Milioner koji želi da prevari smrt boluje od neizlečive bolesti: Da li je za sve kriva trka za večnim zdravljem?

Brajan Džonson, svetski poznati biohaker čiji je cilj da dokaže da je smrt moguće izbeći zdravim životom, dobio je dijagnozu neizlečive bolesti.

Džonson je sa svojih 1,5 miliona pratilaca na mreži X podelio da njegov želudac "jede sam sebe", nakon što je razvio retku hroničnu zapaljensku bolest poznatu kao autoimuni gastritis.

Poznat po tome što svake godine troši milione dolara na ponekad ekstremne metode produženja životnog veka, uključujući i ubrizgavanje krvi svog mladog sina u pokušaju da preokrene proces starenja, Džonson je rekao da je autoimuni proces najverovatnije započeo mnogo ranije, u periodu kada je vodio nezdrav način života.

"Kao dete jeo sam zaslađene pahuljice, pio gazirane sokove pune šećera i prejedao se brzom hranom. Imao sam nekoliko zdravijih godina u ranim dvadesetim, ali sam potom postao mladi otac troje dece i počeo da gradim posao", rekao je Džonson.

"Balansirajući između stresa i napornog rada, zapostavio sam zdravlje i ugojio se oko 18 kilograma. U roku od nekoliko godina pao sam u duboku, hroničnu depresiju. Negde u tom periodu moj organizam je počeo da razvija autoimuni proces koji je prvo zahvatio štitastu žlezdu, a zatim i sluznicu želuca", objavio je biohaker.

Stručnjak: Moguće je da su uzrok njegovi eksperimenti

Međutim, Rupert Leong, međunarodno priznati gastroenterolog specijalizovan za inflamatorne bolesti creva, rekao je da je podjednako moguće da su bolest izazvale Džonsonove eksperimentalne zdravstvene intervencije, koje je opisao kao zasnovane na "kvazinauci", dodajući da je nemoguće sa sigurnošću utvrditi uzrok bolesti.

"On pokušava da odgovornost prebaci na detinjstvo, ali to je verovatno zato što želi da zaštiti svoj brend", rekao je Leong, profesor medicine na Univerzitetu Mekvori i Univerzitetu u Sidneju.

"Ono što ima jeste veoma ozbiljno stanje. Neizlečivo je i može dovesti do poremećene apsorpcije hranljivih materija. Kod žena može uticati na trudnoću. Ako bolest napreduje, ćelije mogu prerasti u rak želuca", upozorava gastroenterolog.

Džonson smatra da su lekovi koje je počeo da uzima kada mu je sa 21 godinom dijagnostikovana hipotireoza možda prikrivali simptome izazvane autoimunom bolešću, zbog čega ona nije ranije otkrivena, piše Financial Review.

"Svakodnevnim uzimanjem ovih tableta moj organizam je funkcionisao kao da štitasta žlezda normalno radi", rekao je biohaker.

"Nisam znao da se u mom telu dešava još nešto: moj želudac je počeo da napada sam sebe. Ali nije postojao rutinski test koji bi to otkrio, a nisam imao nikakve simptome".

Džonson je rekao da mu je autoimuni gastritis dijagnostikovan u maju, ali da ne zna koliko dugo ga je imao. Prema procenama Globalnog instituta za autoimune bolesti, između 0,4 i 4,5 odsto odraslih u svetu boluje od ovog oboljenja, a lečenje je usmereno na ublažavanje simptoma, terapiju anemije i promene životnih navika.

Nizak feritin bio je prvi znak

Osvrćući se unazad, Džonson kaže da su postojali znaci da nešto nije u redu. Iako nikada nije imao anemiju, koja je česta posledica ove bolesti, već 11 godina ima nizak nivo feritina - proteina koji vezuje gvožđe, skladišti ga u ćelijama i oslobađa kada je organizmu potrebno. Uprkos različitim promenama u ishrani i uzimanju suplemenata, nije uspeo da poveća nivo feritina.

Početkom ove godine, u 48. godini, njegov medicinski tim preporučio mu je kolonoskopiju kako bi utvrdili da li postoji skriveni izvor gubitka krvi, poput polipa ili raka debelog creva, koji bi mogao objasniti nizak nivo feritina. Međutim, pregled nije pokazao nikakve abnormalnosti.

Ken McKay/ITV / Shutterstock Editorial / Profimedia

Istovremeno, lekari su razvili teoriju, delom zasnovanu na činjenici da više od 27 godina boluje od autoimune bolesti štitaste žlezde, da njegov želudac zapravo napada sopstveni imuni sistem. Zbog toga su zakazali gastroskopiju kako bi pregledali gornji deo digestivnog trakta, uradili dodatne ciljane analize krvi i uzeli pet biopsija iz tri različita dela želuca.

Analize krvi pokazale su da je nivo antitela na parijetalne ćelije želuca bio pet puta viši od gornje granice normale. I dok gastroskopija nije pokazala znake autoimunog gastritisa, biopsije su otkrile "jasne znake ranog autoimunog gastritisa: početnu atrofiju ograničenu na deo sluznice koji proizvodi želudačnu kiselinu, dok je ostatak želuca i dalje pošteđen".

"Dobra vest je da je nedostatak gvožđa sada ispravljen", rekao je Džonson, dodajući da se njegov želudac sada oporavlja.

On je obećao da će javnost redovno obaveštavati o pokušajima da "reši" svoje stanje, uključujući i primenu eksperimentalnih metoda koje se trenutno zasnivaju "u najboljem slučaju na istraživačkim i pretkliničkim dokazima", poput "posebno dizajniranih antitela razvijenih uz pomoć veštačke inteligencije ili sintetičkih proteina koji mogu precizno da pronađu i deaktiviraju ili unište pogrešno usmerene imune ćelije koje napadaju sluznicu mog želuca".

"Moderna medicina normalizovala je previše stanja koja narušavaju naše zdravlje, funkcionalnost i kvalitet života, svodeći cilj na praćenje bolesti i upravljanje simptomima, dok se o izlečenju retko uopšte razmišlja", rekao je Džonson.

"Većina tih zaključaka doneta je pre nekoliko decenija, u vremenu koje je prethodilo gotovo svim današnjim tehnološkim i naučnim dostignućima, a malo ko ih je ozbiljno preispitivao. Mi želimo to da promenimo."

Džonson je bogatstvo stekao u tehnološkoj industriji nakon što je 2013. godine prodao kompaniju za platni promet Braintree kompaniji PayPal za 800 miliona američkih dolara.

U centar pažnje javnosti dospeo je 2023. godine, kada su svetski mediji objavili da godišnje troši dva miliona američkih dolara kako bi ponovo imao telo osamnaestogodišnjaka. Njegov zdravstveni režim podrazumeva redovne i veoma detaljne medicinske preglede, strogo definisanu dnevnu rutinu koja uključuje merenje noćnih erekcija, buđenje oko pet sati ujutru, izbegavanje izlaganja suncu, uzimanje velikog broja suplemenata i poslednji obrok već u 11 časova pre podne.