Novo istraživanje ruši popularni trend: Potrebno nam je mnogo manje proteina, nego što tvrde influenseri

Novo istraživanje sugeriše da bi manji unos proteina mogao da bude ključ za duži život i bolje zdravlje, dovodeći u pitanje jednu od najraširenijih pretpostavki o zdravom načinu života.

Od proteinskih prahova do proteinskih pločica i žitarica obogaćenih proteinima, trend maksimalnog unosa proteina (proteinmaxxing), zavladao je svetom fitnesa tokom ove decenije. Međutim, kako svetska populacija stari, nova istraživanja sugerišu da bi manji unos proteina mogao predstavljati pametniji put ka dužem i zdravijem životu.

Nakon što su analizirali više od 300 studija, istraživači sa Univerziteta Viskonsin-Medison u Sjedinjenim Američkim Državama utvrdili su da, iako zvanične smernice često preporučuju ishranu bogatu proteinima, sve više dokaza pokazuje da smanjenje unosa proteina zapravo može da smanji rizik od bolesti povezanih sa starenjem, poput dijabetesa i raka.

"Potpuno je jasno da proteini donose koristi kada je reč o rastu mišića i odgovoru organizma na fizičku aktivnost kod aktivnih osoba", rekao je Dadli Laming, autor studije, u saopštenju za javnost.

"Međutim, pošto većina ljudi vodi relativno sedelački način života, mnogi verovatno unose više proteina nego što im je zaista potrebno, što verovatno ima negativne posledice po zdravlje", dodao je.

Studija je pokazala da ishrana sa manjim unosom proteina poboljšava metaboličke funkcije tako što smanjuje masno tkivo, povećava potrošnju energije i doprinosi stabilnijem nivou šećera u krvi, piše Euronews.

Istraživanja sprovedena na ljudima i životinjama pokazala su da je takva ishrana dovela do bolje kontrole šećera u krvi i manjeg udela telesnih masti, čak i kada su ispitanici unosili veći ukupan broj kalorija.

Unsplash

Ovaj efekat u velikoj meri pokreće "zaštitni hormon" poznat kao FGF21, čiji nivo raste kada je unos proteina nizak, a koji pomaže organizmu da efikasnije sagoreva energiju.

Istraživači su takođe utvrdili da manji unos proteina pomaže organizmu da pređe u režim "popravke i čišćenja" poznat kao autofagija. Ovaj proces omogućava telu da uklanja "ćelijski otpad", poput oštećenih proteina i drugih oštećenih ćelijskih komponenti, čime se ćelije održavaju mlađim i funkcionalnijim.

Ipak, studija naglašava da ishrana sa niskim unosom proteina nije pogodna za sve.

Određene grupe trebalo bi da izbegavaju ograničavanje proteina, uključujući trudnice i decu u razvoju kojima su proteini neophodni za rast, starije osobe, kao i one koji se oporavljaju od ozbiljnih povreda.

Koliko proteina se preporučuje?

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) propisuju referentni unos od 0,83 grama proteina po kilogramu telesne mase dnevno.

Obe institucije saglasne su da se unos koji je dvostruko veći od referentne vrednosti smatra bezbednim, ali ističu da su dokazi o efektima veoma visokog unosa proteina i dalje predmet rasprava.

EFSA takođe navodi da nema dovoljno podataka za utvrđivanje posebnih potreba za proteinima kod starijih odraslih osoba i preporučuje da oni unose najmanje istu količinu proteina kao i mlađi odrasli.

"Nedavne preporuke podsticale su ljude da jedu više proteina, ali su ih istovremeno podsticale i da više vežbaju", kaže Laming.

"Verovatno je potrebno da preporuke o unosu proteina budu personalizovane ne samo prema uzrastu, već i prema nivou fizičke aktivnosti."

Autori zaključuju da mnogi ljudi danas unose znatno više proteina nego što je neophodno i da bi mogli imati koristi od njihovog ograničavanja. Ipak, ističu da klinički istraživači još treba da razviju "odgovarajuće režime ishrane za pojedince", u skladu sa njihovim zdravstvenim stanjem i životnim navikama.