Olakšice na račune za energente do 60 odsto: Ko ima pravo na popust i kako ga ostvariti

Penzioneri sa mesečnim primanjima manjim od 31.000 dinara mogu da ostvare umanjenje računa za energente do 1.000 dinara, bez podnošenja posebnog zahteva, dok ostale socijalno ugrožene kategorije građana pravo na olakšice ostvaruju prijavom nadležnoj lokalnoj samoupravi. Prema rečima Marka Dragića iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije, ukupna umanjenja za pojedine kategorije domaćinstava mogu dostići i 60 odsto. Iako postoje različite mere podrške, građani su, kako ističe, nedovoljno informisani o pravima koja mogu da ostvare.

Naime, pojedine kategorije građana u Srbiji imaju pravo na umanjenje računa za električnu energiju, gas i grejanje, a među njima su i penzioneri sa najnižim primanjima. Za ovu grejnu sezonu predviđene su dodatne mere podrške, a visina olakšica zavisi od kategorije kojoj domaćinstvo pripada, broja članova i visine primanja.

Dragić objašnjava da je reč o socijalnoj meri čiji je cilj da pomogne najugroženijim građanima, pri čemu su posebna kategorija penzioneri sa mesečnim primanjima manjim od 31.000 dinara.

"Kada pričamo o penzionerima, oni će dobiti umanjenje automatski, bez ikakve prijave. Da se bilo gde prijave, dobiće umanjenje na račune u iznosu do 1.000 dinara“, navodi Dragić.

Kako objašnjava, jedan od uslova je da penzioner sa primanjima ispod tog iznosa bude istovremeno vlasnik nekretnine na kojoj se vodi potrošnja, kao i vlasnik brojila na koje stiže račun.

Pored penzionera, pravo na olakšice imaju i druge socijalno ugrožene kategorije domaćinstava. Međutim, za njih je neophodno podnošenje zahteva na lokalnom nivou, a uslov je, između ostalog, da podnosilac zahteva bude vlasnik brojila.

Visina umanjenja zavisi od više faktora, a kada se objedine sve olakšice koje domaćinstvo može da ostvari, popust može dostići i 60 odsto.

"Ako uzmemo neki prosek, koliko, na primer, prosečna porodica sa najminimalnijim primanjima može ostvariti popust, to je oko 20 odsto, kako podnesu zahtev i ispunjavaju sve uslove od napred navedenog konkursa", kaže Dragić.

Građani nedovoljno informisani o pravima

Iako mere podrške postoje, jedan od najvećih problema je nedovoljna informisanost građana o mogućnostima koje im stoje na raspolaganju.

"Nažalost, potrošači su poprilično slabo informisani, nije neka velika zainteresovanost za ovu temu", ističe Dragić, dodajući da se najčešće javljaju građani koji su već u teškoj finansijskoj situaciji i aktivno traže načine da smanje troškove.

Prema njegovim rečima, važnu ulogu u informisanju trebalo bi da imaju jedinice lokalne samouprave, koje bi na osnovu svojih evidencija mogle da prepoznaju socijalno ugrožene građane i organizuju dodatne aktivnosti kako bi ih upoznale sa pravima i olakšicama.

Poseban problem, kako navodi, postoji u manjim i seoskim sredinama, gde je informisanost slabija, iako se upravo tamo nalaze domaćinstva sa veoma niskim primanjima, među kojima su i korisnici poljoprivrednih penzija.

Postupak za ostvarivanje statusa energetski ugroženog kupca može se pokrenuti lično ili elektronskim putem, a prema rečima Dragića, može trajati najviše 30 dana. Nakon toga donosi se rešenje o ostvarivanju prava, čije trajanje zavisi od konkretne situacije domaćinstva i može biti do godinu dana.

Kada je reč o zaštiti od isključenja električne energije, Dragić upozorava da status socijalno ugroženog kupca ne znači automatski i zaštitu od obustave isporuke.

"U zavisnosti na šta se tačno odnosi zahtev, striktno ne mora da znači. Postoje elementi da on mora redovno izmirivati svoje obaveze na toj adresi na kojoj je prijavljen, kako bi stekao uslov“, objašnjava on, uz napomenu da se uslovi preciziraju rešenjima koja donose lokalne samouprave.

Prema procenama kojima raspolaže Nacionalna organizacija potrošača Srbije, oko 300.000 građana u zemlji moglo bi da podnese zahtev za ostvarivanje prava na olakšice. Ipak, Dragić napominje da je reč o okvirnoj proceni, dok se precizniji podaci razlikuju od jedne do druge lokalne samouprave.

Visoke cene i marže među najvećim problemima potrošača

Osim troškova energenata, građanima najveće probleme stvaraju visoke cene i marže, kao i nezadovoljavajući kvalitet pojedinih proizvoda.

Dragić ocenjuje da je tržište i dalje nedovoljno uređeno i ukazuje na postupak protiv trgovinskih lanaca koji još nije okončan.

"Imamo problem kada su u pitanju marže, da imamo visoke cene, da nam je to tržište trenutno dovoljno neuređeno, da imamo pokrenut postupak protiv trgovinskih lanaca koji još nije okončan, da su to definitivno jedni od ključnih potrošačkih problema“, navodi on.

Kao dodatni problem izdvaja nesrazmeru između cene i kvaliteta proizvoda, ali i potrebu za strožim standardima prilikom uvoza robe.

Prema njegovim rečima, Srbija bi trebalo više da koristi sopstvene poljoprivredne i privredne resurse, umesto da uvozi proizvode i sirovine koje već ima na domaćem tržištu.

Govoreći o merama koje se odnose na trgovinske lance, Dragić ocenjuje da su obaveze trgovaca da prikazuju najniže cene proizvoda u prethodnih 30 dana i da dostavljaju nedeljne preglede cena prvi korak u borbi protiv visokih marži.

"Tako da je to prvi korak u borbi, ali opet, to ne znači da će nužno na kraju potrošač izaći kao pobednik ili da će država izaći kao pobednik", kaže Dragić.

On smatra da bi izmene Zakona o trgovini trebalo da doprinesu i boljem položaju malih proizvođača i trgovaca, kojima bi trebalo omogućiti ravnopravnije učešće na tržištu i jasnije definisane rokove plaćanja.

Kao jedan od pravaca u kojem bi trebalo dodatno unaprediti zaštitu potrošača navodi i kontrolu kvaliteta proizvoda, posebno onih koji se uvoze.

"Tu nam nedostaje dovoljno standardizacije i kontrole da imamo standarde pod kojim uslovima može da se uveze proizvod, da se radi detaljna kontrola prilikom hemijske analize“, ističe Dragić.

Prema njegovoj oceni, postoje određeni pomaci, ali oni još nisu dovoljni da bi se moglo govoriti o potpuno bezbednom tržištu za potrošače.

Bonus video: