Jesenji bluz: Zašto nam septembar odjednom promeni raspoloženje?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Kraći dani i povratak s odmora kod mnogih donose isti obrazac: umor koji ne prolazi snom, bezvoljnost i tiha seta. Nije u pitanju samo jesenje raspoloženje. Manje dnevnog svetla može da utiče na biološki sat i procese povezane sa raspoloženjem i snom, a ono što se u svakodnevnom govoru zove "jesenji bluz" kod dela ljudi prerasta u sezonski oblik depresije.
Važno je, međutim, razlikovati prolazni pad raspoloženja od sezonskog afektivnog poremećaja. Prolazni pad energije kada se dani skrate obično nije medicinski problem. Sezonski afektivni poremećaj (SAD), međutim, predstavlja oblik depresije koji se javlja u približno isto doba godine, najčešće tokom kasne jeseni i zime, a povlači u proleće i leto. Simptomi mogu značajno da utiču na san, apetit, energiju, koncentraciju i svakodnevno funkcionisanje, navodi američki Nacionalni institut za mentalno zdravlje (NIMH).
Bluz ili depresija
Izraz "jesenja depresija“ nije zvanična dijagnoza, već se u svakodnevnom govoru koristi za sezonske promene raspoloženja.
Kod SAD-a se najčešće javljaju umor, povećana potreba za spavanjem, promene apetita, želja za hranom bogatom ugljenim hidratima, povlačenje od ljudi i gubitak interesovanja za aktivnosti koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo. Za razliku od prolaznog pada raspoloženja, simptomi traju nedeljama ili mesecima i ometaju svakodnevni život, prema NIMH-u.
Zašto se javlja?
Tačan uzrok nije u potpunosti poznat. Istraživanja ukazuju da smanjenje dnevne svetlosti može da poremeti cirkadijalni ritam i utiče na procese povezane sa serotoninom i melatoninom, koji imaju ulogu u regulaciji raspoloženja i sna, navodi Mayo Clinic.
Manje izlaganja suncu može biti povezano i sa nižim nivoom vitamina D, ali istraživanja zasad ne potvrđuju da je nedostatak vitamina D sam po sebi uzrok SAD-a ili da njegovo uzimanje pouzdano leči ovaj poremećaj, navodi američki Nacionalni centar za komplementarno i integrativno zdravlje (NCCIH).
Šta pomaže?
Boravak na dnevnom svetlu i redovno kretanje mogu biti korisni, dok se kod izraženijih simptoma koristi svetlosna terapija. Najčešće se koriste lampe od oko 10.000 luksa, uz izlaganje svetlu ujutru. NIMH i NCCIH navode svetlosnu terapiju kao jednu od glavnih mogućnosti za lečenje zimskog obrasca SAD-a.
Povezane vesti
Kod nekih ljudi koriste se i psihoterapija, posebno kognitivno-bihejvioralna terapija, kao i lekovi, u zavisnosti od procene zdravstvenog radnika.
Ako simptomi traju duže od dve nedelje, remete posao, školu ili odnose sa drugima, ili se jave osećaj beznađa i misli o samoubistvu, potrebno je potražiti stručnu pomoć, navodi NIMH.
Jesenji bluz nije slabost. Kod većine ljudi promene raspoloženja su prolazne, ali kada postanu izražene, dugotrajne i ponavljaju se iz godine u godinu, može biti reč o stanju koje se može dijagnostikovati i lečiti.
Komentari (0)