Spoljnopolitički kurs Srbije nakon izbora nove Vlade: Pitanja ubrzavanja evrointegracija i uvođenja sankcija Rusiji
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Nakon izbora i promene vlasti posle 14 godina vladavine Srpske napredne stranke, nova Vlada na čelu sa Studentskom listom koja treba da bude izglasana suočiće se sa pitanjima spoljne politike, evropskih integracija i odnosa prema Rusiji.
Politikolozi Vladimir Kljajić i Nikola Perišić ocenjuju da se ne očekuje veliki geopolitički zaokret, već nastavak politike četiri stuba uz fokus na unutrašnje reforme.
Kljajić ističe energetsku zavisnost od Rusije i podršku za Kosovo i Metohiju, dok Perišić naglašava potrebu za predvidivošću i snažnijim evropskim putem.
Spoljna politika nove Vlade i sankcije Rusiji
Perišić navodi da se glavno pitanje odnosi na mogućnost uvođenja sankcija Rusiji.
"Predstavnici Studentske liste su govorili o tome da ne žele da uvedu sankcije Rusiji. Pitanje je da li to može da ima efekte i na naše evropske integracije, jer od 2021. nije otvoreno nijedno poglavlje. Rusija daje Srbiji energente koji su tri puta jeftiniji. Došlo bi do korekcije cena, što bi moglo da ima negativne posledice po ekonomsku politiku. Može da ima i političke posledice, jer status Kosova i Metohije podržavaju Rusija i Kina", kaže Perišić.
On dodaje da bi najbolji potez bio politika nesvrstavanja i četiri stuba spoljne politike.
Kljajić objašnjava da izbori nisu dobijeni na spoljnoj politici.
"Studentska lista nije dobila ove izbore na spoljnoj politici, već na unutrašnjim pitanjima, na korupciji, institucijama, poglavljima 23 i 24. Tu nema kolizije sa evropskim integracijama i izgradnjom institucija", ističe Kljajić.
Evropske integracije i unutrašnje reforme
Kljajić naglašava da je antievropski narativ uspeo da prodre i u akademsku zajednicu.
"U prethodnih 15, 20 godina dosta je rađeno da se negativno prikaže Evropska unija. Taj narativ je penetrirao i u fakultete, tako da ni danas intelektualna elita ne vidi benefite od članstva. Politika četiri stuba nije mudra za 2026. godinu zbog rata u Ukrajini. Srbija treba da postane deo zajedničkog energetskog tržišta i da diversifikuje energetiku. Ekonomija, investicije i predpristupni fondovi vezani su za Evropsku uniju", kaže Kljajić.
Perišić ocenjuje da su odluke o proširenju Evropske unije uglavnom političke.
"Evropska unija je i politički savez. Odluke o proširenju uglavnom su bile političke. U prethodnoj vladi bilo je ministara koji su antievropski nastrojeni, što šalje kontradiktornu poruku. Ako u novoj vladi budu ljudi koji nisu eurofanatici, to može značiti nastavak politike na smanjenom intenzitetu", objašnjava Perišić.
On dodaje da bi referendumi o najvažnijim pitanjima mogli da informišu građane.
Pregovori o Ukrajini i uloga velikih sila
Perišić poziva na umeren optimizam povodom sastanka u Abu Dabiju.
"Treba biti umeren optimista. Dobro je da postoji kontakt između strana u sukobu, ali nema konkretnog pomaka. Kamen spoticanja su teritorije, gde obe strane imaju maksimalističke ciljeve. Sve se dogovara na liniji Vašington–Moskva, Tramp–Putin. Ukrajina je u podređenom položaju", kaže Perišić.
Kljajić ističe ograničenu ulogu Evropske unije.
"Evropska unija je bila jedinstvena u sankcijama i finansiranju Ukrajine. Rusija je svesna da midtermsi znače veći pritisak na američkog predsednika. Evropska unija će biti uključena kada Sjedinjene Američke Države odluče da je trenutak, verovatno kao garant. Evropske države su pokazale deficit u diplomatskom delovanju na sopstvenom kontinentu", objašnjava Kljajić.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)