Zašto se gojimo i kada malo jedemo: "Restriktivne dijete usporavaju metabolizam, ugljene hidrate ne treba izbacivati"

Poslednjih godina sve više pažnje posvećujemo zdravoj ishrani, dijetama i fizičkoj aktivnosti, ali uprkos velikoj količini dostupnih saveta, mnogi i dalje ne uspevaju da postignu željene rezultate. O tome kako zaista funkcioniše ljudski organizam, zbog čega restriktivne dijete mogu da naprave više štete nego koristi i kako pravilno pristupiti metabolizmu, za Euronews Srbija govorio je profesor medicinske fiziologije, specijalista medicine sporta i anti-aging medicine dr Dejan Čubrilo.

On je istakao da je jedna od najvećih zabluda savremenog doba uverenje da se do mršavljenja dolazi drastičnim smanjenjem unosa hrane.

„Ako želimo da smršamo, odmah posežemo za restrikcijama. To je jedna od najvećih grešaka. Svako neunošenje dovoljne količine energije udaljava čoveka od konačnog uspeha. Ljudi izbacuju ugljene hidrate, jedu samo proteine, preskaču obroke i misle da tako ubrzavaju proces mršavljenja, a zapravo zaustavljaju ono što ja nazivam metaboličkim motorom“, objasnio je Čubrilo.

Prema njegovim rečima, ljudsko telo funkcioniše poput motora koji zahteva odgovarajuću količinu goriva kako bi nesmetano radio.

„Naše telo je jedan motor. Kada mu ne dajete dovoljno energije, ono smanjuje potrošnju. Organizam se prilagođava i prelazi u režim štednje. Umesto da sagoreva, počinje da skladišti“, naveo je on.

Euronews Srbija

Govoreći o ljudima koji redovno treniraju, ali ipak ne uspevaju da se oslobode viška masnih naslaga, Čubrilo kaže da je problem često upravo u nedovoljnom unosu hrane.

„Dolaze mi ljudi koji treniraju četiri ili pet puta nedeljno, imaju privatne trenere, ali ne mogu da se reše stomaka. Kada ih pitam šta jedu, često dobijem odgovor da jedu jednom ili dva puta dnevno i da su potpuno izbacili ugljene hidrate. Upravo je tu problem. Telo koje ne dobija dovoljno energije usporava bazalni metabolizam i sve što unese počinje da čuva“, rekao je on.

Metabolizam nije broj odlazaka u toalet

Čubrilo ističe da mnogi pogrešno razumeju sam pojam metabolizma.

„Metabolizam nije broj stolica koje imamo tokom dana. Ljudi često kažu da imaju odličan metabolizam jer nekoliko puta dnevno odlaze u toalet. To nije pokazatelj dobrog metabolizma. Metabolizam je način na koji telo pretvara hranu u energiju i koristi je u ćelijama i mišićima“, objasnio je.

Kako kaže, organizam u osnovi funkcioniše na dva načina – ili sagoreva energiju ili je skladišti.

„Idealno je kada jedemo i sagorevamo. Problem nastaje kada jedemo i skladištimo. Tada ljudi imaju osećaj da se goje od svega što pojedu, pa čak i od vode“, rekao je Čubrilo.

Ugljeni hidrati nisu neprijatelji

Posebno se osvrnuo na trend izbacivanja ugljenih hidrata iz ishrane, ocenjujući ga kao ozbiljnu grešku.

„Osnovna baza ishrane su ugljeni hidrati. To je temelj. Ko god izbaci ugljene hidrate, krenuo je putem usporavanja metabolizma. Hleb, pirinač, krompir i testenina predstavljaju energiju koja je organizmu potrebna“, naglasio je.

On smatra da čak ni osobe sa insulinskom rezistencijom ne bi trebalo potpuno da eliminišu ugljene hidrate iz jelovnika.

„Kod insulinske rezistencije treba tražiti uzrok problema, a ne izbacivati cele grupe namirnica. Količina je presudna. Umerenost je ključ. Organizam mora da dobije energiju kako bi pravilno funkcionisao“, rekao je.

Čubrilo je kao primer naveo obrok koji sadrži meso, krompir i salatu.

„To je potpuno normalan i zdrav obrok. Problem nije u kombinaciji namirnica već u preterivanju. Niko ne treba da pojede pola kilograma krompira uz meso. Potrebna je mera“, objasnio je.

Brz gubitak kilograma najčešće znači gubitak vode i mišića

Govoreći o popularnim dijetama koje obećavaju brze rezultate, Čubrilo upozorava da gubitak kilograma često ne znači i gubitak masnog tkiva.

„Ljudi izgube deset kilograma za mesec dana i misle da su napravili veliki uspeh. Međutim, analiza često pokaže da su izgubili vodu i mišiće, dok je procenat masti minimalno smanjen. Istovremeno se usporava metabolizam i organizam postaje još skloniji gojenju kada se vrati na uobičajen režim ishrane“, rekao je.

Kritika autofagije i ekstremnih režima ishrane

Čubrilo je izrazio rezervu i prema popularnim režimima poput autofagije.

„Autofagija u restriktivnom obliku praktično znači kalorijski deficit. Kada jedete jedan obrok dnevno, organizam smanjuje potrošnju energije. Moj cilj je da čovek vremenom može da jede više, a ne manje, zato što je popravio svoj metabolizam“, naveo je.

Dodao je da savremeni trendovi poput ekstremnih proteinskih dijeta ili potpunog izbacivanja pojedinih grupa namirnica često nemaju naučno utemeljenje.

Euronews Srbija

Pored pravilne ishrane, Čubrilo je istakao značaj svakodnevnog kretanja.

„Sve ispod 7.000 koraka dnevno predstavlja minimum, dok je 10.000 koraka ono čemu treba težiti. Šetnja je jedna od najboljih aktivnosti koju mogu da primenjuju i početnici i stariji ljudi“, rekao je.

Kako je objasnio, svakodnevna aktivnost doprinosi boljoj „protočnosti energije“ u organizmu.

„Imate ljude koji tri puta nedeljno intenzivno treniraju, ali ostatak vremena sede. Sa druge strane, osoba koja svakodnevno hoda 10.000 koraka često ima bolje rezultate. Kretanje je izuzetno važno“, naglasio je.

Posebno je ukazao na značaj fizičke aktivnosti kod starijih osoba.

„Kako starimo, gubimo mišićnu masu, a upravo su mišići naši motori. Zato je važno da se krećemo bez obzira na godine. Šetnja, rad u bašti ili bilo koja aktivnost koja podstiče kretanje doprinosi očuvanju zdravlja“, zaključio je dr Dejan Čubrilo.

Kompletan razgovor pogledajte u video prilogu.