Veća produktivnost, iste plate: Kako AI menja odnos radnika i poslodavaca?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Veštačka inteligencija može da poveća produktivnost kompanija, ali to ne znači automatski i veće zarade za zaposlene. Upozorenja iz Evropske centralne banke otvaraju pitanje kako se menja odnos snaga između radnika i poslodavaca, dok podaci za Srbiju pokazuju da se tržište rada već menja, ali da primena AI tehnologija još nije široko rasprostranjena.
Veštačka inteligencija ne mora da dovede do masovnog ukidanja radnih mesta da bi promenila položaj zaposlenih. Dovoljno je da poslodavci očekuju da će deo poslova u budućnosti moći da se automatizuje, da se promene veštine koje traže i da radnici postanu manje sigurni u mogućnost da pronađu drugi posao.
Takva očekivanja mogu da utiču i na pregovore o platama, čak i pre nego što se promene jasno vide u statistici zaposlenosti.
Na taj rizik ukazao je glavni ekonomista Evropske centralne banke Filip Lejn, koji je upozorio da sve šira primena veštačke inteligencije u kompanijama evrozone može da ograniči sposobnost zaposlenih da traže veće zarade.
Naime, kako je prenela agencija Reuters, Lejn je ukazao na to da planovi poslodavaca za zapošljavanje ostaju uzdržani, što zaposlenima otežava da izbore veće plate u uslovima povišene inflacije.
Unsplash
Njegovo upozorenje ne znači da je veštačka inteligencija već izazvala pad zarada ili masovno smanjenje zaposlenosti. Reč je o mogućem mehanizmu koji bi mogao da utiče na tržište rada: ako zaposleni procenjuju da je sve manje dostupnih alternativa, njihova pregovaračka pozicija može da oslabi.
To otvara pitanje koje prevazilazi broj radnih mesta koja tehnologija može da zameni: ko će imati najveću korist od rada koji postaje produktivniji?
Veća produktivnost ne znači automatski i veće plate
Jedan od glavnih ekonomskih argumenata u korist primene veštačke inteligencije jeste mogućnost da se određeni zadaci obavljaju brže, uz manje troškova i efikasnije korišćenje resursa. AI alati mogu da ubrzaju analizu podataka, pripremu dokumenata, korisničku podršku i pojedine faze razvoja softvera, ali efekti zavise od delatnosti, načina primene i složenosti posla.
Međutim, rast produktivnosti i rast zarada nisu isto. Ako zaposleni uz pomoć AI alata obavi više zadataka za isto vreme, kompanija može da smanji troškove ili poveća obim poslovanja. Da li će deo tako ostvarene koristi biti prenet na zaposlene kroz veće plate, bonuse ili kraće radno vreme zavisi od poslovne politike, konkurencije na tržištu rada, potražnje za određenim veštinama i pregovaračke moći radnika.
Drugim rečima, tehnologija sama po sebi ne određuje kako će se raspodeliti dodatna vrednost koju stvara. To zavisi i od toga ko kontroliše tehnologiju, ko snosi troškove njenog uvođenja i koliko su zaposleni važni za ostvarivanje rezultata koje kompanija očekuje.
Ukoliko je određeni zadatak moguće automatizovati, poslodavac može dobiti veću mogućnost da promeni organizaciju rada ili smanji potrebu za pojedinim poslovima. S druge strane, zaposleni koji umeju da koriste nove alate i imaju znanja koja je teško zameniti mogu postati traženiji i imati bolju poziciju u pregovorima.
Zbog toga nije izvesno da će AI jednako uticati na sve radnike. Moguće je da će u pojedinim zanimanjima povećati potražnju za stručnjacima i njihove zarade, dok će u drugim ograničiti mogućnosti zapošljavanja ili smanjiti prostor za pregovaranje o boljim uslovima rada.
Šta pokazuju istraživanja o uticaju AI na rad?
Pregled empirijskih istraživanja koji je objavila Međunarodna organizacija rada (ILO) u junu 2026. godine ukazuje na to da su dosadašnji dobici u produktivnosti povezani sa generativnom veštačkom inteligencijom neujednačeni i da ih nije uvek moguće pouzdano izmeriti.
Prema tom pregledu, uštede vremena koje zaposleni prijavljuju za sada se nisu dosledno pretvorile u merljiv rast proizvodnje, zarada ili zaposlenosti. Istraživanje obuhvata eksperimente, podatke o kompanijama, platformama i ankete zaposlenih iz više zemalja, među kojima su Australija, Danska, Nemačka, Južna Koreja, Kuvajt, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države.
Tanjug AP/Kiichiro Sato
Važno je, međutim, da se nalazi ne tumače kao dokaz da AI ne povećava produktivnost. Oni pre ukazuju na razliku između potencijala tehnologije i efekata koji su do sada izmereni u stvarnim radnim okruženjima.
ILO upozorava i na moguće posledice po kvalitet radnih mesta, autonomiju zaposlenih i prilike za mlađe radnike. Kada se organizacija posla menja, pitanje nije samo koliko zadataka može da se obavi uz pomoć AI, već i da li zaposleni dobijaju više odgovornosti, da li se njihov rad intenzivira i da li imaju mogućnost da razvijaju veštine potrebne za nove poslove.
Dodatni kontekst pruža i istraživanje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) o veštačkoj inteligenciji i nejednakosti u zaradama, objavljeno 2024. godine.
