Poslodavci vraćaju radnike koje su zamenili AI-jem: Šta stoji iza odluke o otpuštanju i šta nikako AI ne treba da zna

Veštačka inteligencija bi jednoga dana mogla da preuzme gotovo svaki posao, smatra bivši istraživač kompanije OpenAI Danijel Kokotajlo. Ako je tako, zbog čega istraživanja tržišta rada tvrde da će, zapravo, više od polovine zaposlenih koji su otpušteni upravo zbog veštačke inteligencije biti do 2027. godine ipak vraćeni na posao? Postavlja se pitanje da li je AI dobar sluga, ali zao gospodar.

Turbulencije i promene na tržištu rada su se kroz istoriju dešavale, kaže za Euronews Srbija stručnjak za primenu veštačke inteligencije Milena Šović i naglašava da ne veruje da veštačka inteligencija može da preuzme gotovo svaki posao, naročito onaj koji je vezan, na primer, za odlučivanje.

"Ukoliko je u pitanju etika, definitivno ne može. Vaše fizičko prisustvo neće moći da bude zamenjeno, čak i uz postojanje robota. I zanimanja koja uključuju empatiju, kao što je to, recimo, lekar, negovatelj ili nastavnik, to ne može nikad da bude zamenjeno", rekla je ona i dodala u medijima veštačka inteligencija može neku vest da pročita veštačka inteligencija, ali definitivno ne može da vodi smislen intervju.

Prema njenim rečima, neki su poverovali u tu priču da mogu da zamene radnika veštačkom inteligencijom za dva minuta.

"Otpustili su radnika danas, sutra će neki chatbot ili AI agent preuzeti njegov posao. Onda se ispostavilo da to nije tako, i onda oni sada te radnike moraju da vrate. Čisto sumnjam da su ih oni otpustili zbog veštačke inteligencije, to su neke druge priče sad u pitanju", smatra ona. 

Ona dodaje da su tu u pitanju zarade vlasnika firmi koji su otpustili radnike, pa će da preminuju radna mesta i da prime radnike za 30 ili 50 odsto manje plate, tako da su im otpuštanja bila izgovor zbog profita.

Koga neće moći da zameni AI?

Sagovornica Euronews Srbija smatra da je najidealnije da poslodavac zaposli radnika koji bi mogao da koristi veštačku inteligenciju koja može rutinske, ponavljajuće poslove jako dobro da radi.

Credit: Tetiana Shumbasova / Alamy / Profimedia

"Može čak i da kodira, ali to su neki vrlo jednostavni kodovi. Ne može da zameni senior programera, možda može junior programera. Ali svakako, senior programer plus veštačka inteligencija je mnogo produktivniji od senior programera koji ne zna da koristi veštačku inteligenciju, ili koji jednostavno iz nekih svojih razloga odbija da je koristi", navodi ona.

Povodom istraživanje kompanije Forrester koje je otkrilo da 55 odsto poslodavaca koji su reorganizovali poslovanje i prepustili ga AI-u danas žale zbog te odluke, Šović navodi da kada neko napravi ChatBot-a, to je isto kao da zaposlite novog radnika.

"On ne može da radi idealno prvog dana. Vi morate da ga nadzirete, testirate, istrenirate prvo za posao. Čak i ako je u pitanju neka korisnička podrška, vrlo osnovna, on ne može idealno da odgovara prvog dana. Verovatno će 31. dana odgovarati bolje nego prvog, ali vi morate da ga trenirate i da mu dajete neku smernicu u radu. A da vi samo postavite sistem, kupite alat, postavite sistem, i on misli da će raditi idealno, od toga nema ništa", rekla je ona.

Šović je navela primer čoveka iz Amerike koji je imao mali biznis i koji je kupio AI agenta da obavlja telefonske pozive sa potencijalnim klijentima ili onima sa kojima je već poslovao, a kome su iz kompanije rekli da samo ubaci svoje podatke u tog agenta i da će on raditi perfektno.

