Da li će astronauti uskoro uzgajati rotkvice na Mesecu: U razvoju svemirske poljoprivrede učestvovaće i srpski naučnici

Optimalna temperatura, svetlost, voda, i naravno zemlja - bez tih elemenata teško je zamisliti proizvodnju hrane. Međutim, kako vreme prolazi, očigledno je da će ljudi morati da pronađu i alternativne načine da uzgajaju bilje.

Poslednjih godina dosta se govori o tome da će ljudi kolonizovati druge planete, a istovremeno naučnici postavljaju pitanje i traže rešenje: može li se i na koji način hrana proizvoditi u svemiru.

Najdžel Dž. Mejson, profesor na Univerzitetu Kent, koji je nedavno održao predavanje o svemirskoj poljoprivredi u Palati nauke, za Euronews Srbija objašnjava da čovečanstvo teži tome da u narednih 20 ili 30 godina, napravi trajna naselja van naše planete.

"U svemiru možemo činiti stvari koje ne možemo raditi na Zemlji. Na Mesecu su izvodljive stvari koje na našoj planeti nisu. Naravno, to znači da ukoliko budemo slali ljude u svemir, moramo da razmišljamo i o tome kako će oni tamo živeti, raditi, i naravno hraniti se", kaže profesor Mejson.

Jedna od prednosti svemirskih uslova jeste mikrogravitacija, odnosno odsustvo Zemljine teže. Prema njegovim rečima, u takvom okruženju moguće je proizvoditi nove materijale i lekove.

"Možemo praviti lekove koji su mnogo otporniji. Jedan od velikih problema za antibiotike je naša otpornost na njih. Ako proizvodite lekove u svemiru, antitela i bakterije neće imati nikakve šanse da prežive protiv takvog medikamenta", objašnjava profesor.

Mesec kao sledeća stanica

Prema njegovim rečima, narednih desetak godina trebalo bi da donese veliki broj novih svemirskih stanica. Pored kineskih, očekuju se i stanice koje će graditi privatne kompanije, a u njima će, uz ljude, raditi i roboti.

Kina i SAD već imaju planove za buduće misije, dok se i Srbija nedavno obavezala na priključenje misiji Artemis.

Euronews

"Počećemo učestalije da idemo u svemir. Međutim, ovog puta, kada budemo otišli na Mesec, plan nije da samo odemo, zabodemo zastavu i vozimo se po površini. Ideja je da počnemo da gradimo staništa", kaže Mejson.

Takva naselja, dodaje, mogla bi da funkcionišu slično kao naftne platforme ili istraživačke baze na Antarktiku, gde ljudi provode određeno vreme, a potom ih smenjuju drugi radnici.

Bez "brze hrane" na Mesecu

Jedan od najvećih izazova biće obezbeđivanje hrane. Astronauti danas uglavnom zavise od zaliha koje se donose sa Zemlje, ali takvi obroci nisu sveži.

"Na Mesecu nema McDonald'sa, nema dostave hrane koja bi donela hranu do vaše svemirske stanice. Zbog toga je neophodno nositi hranu sa Zemlje. Možete živeti od tih obroka, ali oni nisu sveži", kaže profesor.

Zato su poslednjih godina počeli eksperimenti sa uzgojem biljaka u svemiru. U svemirskim stanicama već su uzgajane zelena salata, paradajz, rotkvice, leblebije i brokoli, a cilj je da buduća svemirska naselja mogu da proizvode sveže povrće.

NASA

Meso, međutim, za sada ne bi bilo moguće proizvoditi na taj način, navodi Mejson.

Poseban izazov predstavlja zemljište. Na Mesecu ne postoji zemljište u klasičnom smislu, jer mu nedostaje organski sadržaj, ali je moguće koristiti materijal sa njegove površine i dodavati mu hranljive materije. Druga mogućnost je uzgoj biljaka bez zemljišta, u vodi, odnosno hidroponika.

"Dosta košta da se sve preveze u svemir. Zbog toga želite da iskoristite sve što tamo imate: materijal, zemljište, vodu, ukoliko postoje na Mesecu ili Marsu, kako bi vam pomogli. Možete i svoje nusproizvode da reciklirate", objašnjava naš sagovornik.

U svemir se šalje seme, a ne biljka

Iako bi bilo logično pomisliti da će se biljke jednostavno dopremati na Mesec ili Mars, plan je drugačiji. Zrele biljke teško podnose ogromne gravitacione sile koje nastaju tokom lansiranja rakete.