Analiza podataka za 19 zemalja OECD-a za period od 2014. do 2018. nije pronašla dokaz da je veća izloženost zanimanja veštačkoj inteligenciji u tom periodu bila povezana sa promenama razlika u zaradama između zanimanja. Istraživanje je, međutim, ukazalo na određene pokazatelje smanjenja razlika unutar istih zanimanja.
Ovi nalazi imaju vremensko ograničenje i ne mogu se neposredno preneti na današnju primenu generativne AI. Ipak, pokazuju zašto je važno razlikovati izloženost tehnologiji od njenih stvarnih posledica po zarade.
Kako očekivanje automatizacije može da promeni pregovore o platama?
Pregovaračka moć zaposlenih ne zavisi samo od njihovog učinka i stručnosti. Važno je i koliko lako mogu da pronađu drugi posao, koliko dugo poslodavcu treba da pronađe odgovarajuću zamenu i koliko je kompaniji teško da automatizuje određene zadatke.
Ukoliko radnik ima više ponuda za posao, poslodavac mora da računa na mogućnost da će ga izgubiti ukoliko ne ponudi konkurentne uslove. Ako, međutim, broj novih radnih mesta stagnira, a zaposleni procenjuju da bi deo njihovih zadataka u budućnosti mogao da preuzme softver, spremnost da traže povišicu može da oslabi.
Upravo na taj aspekt ukazao je Lejn. Prema njegovom upozorenju, očekivanje da bi veštačka inteligencija mogla da zameni pojedine poslove može da utiče na pregovore o zaradama i pre nego što se u podacima pojave jasni pokazatelji smanjenja zaposlenosti.
To je, ipak, samo jedan od mogućih ishoda. Ako kompanije zahvaljujući AI ostvare veće prihode, a za stručnjacima koji umeju da koriste novu tehnologiju poraste potražnja, zaposleni sa odgovarajućim znanjima mogu dobiti veću pregovaračku moć. U nekim delatnostima AI može i da smanji rutinske zadatke, ostavljajući više prostora za poslove koji zahtevaju stručnu procenu, kreativnost i neposredan rad sa ljudima.
Zato je ključno pitanje koliko brzo se menjaju veštine koje poslodavci traže, koliko su zaposleni u mogućnosti da se prilagode i da li se otvaraju nova radna mesta koja mogu da apsorbuju radnike čiji se dosadašnji poslovi menjaju.
Srbija - potražnja za AI stručnjacima raste, ali primena tehnologije je ograničena
Promene na tržištu rada već su vidljive i u Srbiji, naročito u IT sektoru. Prema podacima Infostuda iz septembra, broj oglasa za AI pozicije porastao je sa 192 u 2024. na 347 u 2025. godini, što predstavlja rast od više od 80 odsto. Istovremeno, ukupan broj oglasa za posao u IT sektoru smanjen je za oko 16 odsto.
Takvo kretanje ukazuje na promenu strukture potražnje za radnicima, ali samo po sebi ne dokazuje da AI uzrokuje pad zapošljavanja u celom IT sektoru. Na broj oglasa mogu uticati i poslovni ciklusi, troškovi finansiranja, međunarodna potražnja i druge promene u industriji.
Dodatni uvid u domaće tržište daje Republički zavod za statistiku. Prema podacima za 2025. godinu, 10,1 odsto preduzeća obuhvaćenih istraživanjem koristilo je tehnologiju veštačke inteligencije. Istraživanje se odnosi na preduzeća sa najmanje deset zaposlenih u obuhvaćenim delatnostima, pa taj procenat nije pokazatelj upotrebe AI u svim privrednim subjektima u Srbiji.
Turbulencije i promene na tržištu rada su se kroz istoriju dešavale, rekla je ranije za Euronews Srbija stručnjak za primenu veštačke inteligencije Milena Šović i naglašava da ne veruje da veštačka inteligencija može da preuzme gotovo svaki posao, naročito onaj koji je vezan, na primer, za odlučivanje.
"Ukoliko je u pitanju etika, definitivno ne može. Vaše fizičko prisustvo neće moći da bude zamenjeno, čak i uz postojanje robota. I zanimanja koja uključuju empatiju, kao što je to, recimo, lekar, negovatelj ili nastavnik, to ne može nikad da bude zamenjeno", rekla je ona i dodala u medijima veštačka inteligencija može neku vest da pročita veštačka inteligencija, ali definitivno ne može da vodi smislen intervju.
Prema njenim rečima, neki su poverovali u tu priču da mogu da zamene radnika veštačkom inteligencijom za dva minuta.
"Otpustili su radnika danas, sutra će neki chatbot ili AI agent preuzeti njegov posao. Onda se ispostavilo da to nije tako, i onda oni sada te radnike moraju da vrate. Čisto sumnjam da su ih oni otpustili zbog veštačke inteligencije, to su neke druge priče sad u pitanju", smatra ona.
Ona smatra da je najidealnije da poslodavac zaposli radnika koji bi mogao da koristi veštačku inteligenciju koja može rutinske, ponavljajuće poslove jako dobro da radi. Kaže i da veštačka inteligencija ne može da zameni nastavnika, ali može administraciju.
"Ona može jako lepo da radi te neke osnovne zadatke. Morate da imate šefa koji će to sve da nadzire, ali nemate potrebu za tolikim brojem radnika koji rade rutinske zadatke, jer to može da preuzme veštačka inteligencija bez ikakvog problema", kaže ona.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)