Misteriozni “otkucaji”: Zemlja je podrhtavala devet dana na svake 92 sekunde, naučnici su konačno otkrili zašto

Fenomen zabeležen na Grenlandu bio je bez presedana – seizmografi širom sveta beležili su neobičan, ritmičan puls koji nije ličio ni na šta poznato. Nije bio u pitanju zemljotres, niti vulkanska aktivnost. Bilo je to nešto sasvim drugo.

Od Aljaske do Australije, instrumenti su beležili isti obrazac. Spor, stabilan "otkucaj", koji ljudi nisu mogli da osete, ali koji je putovao kroz čitavu planetu. Naučnici su se našli pred zagonetkom: šta bi moglo da proizvede tako precizan i ponavljajući signal koji se javljao na svake 92 sekunde tokom punih devet dana?

Odgovor je stigao sa izolovanog mesta na istoku Grenlanda, iz Dikson fjorda. Tamo su satelitski snimci otkrili ogromno klizište – čitav deo planine se srušio u uski fjord.

Dana 16. septembra 2023. godine, više od 25 miliona kubnih metara stena i leda odvojilo se i palo u vodu. Udar je bio toliko silovit da je stvorio gigantski talas, visine do čak 200 metara.

Cunami je ogromnom brzinom prošao kroz fjord, udario u njegove zidove i vratio se, pritom oštetivši istraživačku stanicu na ostrvu Ela.

Međutim, ono najimpresivnije nije bio taj početni talas.

Nakon prvog udara, voda se nije smirila. Počela je da se ljulja s jedne strane na drugu, stvarajući fenomen poznat kao seš (seiche) – periodično kretanje vode u zatvorenim basenima.

U slučaju Dikson fjorda, ovo oscilovanje bilo je neobično snažno i – što je najvažnije, izuzetno stabilno. Površina vode se neprestano dizala i spuštala, poput ogromnog pulsa koji je vršio pritisak na dno fjorda.

Upravo je taj "ritam" ono što su seizmičke mreže širom sveta zabeležile kao misteriozni signal.

Globalna naučna slagalica

Tanjug/AP Photo/Evgeniy Maloletka, File

Više od 70 naučnika iz 41 institucije udružilo je snage kako bi objasnili ovaj fenomen. Kombinovanjem satelitskih podataka, merenja na terenu i kompjuterskih modela, uspeli su da rekonstruišu šta se tačno dogodilo.

Iako postoje razlike u procenama visine same oscilacije – od nekoliko metara do oko devet, usled različitih pristupa geometriji fjorda, svi su se složili u jednom: uzrok je bilo klizište.

Naučnici ističu da je ovaj događaj povezan i sa klimatskim promenama. Glečeri koji su nekada podupirali padine planina se povlače, slabeći stabilnost tla.

Sličan incident dogodio se 2017. godine u fjordu Karat, takođe na Grenlandu, kada je izazvan smrtonosni cunami.

Dikson fjord se nalazi blizu ruta kojima prolaze kruzeri, što povećava zabrinutost zbog mogućih opasnosti u budućnosti.

Ključnu ulogu u razumevanju fenomena odigrale su nove satelitske tehnologije, poput misije SWOT, koja omogućava detaljno mapiranje vodene površine čak i u udaljenim područjima.

Naučnici sada pregledaju starije seizmičke podatke, tražeći slične signale koji su možda ranije prošli nezapaženo. Ovo istraživanje otvara put ka boljim sistemima ranog upozoravanja, koji bi u budućnosti mogli da spasu živote u područjima visokog rizika.