Da li će gradovi na Mesecu biti stvarnost? Studija pokazala koliko bi velika lunarna naselja mogla da opstanu

Iako su nova istraživanja omogućila preciznije mapiranje površine Meseca i procenu količine vode koja se tamo nalazi, nova naučna studija dovodi u pitanje mogućnost izgradnje velikih, trajno naseljenih lunarnih gradova.

Studija Harvardsko-smitsonijanovog centra za astrofiziku (CfA), objavljena u međunarodnom časopisu Frontiers in Space Technology, pokazala je da bi najveća prepreka za dugoročno naseljavanje Meseca mogle da budu njegove ograničene zalihe leda.

Istraživanje pod nazivom „There Are No Cities on the Moon“ („Na Mesecu nema gradova“) analiziralo je koliko bi vode i energije bila potrebna velikoj populaciji na Mesecu, koliko dugo bi naselje od 100.000 ili milion ljudi moglo da opstane i koliko bi takav grad bio održiv na duži rok.

Naučnici već dugo znaju da na Mesecu postoje naslage vode. Najnovije analize pokazale su da se one uglavnom nalaze u kraterima koji su stalno u senci i do kojih Sunčeva svetlost nikada ne dopire. Zbog ekstremno niskih temperatura, koje se kreću između minus 163 i minus 246 stepeni Celzijusa, gubitak leda je izuzetno spor – procenjuje se da se izgubi svega oko milimetar leda tokom milijardu godina, prenosi Euronews.

Martin Elvis, viši astrofizičar u CfA i rukovodilac istraživanja, naveo je da je u studiji „grad“ definisan kao naselje sa milion stanovnika. Procenjeno je da prosečna osoba tokom života na Zemlji potroši oko 500 tona vode.

Tanjug AP/NASA via AP

Prema njihovim proračunima, lunarni grad sa milion stanovnika potrošio bi postojeće zalihe vode za svega nekoliko godina ukoliko se voda ne bi reciklirala.

Međunarodna svemirska stanica (ISS) trenutno reciklira oko 98 odsto vode. Kada bi se na Mesecu postigla ista efikasnost, milijardu tona lunarnih zaliha vode bilo bi dovoljno da grad sa milion stanovnika opstane oko 100 godina.

Za dugoročnije funkcionisanje, broj stanovnika morao bi da bude znatno manji. Prema studiji, ukoliko bi se želelo da naselje traje duže od jednog veka, populacija bi verovatno morala da bude ograničena na oko 1.000 ljudi. Drugim rečima, umesto grada, realniji scenario bio bi lunarno „selo“.

Situacija bi mogla značajno da se promeni uz još efikasnije sisteme reciklaže. Ako bi se recikliralo 99,9 odsto vode, grad sa milion stanovnika teoretski bi mogao da opstane oko 2.000 godina. Tome bi mogle da doprinesu i druge mere za smanjenje potrošnje vode, poput vertikalne poljoprivrede, dok bi jedna od mogućnosti bila i dopremanje vode sa drugih mesta.

Energija ne bi bila najveći problem

Za razliku od vode, energija ne bi predstavljala ključnu prepreku za izgradnju lunarnih naselja. Mesec ima oblasti u blizini polova gde Sunce nikada u potpunosti ne zalazi, već se zadržava nisko iznad horizonta.

Na obodima kratera u tim oblastima moguće je postaviti velike solarne instalacije koje bi mogle gotovo neprekidno da proizvode električnu energiju.

Prema studiji, tornjevi visoki oko jednog kilometra, prekriveni solarnim panelima i postavljeni na obodima kratera, mogli bi pojedinačno da proizvode oko tri gigavata električne energije – dovoljno ne samo za stambene objekte već i za industriju.

Dodatnu prednost predstavlja činjenica da silicijum, jedna od ključnih sirovina za proizvodnju solarnih ćelija, čini oko 20 odsto površine Meseca. To bi u određenoj meri omogućilo proizvodnju solarne opreme direktno na Mesecu.

Japanska građevinska kompanija Shimizu Corporation ranije ove godine objavila je planove za postavljanje solarnih panela duž lunarnog ekvatora, sa ciljem proizvodnje čak 13.000 teravata električne energije – količine koja bi prema tim planovima bila veća od ukupne potrošnje električne energije na Zemlji.

Tanjug AP/Martin Meissner

Zbog izuzetno tanke atmosfere Meseca, solarna proizvodnja ne bi bila pogođena vremenskim prilikama, što bi omogućilo relativno stabilan dotok energije.

Iako grad od milion ljudi na Mesecu za sada deluje kao daleka mogućnost, autori studije ocenjuju da ozbiljnije i dugoročnije naseljavanje možda nije toliko daleko.

Jedan od razloga za oprezan optimizam jeste činjenica da savremena tehnologija trenutno omogućava istraživanje samo nekoliko metara ispod površine Meseca. Zbog toga nije isključeno da bi dublje ispod tla mogle da budu pronađene znatno veće zalihe leda.

Elvis je izrazio nadu da će istraživanje podstaći sve učesnike u istraživanju Meseca da ozbiljnije razgovaraju o održivosti budućih lunarnih naselja, posebno o dugoročnom upravljanju zalihama vode.