"Naravno da je sve pošlo naopako. Agent je je zvao, postavljao potpuno neodgovarajuća pitanja, i uopšte nije slušao šta mu je ovaj govorio. Njemu niko nije objasnio kako da on istrenira tog agenta, kakve podatke da koristi, kako da mu pripremi same podatke da bi on radio idealno. Ako čak neka radna mesta nestanu, pojaviće se nova. Upravo to: kako pripremati dokumentaciju za veštačku inteligenciju, kako istrenirati veštačku inteligenciju, kako je testirati, kako je nadzirati, kako analizirati njenu produktivnost. To su neke stvari koje će verovatno u budućnosti biti popularne", kaže ona.

Ona je rekla da veštačka inteligencija ne može da zameni nastavnika, ali može administraciju.

"Ona može jako lepo da radi te neke osnovne zadatke. Morate da imate šefa koji će to sve da nadzire, ali nemate potrebu za tolikim brojem radnika koji rade rutinske zadatke, jer to može da preuzme veštačka inteligencija bez ikakvog problema", kaže ona.

Šta nikako ne treba ubacivati u AI?

Šović kaže da je, nažalost, veštačka inteligencija danas za mnoge postala i prijatelj, bračni terapeut, savetnik za ishranu, pa čak i psihoterapeut.

Euronews Srbija

"Ja nisam za te agente ili botove ili uopšte sisteme veštačke inteligencije koji obavljaju sve poslove istovremeno.  Nećete se obratiti čak ni jednoj osobi za pravni savet, medicinski savet, neka intimna pitanja. Imate advokata, lekara, psihoterapeuta, prijatelja, oca, majku, neku osobu kojoj se poveravate. Ali ako jedan alat kao što je ChatGPT ili Grok vama služi za sve te stvari, to može da bude poprilično problematično, jer ona ne može da zna sve", rekla je ona.

Ona naglašava da je vrlo problematično koristiti veštačku inteligenciju kao prijatelja ili kao nekog kome se poveravamo, navodeći da veštačka inteligencija nema empatiju. 

"To su neke stvari koje, pretpostavljam, zahtevaju sate i sate objašnjavanja, ali samim tim što vi u veštačku inteligenciju unosite neke svoje intimne probleme i porodično stanje, recimo, i emocionalno stanje, vi nikad ne znate ko to može da zloupotrebi sa druge strane, ko to čita", rekla je ona. 

Ona je navela da je pre izvesnog vremena morala da odgovorim na 30 pitanja u vezi sa poslom, koja su bila intimnija, ali koja su zahtevali i njen lični stav prema nekim stvarima.

"Ja sam ta pitanja ubacila u ChatGPT i rekla sam: "Hajde sad zamisli da sam ja i odgovori na ova pitanja. Na 29 je odgovorio perfektno, na 30. nešto je sitno promašio, ali u suštini, kao da sam ja pisala, tako bi i on napisao", rekla je ona.

Šović navodi, međutim, da možda nije ni toliki problem trenutno to što poznaje ta mašina, ali da vi ne znate ko to čita.

"Recimo, chatbotove koje sam ja pravila, vi sad uđete, recimo, u tog chatbota, postavite neko pitanje, ja to čitam s druge strane. Znači, meni, recimo, tog chatbota Nikole Tesle kog sam pravila, ljudi ulaze upisuju svoja imena, prezimena, neke svoje poslovne planove za koje ja možda ne bi trebalo da znam, jer svakako mogu da ukradem ideju. Mislim, ja to ne bih uradila, ali nikad ne znate ko to čita s druge strane i na koji način može da upotrebi i da zloupotrebi. Treba biti oprezan", upozorila je ona.

Šović je istakla da određene podatke ne treba ubacivati u veštačku inteligenciju - svoja i tuđa imena i prezimena, bankovni računi, brojevi telefona, adrese.

"Neke stvari koje ne biste rekli prijatelju, nemojte reći ni veštačkoj inteligenciji", rekla je ona.

Kada je reč o poslovnom okruženju, ona kaže da treba voditi računa o tome da se ne ubacuju podaci klijenta ili poslovnog partnera u veštačku inteligenciju, jer se to sve negde skladišti, a i protivzakonito je.

"Ako ti podaci posle procure negde, možete da budete tuženi", rekla je Šović.