Biološki sat ili predrasude: Da li je za žene bezbedno da rađaju decu u pedesetim godinama života
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Slučaj glumice Hilari Svonk, koja je nedavno objavila da u 52. godini čeka dete, ponovo je otvorio diskusije na temu kada je za žene prekasno da se ostvare kao majke.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, broj žena koje su rodile nakon 50. godine života u Srbiji je u poslednjih deset godina značajno porastao.
Dok je 2013. godine bilo samo 14 takvih porođaja, taj broj je 2023. godine dostigao čak 55. Poseban skok se beleži u poslednjih nekoliko godina, sa 41 porođajem u 2020. godini i 53 u 2022. godini. Ovi podaci ukazuju na rastući trend porođaja posle pedeste godine u Srbiji, koji je najizraženiji u poslednjoj deceniji.
Ginekolog prof.dr Aleksandar Ljubić u razgovoru za Tanjug komentarisao je taj slučaj i istakao da ne postoji tačno određena starosna granica posle koje žena više ne može da postane majka.
"Svo to drvlje i kamenje na glumicu koja je rešila da u tim godinama ostane trudna predstavlja veliko vraćanje unazad, o tome smo pričali u prošlom milenijumu. To je diskriminacija po starosti i polu, gde neko ograničava ženu na mogućnost rađanja, a to nije dobro", poručio je on.
Tanjug Video
Istovremeno, Evropa se trenutno suočava sa najozbiljnijom demografskom krizom u modernoj istoriji, gde se pad broja rođenih više ne posmatra kao lokalni problem pojedinih država, već kao jedinstven i sinhronizovan evropski trend.
Kao jedan od najznačajnijih uzroka ove pojave ističe se sve kasnije osamostaljivanje mladih i odlaganje porodice, uglavnom iz težnje za ekonomskom stabilnošću i nedostatka sistemske podrške za usklađivanje rada i roditeljstva.
Svetska zdravstvena organizacija navodi da se otprilike svaka šesta osoba u svetu ili oko 17 procenata, suočava sa neplodnošću tokom života. Ipak, u demografskim anketama, svega 12 posto ispitanika navodi čistu biološku neplodnost kao razlog zašto nemaju decu.
Za žene koje odlažu majčinstvo iz bilo kog razloga, poslednjih godina na raspolaganju je zamrzavanje jajnih ćelija, koje može promeniti njihove reproduktivne mogućnosti u kasnijim godinama.
Dr Ljubić smatra da zamrzavanje jajnih ćelija može biti neka vrsta polise osiguranja za buduće materinstvo i jedan od načina očuvanja reprodukcije, napomenuvši da nije samo reprodukcija ta koja je bitna u životu svake žene.
"To što se u javnosti mnogo više govori o ženskom biološkom satu nego o muškom, predstavlja polnu diskriminaciju koja je posledica različite fiziologije. Kod muškarca to ide sporije i neprimetnije, a kod žena brže. Mi danas imamo potpuno efikasne načine prevencije popuštanja jajnih ćelija, u mladosti je vreme da se brine o svojoj reprodukciji i opštem zdravlju za godine koje dolaze", poručio je on.
"Žena u pedesetim je psihološki na vrhuncu svoje evolucije"
Psihoterapeut Milica Jeremić izjavila je danas da iza razmišljanja ljudi koji osuđuju i targetiraju žene koje se odluče za kasno materinstvo i smatraju da je sa 50 godina kasno za trudnoću, krije strah od sopstvene smrti, sopstvenog propadanja i verovanja u nešto što je zastarelo.
"Što se tiče razmišljanja o ovome, ostali smo negde u kamenom dobu. Zaboravljamo da su ljudi nekada živeli između 40 i 45 godina, a danas je životni vek oko 80 godina. Žena u pedesetim godinama se ostvarila na raznim poljima, karijeru je definisala, partnerske odnose takođe, kao i stambeno i ekonomsko pitanje, i u psihološkom smislu ona je na vrhuncu svoje evolucije i spremna da postane majka", navela je Jeremić za Tanjug.
Tanjug Video
Komentarišući to što Hilari Svonk u 52. godini čeka treće dete, Jeremić je rekla da su naše bake morale rano da rađaju decu iz razloga što je bila velika stopa smrtnosti novorođenčati, velika stopa smrtnosti žena koje su rađale, dok se danas to promenilo i biologija ide u korak sa tim da je žena sasvim u redu ukoliko rodi sa 50 godina.
Na pitanje kakve su psihološke prednosti, a kakvi izazovi roditeljstva u kasnijim godinama, Jeremić je istakla da zrelost, emocionalna stabilnost i životno iskustvo donose veći kvalitet u odgajanju dece, i dodala da je takva majka mnogo investiranija u svoje potomstvo.
"Daleko od toga da nije svesna vremena i godina, ali upravo je zbog toga i posvećena odnosu sa detetom. Osetljiva je i na te predrasude, pa vrlo često majke koje rode kasno su prilično perfekcionistički nastrojene prema svojoj deci. Manjak energije može biti izazov, ali ta energija je individualna stvar", navela je ona.
Odgovarajući na pitanje kako trudnica u pedesetim godinama može da se izbori sa pritiscima, osudama i stigmama, i očuva svoje mentalno zdravlje, Jeremić je rekla da je neophodno da bude svesna da život ne staje u pedesetim godinama, kao i to da se iza rečenice "svaka ti čast, ja ne bih mogla" krije sopstveni strah i uverenje da su nam svi životni ciklusi završeni.
Takvo razmišljanje ide iz plemenskih zajednica onda kada su naše bake sa 35 godina čuvale unučiće, a mlađi naraštaji se trudili da idu u lov, izjavila je ona i napomenula da biologija ne bi dozvolila da žene sa 50 godina mogu da postanu majke ukoliko nisu spremne da to potomstvo izvedu na put.
"Žena sa 50 godina je već ostvarena u ostalim identitetima, njena jedina prepreka jesu njene godine ali time bude više investirana u odnos sa detetom i već je pripremljena na osude i pritiske s kojima se može suočiti. Treba da se zapitamo ko od nas ima potpisan ugovor da će dočekati sutra", poručila je Jeremić.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)