Nova revolucija na internetu: Kako su mikro-drame od 60 sekundi zaradile milione i zaludele planetu

Telohranitelj gura muškarca vezanih ruku na haubu crnog džipa. Pored njega su olovka i ugovor, dok njegova verenica i njen otac posmatraju u tišini, odlučni da se osvete za njegovu izdaju.

Ovo je scena iz "Screen Time", trilera američke glumice i producentkinje Ise Rej, koji je kreiran za vertikalni ekran mobilnog telefona i objavljen u saradnji sa TikTok-om. Njegovih 57 epizoda traju po oko jedan minut, a u prvoj nedelji prikazivanja sakupile su skoro 75 miliona pregleda. Do kraja maja, taj broj je premašio 150 miliona.

Šta su mikro-drame i kome su namenjene?

Ovo, međutim, nije izolovan fenomen. Poslednjih godina, takozvane mikro-drame, odnosno kratke serije snimane vertikalno - tačno onako kako konzumiramo video zapise na telefonima, razvijaju se u brzorastuće globalno tržište. Od Kine, gde su se pojavile 2018. godine, do SAD i Evrope, mikro-drame prenose televizijsku fikciju na ekrane pametnih telefona, sa epizodama od minut do dva, neprestanim preokretima i napetim završecima (cliffhangerima). Sada osvajaju sve više prostora na platformama poput TikTok-a, za koje se namenski i dizajniraju od samog početka.

"TikTok je jedna od platformi koja se bavi vertikalnim formatima i to je pre svega društvena mreža, tako da nudi mnogo različitih vrsta sadržaja", objašnjava za Kathimerini Sofija Terpu, producentkinja na striming platformi DramaBox iz Los Anđelesa, specijalizovanoj za serije kratkog formata.

Terpu navodi da su se, pored TikToka, razvile i specijalizovane striming platforme za ovaj žanr, kao što su DramaBox i ReelShort, stvarajući čitav novi ekosistem oko kratkih vertikalnih serija. Ove aplikacije funkcionišu kao glavna destinacija za mikro-drame, gde su cele priče izdeljene na desetine epizoda.

Glavnu publiku čine žene između 25 i 45 godina iz celog sveta.

Iza njihove popularnosti stoji vrlo specifičan narativni recept, baziran na melodrami, sapunicama i snažnim emocijama. Na TikTok-u je "Group Chat" kreatorke Sidni Džo Robinson dostigao skoro 100 miliona pregleda sa samo pet videa, dok su na specijalizovanim platformama te brojke još veće: "Breaking the ice" na ReelShort-u ima 360 miliona pregleda, "Quarterback next door" 110 miliona, dok mikro-drama "Definitely not the dragon god", koja je u potpunosti stvorena uz pomoć veštačke inteligencije, dostiže 80 miliona pregleda na DramaBox-u. Istoj platformi pripada i "For richer, for poorer", sa 26 miliona pregleda, a koja beleži veću popularnost kod muške publike.

Brojke pokazuju da nije reč samo o prolaznom trendu. "Prema dostupnim podacima i izveštajima, tržište vertikalnih mikro-drama van Kine se već procenjuje na oko 3 milijarde dolara, dok šire tržište vertikalnog sadržaja korača ka 150 milijardi dolara".

Logika iza vertikalnih formata

U ovom novom obliku pripovedanja, svaki minut je dragocen. Napeto finale na kraju epizode mora da zadrži gledaoca u priči i automatski ga odvede na sledeći deo. "Cela logika vertikalnih formata zasniva se na toj karakteristici, na tom finalu koje mora postojati u svakoj epizodi, i to na skoro svakih minut ili dva".

Ova narativna forma menja čitav proces stvaranja serije - od scenarija do samog snimanja. "To automatski zahteva potpuno drugačiji način pisanja i formu teksta. Sama produkcija ovakvog sadržaja izgleda potpuno drugačije u pogledu onoga na šta se usmerava pažnja na setu".

I sve mora biti urađeno velikom brzinom, ali to ne znači nužno da su produkcije siromašnije. "Iako su namenjene za telefone i na prvi pogled možda deluju malo jeftinije, govorimo o komercijalnim produkcijama koje se obraćaju milionima gledalaca i moraju se isporučivati ogromnom brzinom. Za jednu ovakvu seriju, od početka do kraja je potrebno oko četiri meseca. To se u našoj industriji smatra brzinom svetlosti".

"Konkurencija su društvene mreže, ne Netfliks ili bioskopi"

Za Sofiju Terpu, uspeh ovog formata nije slučajan. Čini se da mikro-drame popunjavaju prazninu koju je tradicionalna industrija zabave ostavila. "Vertikalni formati ne zamenjuju Netfliks ili bioskope. To im nije ni cilj. Njihova svrha je da pomognu gledaocu da nakratko pobegne od svakodnevice".

Ono što se promenilo je i odnos publike prema nagradi koju očekuju od praćenja priče. "Publika vertikalnih formata traži trenutnu emociju. Sve se odvija jako brzo i ako ne pružite tu instant razmenu, sadržaj neće imati uspeha. Samim tim, neće biti ni zarade".

Uprkos velikoj brzini i drugačijim navikama publike, Terpu ne smatra da mikro-drame predstavljaju pretnju za tradicionalnu televiziju i velike striming platforme. "Ne mislim da će se to dogoditi. Verujem da su ovi drugačiji formati sadržaja samo koristan dodatak. Oni predstavljaju nove, alternativne jezike pripovedanja. Tradicionalni načini pričanja priča će sasvim sigurno opstati".

Ona takođe smatra da društvene mreže nisu uništile našu sposobnost koncentracije. "Ne verujem da smo zbog društvenih mreža izgubili moć fokusiranja. Izgubili smo strpljenje za sadržaj koji nas ne nagrađuje odmah".

Zbog toga se prava borba, zaključuje ona, vodi za pažnju korisnika interneta. "Vertikalni formati se ne takmiče sa bioskopima, ni sa Netfliksom, ni sa HBO-om. Oni su direktna konkurencija društvenim mrežama i bore se za slobodno vreme korisnika".