Mračna tajna najpopularnije društvene igre: Monopol je "ukraden", a njegova prava autorka zaboravljena

Početkom novembra te 1935. godine, kompanija Parker Brothers izbacuje na tržište društvenu igru Monopol, koja će postati najpopularnija svih vremena. Do danas je više od milijardu ljudi igralo Monopol, budući da je igra dostupna u 114 zemalja i na 47 različitih jezika.

I to uprkos činjenici da su čelnici kompanije verovali da će igra "propasti". Iz njihovog ugla, bila je previše komplikovana, trajala je predugo i obraćala se izuzetno ograničenoj publici: ko bi uopšte želeo da kupuje izmišljene nekretnine u Atlantik Sitiju?

Kao što se pokazalo, grdno su pogrešili, jer je tokom decenija Monopol stekao legendarni status. Članovi benda The Beatles igrali su ga u svojoj hotelskoj sobi tokom prve turneje po SAD. Igra je čak korišćena i za tajno krijumčarenje mapa i novca ratnim zarobljenicima tokom Drugog svetskog rata.

Skandal i mračna tajna omiljene društvene igre

Međutim, kako je novinarka Meri Pilon otkrila u svojoj knjizi "Monopolisti: Opsesija, bes i skandal iza omiljene svetske društvene igre", njena istorija krije mnogima nepoznat skandal.

"Ja sam, kao i većina ljudi, mislila da je Monopol izmišljen tokom Velike depresije", rekla je Pilonova pre nekoliko godina u intervjuu za televiziju CBS. "Kao i mnogi drugi, čula sam priču o tome kako je neki čovek, Čarls Darou, izmislio igru, prodao je kompaniji Parker Brothers, i od siromaha postao bogataš - tipična priča o Pepeljugi, sve zvuči predivno. Problem je u tome što to nije baš istina".

Istina koju je Pilonova otkrila jeste da je igru zapravo osmislila jedna žena Elizabet Megi, još 1903. godine. I ne samo to, napravila ju je kao vid protesta protiv krupnog kapitala i bogatih aristokrata takozvanog "Pozlaćenog doba" u SAD.

"Karnegi, Rokfeler, Vanderbilt, Morgan: U ovoj zemlji se stvarala tolika količina bogatstva koja se koncentrisala u rukama malog broja ljudi, u meri koja do tada nikada nije viđena", objasnila je Pilonova. "Zato je ona kreirala ovu društvenu igru kao edukativni alat, sa ciljem da poduči ljude o zlu koje donosi monopol".

Megi je svoju kreaciju nazvala "Igra zemljoposednika" (The Landlord’s Game) i napravila je kvadratnu tablu koja je uključivala, između ostalog, i čuveno polje sa natpisom "Idi u zatvor".

Kako je prava autorka ostala bez miliona?

Kako je, međutim, izgubila kontrolu nad igrom i bogatstvo koje je usledilo sa njenim kasnijim uspehom?

Megi je patentirala igru 1904. godine, a njena ideja je postala "viralna", kako bismo to danas rekli. Igrala se od Bostona, preko Njujorka do Filadelfije, ali kako se njena slava širila, ljudi su počeli da prave sopstvene, kućne verzije table.

"Kada je Lizi Megi stvorila The Landlord’s Game, u pravilima se opširno osvrnula na monopole i na to kako se boriti protiv njih", objašnjava Pilonova. "Tako su, vrlo brzo, gotovo odmah, ljudi počeli da je zovu Igra Monopol".

Pexels.com/Jan van der Wolf

Bilo je to na vrhuncu Velike depresije kada je nezaposleni muškarac iz Filadelfije po imenu Čarls Darou preko prijatelja otkrio ovu već popularnu igru. On je napravio sopstvenu verziju i 19. marta 1935. godine prodao prava proizvođaču igračaka, kompaniji Parker Brothers.

Prema rečima Džonatana Berkovica, potpredsednika marketinga za igre u kompaniji Hasbro, originalna igra koju je Darou predao Braći Parker bila je nacrtana na poleđini stolnjaka. Ova igra je danas izložena u sedištu kompanije Hasbro na Roud Ajlandu (koja je 1991. godine kupila Parker Brothers).

Ukradena slava i zakasnela pravda

Hasbro danas priznaje da je Monopol inspirisan kreacijom Elizabet Megi, ali nakon njene smrti, njena priča je velikim delom pala u zaborav. Darou je bio taj koji je prigrabio svu slavu i postao milioner.

Sama Megi je pokušala da ispriča svoju stranu priče. Dala je dva intervjua, za Washington Post i Washington Evening Star, gde je, držeći tablu svoje igre pored one iz Monopola, pokazala da je sve poteklo od njene ideje.

Međutim, javnost je već bila očarana Darouovom pričom o uspehu, koja je ujedno bila i ključni sastojak u marketingu Monopola, tako da su reči Elizabet Megi naišle na zid ćutanja.

Prema rečima istoričara Monopola i bivšeg direktora kompanije Parker Brothers Fila Orbanesa, kompanija je platila Megi svega 500 dolara za prava na njenu igru i navela nju, zajedno sa Darouom, kao inspiraciju za Monopol. Ipak, nakon njene smrti 1948. godine, njeno ime je potpuno zaboravljeno.

Tako je ostalo sve do sedamdesetih godina prošlog veka, kada je profesor sa Državnog univerziteta u San Francisku Ralf Anspah, podneo tužbu protiv Parker Brothers tražeći pravo da napravi sopstvenu igru pod nazivom "Anti-Monopol" (Anti-Monopoly). Profesor je pobedio, a tokom sudske bitke koja je trajala više od 10 godina, priča Elizabet Megi je konačno isplivala na videlo i zvanično zabeležena u istoriji.