Vest stiže dok skrolujemo: Ko danas informiše mlade – novinari, influenseri ili algoritmi?

Mladi nisu nužno prestali da prate šta se dešava u svetu - ali sve češće do informacija dolaze drugačijim putem. Umesto da otvore informativni portal ili pogledaju televizijski dnevnik, vest mogu da vide u kratkom videu na TikToku, Instagram objavi ili razgovoru sa kreatorom sadržaja kojeg već prate.

Promenu u načinu informisanja mladih beleži i Reuters Institute for the Study of Journalism u izveštaju o mladim publikama iz marta 2026. godine.

Naime, istraživanje se fokusira na uzrast od 18 do 24 godine i ukazuje na prelazak sa modela u kojem mladi sami posećuju informativne sajtove na model u kojem vesti pronalaze na društvenim mrežama i video-platformama.

Prema ovom istraživanju, udeo mladih od 18 do 24 godine koji su društvene mreže naveli kao glavni izvor vesti porastao je sa 21 odsto 2015. na 39 odsto 2025. godine.

U istom periodu, udeo onih koji su kao glavni izvor naveli informativne sajtove i aplikacije pao je sa 36 na 24 odsto. Podaci pokazuju da se ne menja samo učestalost praćenja vesti već i način na koji publika dolazi do njih.

Sličan trend obrađuje i The Guardian u analizi o promenama medijskih navika u Australiji iz juna 2026. godine. U toj zemlji, prema rezultatima istraživanja, skoro polovina ispitanika uzrasta od 18 do 24 godine koristi TikTok za praćenje vesti. Ipak, rezultate iz Australije ne treba automatski preslikavati na mlade u drugim zemljama, jer se medijske navike razlikuju u zavisnosti od tržišta i publike.

Vest stiže do korisnika, umesto da je on traži

Kako navode istraživanja, jedna od važnijih promena jeste to što mladi često nailaze na vesti dok koriste društvene mreže iz drugih razloga. Mogu da otvore aplikaciju kako bi pogledali objave prijatelja ili zabavne snimke, a da se usput susretnu sa informacijom o izborima, međunarodnom sukobu ili novom naučnom otkriću.

Ovakav način informisanja obrađuje i Pew Research Center u istraživanju o mladim odraslim osobama i budućnosti vesti iz decembra 2025. godine. Istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama pokazalo je da 70 odsto odraslih uzrasta od 18 do 29 godina političke vesti vidi usput, dok ih 30 odsto aktivno traži. Ovi podaci odnose se na američku publiku i ne predstavljaju procenu za Srbiju.

Razlika između aktivnog traženja vesti i slučajnog nailaska na njih važna je i za razumevanje odnosa publike prema medijima.

Kada korisnik vest vidi u objavi koju je podelio prijatelj ili u videu omiljenog kreatora, možda neće zapamtiti koji medij je prvi objavio informaciju. Time tradicionalni mediji gube deo neposrednog odnosa sa publikom, čak i kada njihov sadržaj nastavlja da cirkuliše na internetu.

Promena se ne odnosi samo na platforme već i na ljude od kojih mladi dobijaju informacije. Na društvenim mrežama vesti predstavljaju profesionalni novinari, ali i influenseri, podkasteri i nezavisni kreatori sadržaja, koji često složene događaje objašnjavaju jednostavnijim jezikom i u kraćem formatu.

Unsplash

Reuters Institute u svojoj analizi navodi da je među korisnicima društvenih mreža uzrasta od 18 do 24 godine, koji tamo prate vesti, 51 odsto reklo da veću pažnju posvećuje kreatorima sadržaja i javnim ličnostima, dok je 39 odsto navelo tradicionalne medijske kuće ili novinare.

To ne znači nužno da mladi više veruju influenserima, već pokazuje kome češće posvećuju pažnju na tim platformama.

