Pune se domovi zdravlja u Srbiji: Doktorka otkriva kad morate kod lekara, a šta možete lečiti kod kuće
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Domovi zdravlja beleže porast broja pacijenata sa simptomima respiratornih infekcija poput kašlja, malaksalosti i povišene temperature. Kako za Euronews Srbija objašnjava dr Marijana Mandić Ristić, načelnica opšte medicine Doma zdravlja Vračar, ovi simptomi u proseku traju od dva do sedam dana, a trenutni skok broja obolelih uobičajen je za ovo doba godine.
"To su pacijenti koji se javljaju zbog bola u grlu, malo povišene temperature, bolova u mišićima i zapušenosti nosa", navodi dr Mandić Ristić.
Iako tegobe najčešće prolaze za nekoliko dana, suvi kašalj može da se zadrži znatno duže. Zbog toga se nameće pitanje kada je pravi trenutak da kućno lečenje zamenimo odlazkom u ordinaciju.
"Neki savet je da se lekaru javljaju pacijenti kad osete povećanu temperaturu, jače bolove u grlu ili produktivniji kašalj, ali uglavnom nakon dva do tri dana od početka tegoba. Tada već na krvnoj slici i CRP-u možemo da vidimo o čemu se tačno radi i odradimo laboratoriju", objašnjava dr Mandić Ristić.
Euronews Srbija
U prva dva, tri dana akcenat bi trebalo da bude isključivo na simptomatskoj terapiji koja uspešno može da se sprovede kod kuće.
"Hidratacija je najvažnija, povećan unos tečnosti i vitaminska terapija. Treba uzeti lokalne lekove za bol u grlu, bilo da se radi o spreju ili lozengama, kao i antipiretike za spuštanje temperature i lekove protiv bolova u mišićima. Ako ti lekovi ne pomažu i ne osećate se bolje, onda je vreme za lekara", ističe načelnica opšte medicine i dodaje da se tek nakon pregleda i dijagnostike, koja može uključiti i rendgen pluća, odlučuje da li se nastavlja sa simptomatskom terapijom ili se uvode antibiotici usled bakterijske komplikacije.
Kada se razbolimo, često zanemarujemo činjenicu koliko smo zarazni za ljude u svom okruženju, pa sa lakšim simptomima redovno odlazimo na posao i u kolektive. Doktorka upozorava da zdrave odrasle osobe neće biti ozbiljnije ugrožene, ali da posebnu pažnju moramo usmeriti na rizične grupe.
Povezane vesti
"Treba voditi računa ako u kolektivu imamo osetljive kolege koji su imunokompromitovani zbog karcinoma ili drugih hroničnih bolesti. Takođe, ne treba odlaziti kod starijih roditelja ako i malo kijate, kašljete ili osećate bol u mišićima. Treba sačekati par dana i videti da li će to proći", apeluje naša sagovornica.
Kao najbolji vid preventive dr Mandić Ristić izdvaja redovno provetravanje prostorija, često pranje ruku, kijanje u maramicu i izbegavanje kontakata sa drugima kada imamo tegobe. Ipak, najefikasnija zaštita za najugroženije ostaje vakcinacija protiv gripa.
"Počinje početkom oktobra, između 10. i 15. u mesecu, što zavisi od Instituta za javno zdravlje. Čim krene, svi domovi zdravlja počinju istog dana. Nije potrebno ranije prijavljivanje. Kada vakcinacija zvanično počne, pacijenti dođu, obavimo pregled i oni koji su zdravi odmah dobijaju vakcinu. Ukoliko neko ima trenutne akutne tegobe, sačekaćemo da prođu, pa ćemo ga vakcinisati", zaključuje dr Marijana Mandić Ristić za Euronews Srbija.
Komentari (0)