U kojoj evropskoj zemlji žene najkasnije rađaju prvo dete i kako to utiče na natalitet

Evropljani sve duže čekaju da dobiju decu, a stručnjaci kažu da nema naznaka da će se taj trend uskoro usporiti.

Širom Evropske unije, žene postaju majke u proseku sa 29,8 godina, što je odlaganje od oko godinu dana u odnosu na deceniju ranije, prema najnovijim zvaničnim podacima. Trenutno se starost žena pri prvom porođaju kreće od 24,7 godina u Moldaviji do 31,8 godina u Italiji.

Odlaganje roditeljstva ne znači nužno odustajanje od dece. Neke od zemalja u kojima žene najduže čekaju da dobiju decu su takođe zemlje sa višim stopama fertiliteta, na primer Danska, Nemačka, Irska, Kipar, Holandija, Portugal, Švedska, Lihtenštajn i Norveška, pokazuju podaci EU.

"Radi se zapravo o čekanju. Nema mnogo dokaza da ljudi više ne žele da imaju decu; idealna veličina porodice se zapravo nije mnogo promenila tokom vremena. Radi se samo o tome kada se deca dobijaju", rekla je Ester Lacađari, demografkinja koja se bavi fertilitetom na Univerzitetu u Beču, za Euronews Health.

Postoji nekoliko faktora koje Evropljani obično smatraju "preduslovima" za dobijanje dece, rekla je ona. 

"Na primer, prvo žele da završe studije i postanu finansijski stabilni, a generalno, danas im je potrebno više vremena da uspostave stabilne romantične veze nego ranije", rekla je.

Žene u Istočnoj i Centralnoj Evropi obično postaju majke u srednjim do kasnim 20-im godinama, dok one u Zapadnoj i Južnoj Evropi često čekaju do ranih 30-ih, prema podacima iz 2023. godine.

"Ipak, trend odlaganja rađanja dece može se videti svuda u Evropi. Zato je vrlo teško izdvojiti jedan jedini faktor koji bi objasnio ovaj trend", rekla je Lacađari. 

Ova promena može imati i zdravstvene posledice. Iako Evropljani možda žele da dobiju decu kasnije u životu, odlaganje roditeljstva može povećati rizik od problema sa plodnošću. To znači da kada se osete spremnima za decu, možda neće moći da imaju onoliko dece koliko žele.

"Preferirani period za rađanje dece se pomerio, i to je zanimljivo, jer se biološki naravno nije promenio“, rekla je Lacađari.

To pomaže da se objasni porast tretmana plodnosti širom Evrope u poslednjim godinama, sa više od 1,1 miliona ciklusa tretmana sprovedenih u gotovo 1.400 klinika u 2021. godini.

Međutim, ovi tretmani mogu biti skupi i emotivno zahtevni – a u nekim zemljama nisu dostupni samcima, istopolnim parovima ili drugim grupama.