Veštačka inteligencija menja način studiranja: Da li pismeni ispiti odlaze u prošlost?
Komentari
28/05/2026
-09:23
Veštačka inteligencija menja način studiranja i sve dublje ulazi u univerzitetske učionice, primoravajući obrazovni sistem da preispita kako se uopšte meri znanje studenata. Univerziteti i škole traže nove načine da provere šta studenti zaista znaju.
Ova pojava sve češće se vidi na univerzitetima i u obrazovnim institucijama: student preda besprekorno urađen rad, dobro napisan, jasno strukturisan i bez grešaka. Međutim, kada profesor postavi pitanja o sadržaju, pojavljuju se sumnje. Da li je student to uradio sam… ili je to uradila veštačka inteligencija?
Pojava alata kao što je ChatGPT radikalno je promenila način na koji studenti uče, a samim tim i način na koji se ocenjuju.
Daleko od toga da je reč o prolaznom trendu, veštačka inteligencija postala je deo svakodnevnog akademskog života. Prema nedavnom izveštaju Fondacije CYD, 89 odsto studenata univerziteta u Španiji koristi alate veštačke inteligencije u učenju.
I ne radi se samo o povremenom resursu. Većina ih koristi redovno, u nekim slučajevima svakodnevno. Od razjašnjavanja nedoumica do pisanja čitavih zadataka, veštačka inteligencija postala je stalni akademski asistent.
Ova promena stvorila je do sada neviđenu situaciju: rad koji se obavlja van učionice više ne garantuje da je student zaista nešto naučio.
Ocenjivanje u eri veštačke inteligencije
Univerziteti su potpuno svesni ove nove realnosti. Isti izveštaj navodi da je većina institucija primetila da studenti ubacuju odgovore generisane veštačkom inteligencijom, čak i na ispitima.
Povezane vesti
Izazov je jasan: kako proceniti znanje kada mašina može da proizvede tačne odgovore za nekoliko sekundi?
Uz to dolazi još jedna briga: plagijat i teškoće u otkrivanju upotrebe ovih alata. Mnogi sistemi za detekciju veštačke inteligencije nisu pouzdani, što dodatno otežava kontrolu.
Tanjug/Vladimir Sporčić
Da li su usmeni ispiti rešenje?
Kao odgovor na ovu situaciju, metode ocenjivanja se menjaju u nekim obrazovnim institucijama. Iako još uvek nisu sve univerzitetske ustanove u potpunosti reformisale svoje sisteme, sve više njih uvodi formate koji zahtevaju da studenti znanje pokažu u realnom vremenu.
Usmeni ispiti, koji su godinama bili gotovo zaboravljeni u evropskim državama, ponovo se vraćaju u upotrebu. Na njima studenti moraju da objasne koncepte, izlože argumente i odgovaraju na pitanja bez ikakve spoljne pomoći.
Sve češće se primenjuje i odbrana radova: više nije dovoljno samo predati dokument, već je potrebno objasniti ga, obrazložiti i odgovoriti na pitanja o njemu. Pored toga, mnogi univerziteti povećavaju udeo testova na licu mesta kako bi smanjili oslanjanje na radove rađene kod kuće.
Zabrinutost se proširila i na univerzitetske kancelarije za ombudsmane, tela zadužena za zaštitu prava studenata i zaposlenih. Dana 21. maja, Univerzitet u Almeriji organizovao je konferenciju o veštačkoj inteligenciji nakon što je primio "poplavu upita" o konfliktima izazvanim njenom upotrebom.
Tokom sastanka, prorektorka Maribel Ramirez upozorila je da veštačka inteligencija "brzo menja više oblasti univerzitetskog života" i ukazala na izazove koji "ne mogu biti ignorisani", poput zaštite podataka, transparentnosti i pristrasnosti.
Tanjug/Vladimir Sporčić
Povezane vesti
Sa svoje strane, univerzitetski ombudsman Bernardo Klaros objasnio je da univerziteti već primaju "mnoge zahteve za intervenciju" povezane sa upotrebom veštačke inteligencije u ocenjivanju i drugim akademskim oblastima, što čini neophodnim pronalaženje "zajedničkog odgovora".
Ove izjave pokazuju da debata više ne počinje i ne završava se samo pitanjem akademskog varanja: ona se širi i na etička, pravna i društvena pitanja.
Nije sve u rizicima: AI ima i prednosti
Uprkos zabrinutostima, veštačka inteligencija se ne posmatra samo kao pretnja. I sami studenti prepoznaju njene prednosti: većina veruje da ona može poboljšati njihov akademski uspeh, pokazuje izveštaj Fondacije CYD.
Univerziteti takođe vide njen potencijal da personalizuje nastavu, olakša istraživanje i unapredi pripremu predavanja. Međutim, ovaj napredak ima i tamnu stranu. Postoji rizik da studenti postanu previše zavisni od tehnologije, da smanje napor ili razviju samo površno razumevanje gradiva.
Ono što se dešava daleko prevazilazi puko prilagođavanje ispita. To je strukturna promena u načinu na koji razumemo učenje. Godinama je obrazovni sistem vrednovao pamćenje i sposobnost pisanja radova. Danas mnoge od tih zadataka može da obavi veštačka inteligencija.
Zato sve veću važnost dobijaju veštine poput kritičkog mišljenja, sposobnosti da se ideje objasne i rešavanja problema u realnom vremenu.
Komentari (0)