Unsplash/David von Diemar

 

"Biljke ne vole da budu u takvom okruženju. Sve u svemiru će rasti iz semena", kaže Mejson.

Zato naučnici šalju seme u svemir, prate kako klija i raste, a među kulturama koje su do sada ispitivane su salate, rotkvice, paradajz, leblebije i brokoli.

"Brokoli bi zapravo mogao odlično da uspeva na površini Marsa. Mrzim brokoli, ali on se pokazao fantastično", dodaje kroz šalu.

Naučnici istovremeno razmatraju i mogućnost prilagođavanja gena biljaka uslovima van Zemlje. S obzirom na to da su biljke izložene vakuumu, radijaciji, hladnoći i drugačijoj gravitaciji, istraživači pokušavaju da utvrde koje vrste imaju najveći potencijal, a zatim kako bi ih bilo moguće učiniti otpornijim.

"Seme, na primer, može da ima deblje slojeve kako bi bilo otpornije na radijaciju", objašnjava Mejson.

Ono što naučimo na Mesecu može pomoći i Zemlji

Istraživanje svemirske poljoprivrede moglo bi da ima direktnu primenu na našoj planeti, posebno u uslovima klimatskih promena.

Globalno zagrevanje doprinosi degradaciji zemljišta, zbog čega biljke u pojedinim delovima sveta imaju sve manje dostupnih hranljivih materija i vode. Mesec, objašnjava Mejson, predstavlja ekstreman primer takvih uslova.

"Ako možemo da razmišljamo o tome da biljke bolje uspevaju na Mesecu, onda ih možemo modifikovati da rastu uz jako malo vode. Potom možemo istu tehnologiju da koristimo na Zemlji", objašnjava profesor, koji se u svom radu na Univerzitetu Kent uglavnom bavi istraživanjem rasta biljaka u kontekstu klimatskih promena.

Kakvog je ukusa hrana iz svemira?

Još jedno pitanje je da li biljke uzgajane u svemiru imaju isti ukus kao one proizvedene na Zemlji. Odgovor nije jednostavan, jer se ljudsko čulo ukusa menja u svemirskim uslovima.

"Pre svega, šta god da pojedete u svemiru, zbog uslova, menja vam se čulo ukusa. To znači da je ljudsko poimanje ukusa drugačije, pa i sam ukus nije isti", objašnjava Mejson.

Zato je sada u planu novi eksperiment.

Euronews

"Sledeće godine poslaćemo listove čaja u svemir, potom ćemo ih vratiti. Nakon toga, angažovaćemo posebne degustatore čaja da probaju čaj iz svemira i kažu nam da li je i u kojoj meri ukus drugačiji od onog na Zemlji", kaže naš sagovornik.

I čokolada je već bila predmet sličnog eksperimenta. Mađarski astronaut poneo ju je u svemir kako bi proverio da li ima isti ukus, ali se pokazalo da se ukus promenio, između ostalog zbog drugačijih uslova i niske gravitacije.

Šta će biti prvi proizvod sa oznakom "Made on Mars"?

Ako se buduća poljoprivreda na Mesecu razvije prema planovima naučnika, među prvim kulturama mogle bi da se nađu zelena salata i rotkvice, jer su jednostavne za uzgoj i brzo rastu.

Kina je, kako navodi profesor, već odnela seme u svemir i sprovela eksperimente sa njegovim klijanjem.

Ipak, cilj nije da se biljke uzgajane na Mesecu ili Marsu transportuju nazad na Zemlju i prodaju.

"Nećemo to raditi. Ješće se tamo. U tome je i poenta", kaže Mejson.

Istovremeno, deo eksperimenata biće upravo usmeren na vraćanje semena na Zemlju. Naučnici će pokušati da utvrde da li seme koje je boravilo u svemiru raste drugačije, kakvog je ukusa i kako se ponaša u odnosu na seme koje je sve vreme bilo na Zemlji.

U tom istraživanju učestvovaće i kolege iz Beograda, koji će tokom naredne godine biti deo eksperimenta.

"Svaka država koja se priključi može da da svoj predlog šta da odnesemo u svemir. Siguran sam da će nam kolege iz Srbije reći šta bi najviše voleli da odnesemo", kaže Mejson.

Više o uzgoju biljaka u svemiru, poslušajte u "Intervjuu dana" sa profesorom Najdželom Mejsonom u priloženom videu.