Ne kradu novac – nateraju vas da im ga sami date: Kako funkcioniše "fantomska prevara" u kojoj pljačkate sami sebe

Nema hakera, nema zločina, nema banke sa druge strane linije - samo scenario osmišljen tako da vas navede da sami ispraznite svoj račun. "fantom prevare" zasnovane su na manipulaciji žrtvama koje prevaranti ubeđuju da su im novac ili uređaji ugroženi, a zatim ih navode da same omoguće pristup računima ili prebace ušteđevinu na navodno sigurna mesta.   

Nime, razvoju ovakvih prevara doprineli su internet bankarstvo, društvene mreže i veštačka inteligencija, koji prevarantima nude više načina da stupe u kontakt sa žrtvama i prikupe njihove podatke. Sličan obrazac koristi se i kod takozvanih "fantom debt“ prevara, u kojima se od žrtava traži da plate nepostojeće ili zastarele dugove. 

Ono što ove prevare čini posebno opasnim jeste to što žrtva često sama izvrši transakciju. Nema klasičnog hakovanja računa niti nasilnog oduzimanja novca – prevaranti je korak po korak ubede da je novac ugrožen i da je njegovo prebacivanje zapravo način da ga zaštiti. 

Šema najčešće počinje lažnim upozorenjem da je računar zaražen ili da je neko pokušao da pristupi uređaju. Prevaranti se predstavljaju kao tehnička podrška i navode žrtvu da instalira program za udaljeni pristup, ali to je, prema pisanju svetskih medija, samo početak lanca komplene prevare. 

Metode se razlikuju, ali osnovna taktika je gotovo uvek ista: stvoriti osećaj hitnosti i navesti žrtve da postupaju u panici. 

Koliko posledice mogu biti ozbiljne pokazuje i slučaj koji je 2026. objavilo američko Ministarstvo pravde: jedna starija žena u Arizoni prethodno je prevarena da kupi zlato, a zatim je navodni kurir došao da preuzme dodatnih 600.000 dolara u zlatnim polugama.    

profimedia

CBS News je izvestio i o slučaju američkog ratnog veterana koji je kroz "fantom haker“ prevaru izgubio 800.000 dolara. Oni takođe navode da su starije osobe posebno česta meta ovakvih prevara. 

Zajednički element svih ovih scenarija jeste manipulacija strahom i poverenjem. Žrtva veruje da razgovara sa tehničarem, bankarom ili državnim službenikom, dok zapravo sve vreme komunicira sa istom kriminalnom mrežom. Cilj nije samo da joj se ukradu podaci, već da se ona navede da, verujući da štiti svoju imovinu, sama preda novac.

Kako funkcionišu ove prevare? 

Naime, neke od najčešćih  prevara odvijaju se u nekoliko faza. Prva je tehnička podrška. To obično uključuje iskačući prozor sa upozorenjem, poruku ili poziv u kojem se tvrdi da vaš računar ili uređaj ima virus. Kada pozovete navedeni broj, osoba koja se predstavlja kao tehnička podrška može od vas tražiti da preuzmete softver za daljinski pristup. 

Sledeća faza je lažno upozorenje banke. Druga osoba može da pozove žrtvu i da tvrdi da neko hakuje njen račune. Prevaranti često mogu da lažiraju podatke o identifikaciji pozivaoca, tako da vrlo lako može da se pretpostavi da poziv dolazi sa legitimnog broja telefona. 

Euronews navodi da je potrebno odmah preduzeti mere kako bi račun i sredstva bili zaštićeni.  Međutim, pošto nakon upada napadači imaju daljinski pristup uređaju, mogu da vas posmatraju dok se prijavljujete i prikupljaju vaše podatke. 

Poslednja faza je predstavljanje prevaranta kao državnog službenika. To može uključivati treću osobu koja vas poziva i tvrdi da dolazi iz neke državne institucije ili agencije za sprovođenje zakona, poput FBI-ja ili Federalnih rezervi. 

Takođe oni mogu da pritiskaju da se novac prebaci na navodno "siguran" račun ili da se usmeri na stvari poput kriptovaluta i zlatnih poluga kako bi bio zaštićen. 

Neke varijante od žrtava traže preuzimanje aplikacije koja navodno ubrzava transfere novca. U stvarnosti, time prevarantima daju daljinski pristup uređaju, omogućavajući im da ukradu novac, često čitavu životnu ušteđevinu, direktno sa računa. 

Kako da se zaštitite? 

Prema TEG Federal Credit Union, najbolja odbrana je jednostavna: nikada ne verujte neželjenim pozivima, porukama ili iskačućim prozorima u vezi sa vašim bankovnim računom ili računarom. Odmah prekinite vezu ako primite takav poziv ili poruku. 

Nikada ne preuzimajte softver ili aplikacije za daljinsko pregledanje na zahtev osobe koja vas je iznenada kontaktirala. 

profimedia

Ako sumnjate na prevaru, direktno pozovite svoju banku koristeći broj sa njenog sajta ili poleđine vaše kartice. 

Nijedna legitimna banka, tehnološka kompanija ili državna agencija nikada od vas neće tražiti da prebacite svoju ušteđevinu na „siguran“ račun ili da kupite zlato ili kriptovalutu. 

Po čemu se "fantom haker" prevare razlikuju od "fantom debt"? 

Za razliku od "fantom haker" prevara, koje se obično oslanjaju na dobijanje pristupa novcu ili bankovnom računu žrtve, "fantom debt“, odnosno "zombi dug“, predstavlja drugačiju vrstu prevare. U ovom slučaju prevaranti pokušavaju da navedu žrtve da plate lažne ili zastarele dugove. 

Dok se to ranije radilo putem loše napisanih imejlova ili neubedljivih nasumičnih poziva, danas se prevaranti oslanjaju na velike jezičke modele (LLM) kako bi napisali savršeno lokalizovane i veoma ubedljive pravne pretnje. 

Ti dugovi su možda već bili otplaćeni, otpisani u stečaju ili veštački uvećani od strane sumnjivih operatera. 

Prevaranti se obično predstavljaju kao uterivači dugova i pokušavaju da koriste agresivan jezik, lažne pretnje hapšenjem ili zastrašivanje kako bi uplašili žrtve i naveli ih da odmah plate. 

Unsplash

U mnogim slučajevima mogu koristiti i zbunjujući jezik kako bi objasnili kako dug za koji se ranije smatralo da je otplaćen ili izbrisan i dalje postoji, dok istovremeno nastavljaju da koriste taktike zastrašivanja i izazivanja panike kako bi sprečili žrtve da dodatno istražuju kako je dug nastao i na koji način se obračunava. 

Ovo se naročito može raditi sa starijim žrtvama. Prevaranti takođe koriste automatizovane AI agente za prikupljanje javno dostupnih informacija, izradu profila mete i korišćenje audio-snimaka za kloniranje glasova, predstavljajući se kao službenici policije ili banke. 

Ponekad mogu tražiti plaćanje kriptovalutama ili bankarske transfere kako bi se izmirili ovi fiktivni dugovi. 

Slično kao kod "fantom haker“ prevara, potrošači bi trebalo da odmah prekinu vezu kada prime ovakve pozive, kao i da zaštite svoje podatke i obustave plaćanja. Takođe mogu zahtevati pismo kojim se potvrđuje dug, koje su pravi uterivači dugova u mnogim jurisdikcijama obavezni da pošalju, ili ih mogu blokirati i prijaviti.