenim roditeljima.
Ideja je da se porodični obrok ponovo pretvori u vreme za razgovor, razmenu iskustava i povezivanje, bez neprekidnog proveravanja poruka i praćenja sadržaja na mobilnim telefonima.
Psihološkinja i dečja psihoterapeutkinja Snežana Anđelić kaže za Euronews Srbija da je ovakva inicijativa veoma značajna, posebno u vremenu kada je upotreba telefona postala gotovo automatska navika, a odsustvo ekrana kod mnogih izaziva nelagodu.
"Mislim da nam je potrebno to, da nam se uzme taj telefon iz ruke. Osetila sam i sama nelagodu kada sam ušla u kafić i videla da svi oko mene sede i gledaju u telefone. Uhvatila sam sebe kako posežem za telefonom, samo da ne bih izgledala čudno zato što sedim i ne radim ništa. Onda sam se zapitala zašto je postalo neobično da jednostavno sedimo, razmišljamo i posmatramo šta se dešava oko nas", navela je Anđelić.
Ona ocenjuje da je korišćenje mobilnih telefona postalo svojevrsna zavisnost, zbog koje ljudi sve teže podnose trenutke bez spoljašnjih stimulansa.
Sagovornica Euronews Srbija navodi da su ljudi ranije odlazili u restorane i kafiće kako bi razgovarali sa prijateljima i porodicom, ali i da su umeli da sede sami, posmatraju okolinu ili jednostavno budu sa svojim mislima.
"Naš mozak je stalno okupiran sadržajima koji dolaze spolja, a sve manje sadržajima koje sami kreiramo u svojoj glavi. Zaboravili smo da smo socijalna bića i da su nam za zdrav psihološki razvoj neophodni zajednica, kontakt sa drugom osobom, razgovor i osećaj da nas neko čuje i razume", istakla je ona.
Kako prekomerna upotreba telefona utiče na razvoj dece?
Posebno zabrinjavajuće posledice prekomerne upotrebe mobilnih telefona, prema rečima psihološkinje, mogu da se odraze na decu, naročito u ranom razvojnom periodu.
Unsplash
Anđelić upozorava da prevelika količina sadržaja koju deca pasivno konzumiraju može da utiče na razvoj kreativnosti, samostalnosti i aktivnosti.
Problem je, kako objašnjava, u tome što dete tokom gledanja sadržaja na ekranu može da ima utisak da učestvuje u brojnim događajima, dok mu je telo zapravo potpuno pasivno.
"Mozak dobija puno stimulansa i akcije koja se dešava na ekranu, ali telo ostaje pasivno. To može da dovede do ozbiljnih razvojnih problema, jer je u ranom razvoju neophodno da dete bude fizički aktivno, da vidi određeni stimulans, ali i da samo bude u pokretu i učestvuje u nekoj aktivnosti", objašnjava Anđelić.
Jedna od čestih situacija u kojoj roditelji posežu za telefonima jeste hranjenje dece. Mobilni telefoni i crtani filmovi često postaju način da dete mirno sedi i pojede obrok, ali psihološkinja upozorava da takva navika može da ima negativne posledice po razvoj osećaja za sopstvene potrebe.
Kada dete jede gledajući u ekran, njegova pažnja nije usmerena na hranu i signale koje mu šalje telo, već na sadržaj koji prati.
"Kada jedemo, mi osluškujemo svoje telo. Prepoznajemo da li smo gladni, žedni, da li nam je dosta i da li smo se najeli. Kada dete gleda u telefon, njegova pažnja je usmerena na ekran, a ne na sopstveno telo. Tako ono gubi mogućnost da razvija samoregulaciju", upozorava Anđelić.
Dodaje da dete na taj način može da nauči da mehanički otvara usta dok ga roditelj hrani, umesto da samo uzima hranu, koristi kašiku i pokazuje kada više ne želi da jede.
Prema njenim rečima, važno je da roditelji deci omoguće da prepoznaju sopstvene potrebe i da postepeno razvijaju samostalnost, umesto da se oslanjaju na spoljašnje podsticaje.
Psihološkinja upozorava da se posledice prekomerne upotrebe telefona ne ogledaju samo u načinu ishrane, već i u drugim svakodnevnim situacijama u kojima deca sve manje osluškuju sopstvene potrebe.
Kao primer navodi situacije u kojima roditelji umesto deteta procenjuju da li mu je hladno ili toplo, dok dete vremenom gubi naviku da samo prepoznaje i izražava ono što oseća.
Zbog toga smatra da je važno da deca budu aktivni učesnici u svakodnevnom životu, a ne pasivni posmatrači sadržaja koji im se nude na ekranima.
"Detetu je potrebno da bude aktivno, da ne bude samo neko ko konzumira sadržaje, već neko ko ih stvara. Kroz igru, trčanje i različite aktivnosti dete treba da bude kreator, da istražuje i učestvuje u onome što mu se dešava", naglasila je Anđelić.
Prilog pripremila: Mina Nemčević
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)