Komarci ne napadaju nasumično: Miris i molekularni signali tela određuju metu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Mnogo pre nego što slete na nas da nas ubodu i nahrane se našom krvlju, komarci razaznaju signale našeg tela, pre svega miris, na osnovu kojih određuju ko će biti meta napada.
Neki ljudi su neizbežno mete napada komaraca i moraju da se nose sa neprijatnim posledicama uboda komaraca koje mogu da traju više dana, prenosi BBC rezultat naučnog istraživanja šta je to zbog čega komarci neke ljude češće napadaju.
Vrlo često ljudi koji se nalaze pored takvih osoba nemaju nikakvih problema i njih ne ujede nijedan komarac.
Naučnici ističu da ljudska tela emituju brojne biološke signale, uključujući one iz daha i telesnog mirisa, koji određuju koliko je pojedinac podložan ujedima, a kod nekih ljudi ti signali su neodoljivi za komarce.
Piman Khrutmuang / Alamy / Profimedia
Samo ženke komaraca ujedaju ljude da bi se hranili krvlju koja je zbog proteina neophodna za razvoj jaja.
Za lociranje svog plena sa udaljenosti od oko 10 metara komarci koriste vizuelne i olfaktorne signale (vid i miris).
Među njima su i tragovi ugljen-dioksida (CO2) koje ispuštamo putem daha i preko kože.
Povezane vesti
Ljudski dah šalje signal u vidu CO2 koji u čulima mirisa komaraca pokreće potragu za domaćinom, a odrasle osobe su privlačnije komarcima od dece zato što proizvode više ugljen-dioksida.
To znači da komarce privlače i izvori CO2 koji nisu ljudskog porekla, zbog čega su suvi led i CO2 u bocama korisni za pravljenje zamki za komarce.
Istraživanja pokazuju da komarce privlače i toplota i vlaga kao i da prisustvo ugljen-dioksida pojačava privlačnost prema toploti.
Zbog toga su trudnice dvostruko privlačnije komarcima od žena koje nisu u drugom stanju jer trudnoća povećava metaboličke potrebe i zapreminu disanja, što dovodi do toga da telo oslobađa više toplote i izdiše više ugljen-dioksida.
Kako se komarci približavaju čoveku i nalaze se na manje od 10 metara, oni identifikuju žrtvu putem niza znakova, uključujući mirise kože i daha.
Komarce već privlače amonijak i mlečna kiselina na našoj koži, a prisustvo karboksilnih kiselina čini ovu privlačnost još jačom.
Mikrobiom kože takođe može uticati na to koliko smo privlačni komarcima.
Povezane vesti
Istraživači sa Univerziteta Vageningen u Holandiji otkrili su da ljudi koji su bili veoma privlačni malarijskim komarcima imaju drugačiju bakterijsku zajednicu na koži.
To može biti zato što bakterije na koži igraju važnu ulogu u stvaranju mirisa ljudskog tela, a bez bakterija, ljudski znoj je bez mirisa za ljudski nos.
"U suštini, miris je taj koji određuje koga će komarac ujesti. Mali, veoma isparljivi molekuli hemikalija čine razliku. Komarci žive u hemijskom svetu", kaže jedan od istraživača sa Univerziteta Vageningen.
Komentari (0)