Ovaj trend otvara pitanje odgovornosti za tačnost informacija. Dok profesionalne redakcije imaju uređivačke procedure i pravila za proveru činjenica, kvalitet sadržaja koji objavljuju nezavisni kreatori može znatno da varira. Kratak video može da učini komplikovanu temu pristupačnijom, ali može i da izostavi važne detalje, kontekst ili suprotstavljene stavove.

Da li su mladi izgubili interesovanje za vesti?

Manje direktnog posećivanja informativnih portala ne znači automatski da mladi nisu zainteresovani za aktuelna dešavanja. Deo njih vesti prati kroz formate koji se razlikuju od tradicionalnog dnevnika ili novinskog članka, dok drugi ređe traže informacije ili izbegavaju vesti koje doživljavaju kao opterećujuće.

Reuters Institute u još jednom istraživanju, Digital News Report iz 2025. godine ukazuje na širi problem: tradicionalni mediji u brojnim zemljama imaju poteškoće da zadrže pažnju publike, dok društvene mreže, video-platforme i kreatori sadržaja dobijaju sve značajniju ulogu u javnoj raspravi.

I američko istraživanje Pew Research Center-a takođe pokazuje da mladi odrasli ređe nego starije generacije pažljivo prate vesti i da su skloniji usputnom informisanju. Ipak, istraživanje istovremeno pokazuje da digitalne platforme predstavljaju važan kanal putem kojeg dolaze do aktuelnih informacija.

Za medijske kuće to znači da pitanje više nije samo kako privući mlade da otvore naslovnu stranu portala ili uključe televiziju, već kako da kvalitetno novinarstvo bude dostupno tamo gde publika već provodi vreme.

To može da podrazumeva kratke video-formate, objašnjenja složenih događaja, podkaste i sadržaje prilagođene različitim digitalnim platformama.

Slične promene vidljive su i u Srbiji. Prema Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2025. godinu, koji je objavila Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), društvene mreže su ubedljivo najzastupljeniji izvor informisanja mladih.

Na pitanje o glavnom izvoru informisanja, 76,7 odsto ispitanika navelo je društvene mreže. Internet portale kao glavni izvor informacija navelo je 21 odsto mladih, dok su televiziju izabrala svega dva odsto ispitanika. Novine nisu navedene kao glavni izvor informisanja ni kod jednog procenta ispitanika.

Unsplash

Istraživanje je sprovedeno od 25. aprila do 5. maja 2025. godine, na reprezentativnom uzorku od 1.259 mladih uzrasta od 15 do 30 godina. Podaci pokazuju koliko se promenio odnos mladih prema tradicionalnim medijima, ali otvaraju i pitanje kakve informacije do njih zapravo dolaze putem društvenih mreža.

Naime, isto istraživanje pokazuje da se čak 72 odsto mladih često susreće sa lažnim vestima, dok je 27 odsto navelo da na njih nailazi ponekad. To ukazuje na još jedan važan aspekt digitalnog informisanja: dostupnost velikog broja informacija ne znači nužno i njihovu pouzdanost.

Kada se ovi podaci uporede sa istraživanjima Reuters Institute-a i Pew Research Center-a, postaje jasnije da promena načina informisanja nije karakteristična samo za mlade u pojedinim zemljama, već predstavlja širi trend. Iako se procenti razlikuju u zavisnosti od zemlje, uzrasta i načina sprovođenja istraživanja, zajedničko im je sve veće oslanjanje na digitalne platforme i sadržaje koji do korisnika dolaze posredstvom društvenih mreža.

Mladi, dakle, nisu nužno izgubili interesovanje za svet oko sebe. Promenilo se mesto na kojem se sa tim svetom susreću. Umesto da sami biraju medij i traže određenu vest, sve češće je pronalaze tokom svakodnevnog korišćenja društvenih mreža. U takvom okruženju izazov više nije samo doći do informacije, već prepoznati njen izvor, proveriti njenu tačnost i razumeti širi kontekst događaja.