Antić o planu Studentske liste za prosvetu: Plata nastavnika treba da bude tri minimalca, početna oko 144.000 dinara
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Studentska lista predstavila je plan za unapređenje prosvete, kojim se predviđa sveobuhvatna reforma obrazovnog sistema, sa posebnim fokusom na poboljšanje uslova rada u školama, položaj nastavnika i profesora, kao i kvalitet obrazovanja i dostupnost znanja svim učenicima. Prema objavljenom programu Studentske liste, plan za prosvetu zasniva se na povećanju ulaganja u obrazovanje, poboljšanju položaja prosvetnih radnika, besplatnom obrazovanju i depolitizaciji škola. Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, za Euronews Srbija navodi da je vraćanje ugleda i autoriteta nastavnicima, poboljšanje njihovog materijalnog položaja i smanjenje administrativnih obaveza ključni preduslovi za unapređenje obrazovnog sistema.
Najvažniji predlozi Studenske liste za obrazovanje i prosvetu su:
1. Bolji položaj nastavnika i zaposlenih
- Povećanje plata prosvetnih radnika tako da za tri godine dostignu 2,5 minimalne zarade.
- Uvođenje stalnog zaposlenja za zaposlene koji duže od 24 meseca rade na određeno.
- Smanjenje administrativnih obaveza nastavnika.
- Veće vrednovanje rada i napredovanja u struci.
- Stipendije za studente nastavničkih smerova
- Izmene Zakona o štrajku
2. Besplatno obrazovanje
- Besplatni udžbenici za sve osnovce i srednjoškolce.
- Ukidanje ručnog pisanja đačkih knjižica, matičnih knjiga i dnevnika boravka
- Školski dodatak od 100 evra za decu iz materijalno ugroženih porodica.
- Dostupnije i besplatne ekskurzije, izleti i nastava u prirodi.
3. Promena načina ocenjivanja
- Uvođenje opisnog ocenjivanja u prva tri razreda osnovne škole.
- Ukidanje formalnog opšteg uspeha (odličan, vrlo dobar, dobar).
- Ukidanje obaveznog broja sumativnih ocena.
- Rasterećenje nastavnih programa i veći fokus na razumevanje gradiva.
4. Depolitizacija škola
- Izbor direktora škola i vrtića putem javnih konkursa.
- Zapošljavanje isključivo na osnovu stručnosti i javnih kriterijuma.
- Veće učešće nastavnika, roditelja i školskih kolektiva u odlučivanju.
- Jačanje nezavisnosti prosvetnih institucija.
5. Veća ulaganja u obrazovanje
- Povećanje izdvajanja za obrazovanje sa oko 3,4 na 4,4 odsto BDP-a u naredne tri godine.
- Ulaganje u školske objekte, opremu i kvalitet nastave.
Antić: Vratiti autoritet nastavnicima, povećati plate i smanjiti administraciju
Vraćanje ugleda i autoriteta nastavnicima, poboljšanje njihovog materijalnog položaja i smanjenje administrativnih obaveza ključni su preduslovi za unapređenje obrazovnog sistema. Nastavnik mora ponovo da bude centralna figura obrazovno-vaspitnog procesa, a ne da najveći deo radnog vremena provodi u administraciji i rešavanju disciplinskih problema, ističe za Euronews Srbija, Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, govoreći o predlozima Studentske liste za reformu obrazovanja.
"Ono što brine svakog nastavnika jeste gubitak autoriteta, ugleda i časti. Nastavnik je jedan od najvažnijih stubova obrazovanja, a danas je izložen pritiscima sa svih strana - od roditelja, kolega i direktora do Ministarstva prosvete. Umesto da se bavi obrazovanjem i vaspitanjem učenika, sve više vremena provodi u administraciji“, navodi sagovornik.
Prema njegovim rečima, neophodno je smanjiti pedagošku dokumentaciju, pojednostaviti disciplinske postupke i jasno definisati pravila ponašanja učenika.
Posebno ukazuje na problem ometanja nastave, zbog čega nastavnici često ne mogu nesmetano da realizuju časove.
Wavebreak Media LTD / Wavebreak / Profimedia
"Svaki učenik mora da ima pravo na kvalitetno obrazovanje. Niko nema pravo da drugima ometa učenje i nastavniku onemogućava da obavlja svoj posao. Ipak, kažnjavanje nije dovoljno. Potrebno je formirati stručne timove sastavljene od pedagoga, psihologa i socijalnih radnika, koji bi kontinuirano radili sa učenicima koji imaju probleme u ponašanju, zajedno sa njihovim roditeljima“, objašnjava sagovornik.
Početna plata nastavnika 144.000 dinara
Jedno od najvažnijih pitanja reforme, prema njegovom mišljenju, jeste materijalni položaj prosvetnih radnika. Antić smatra da bi plata nastavnika trebalo da bude najmanje 20 odsto iznad prosečne zarade, dok je dugoročni cilj odnos od tri minimalne zarade.
"Naša težnja je da nastavnik ima platu tri puta veću od minimalne zarade, kao što je nekada bilo. Ne možemo biti zadovoljni činjenicom da je početna plata nastavnika sa visokom stručnom spremom oko 114.000 dinara. Ako je prosečna plata na republičkom nivou 120.000 dinara, plata nastavnika trebalo bi da bude najmanje 144.000 dinara. To je, po mom mišljenju, ostvarljivije od zahteva da se odmah dostigne odnos 1:2,5 ili 1:3 u odnosu na minimalnu zaradu“, ističe sagovornik.
Kada je reč o besplatnim udžbenicima, smatra da je njihovo uvođenje u svim osnovnim i srednjim školama ostvarivo, posebno zato što bi se mogli koristiti više godina.
Antić smatra da bi pre donošenja konačnih odluka u reformi prosvete trebalo izraditi sveobuhvatnu strategiju obrazovanja, odnosno takozvanu belu knjigu, koja bi pružila jasnu sliku o stanju u školstvu i potrebama tržišta rada.
Govoreći o povezivanju škola sa privredom, naglašava da cilj mora biti stvaranje funkcionalnog znanja, odnosno sposobnosti učenika da naučeno primene u praksi.
"Praktična nastava mora da bude kvalitetna, a to podrazumeva dobre nastavnike i osposobljene instruktore kod poslodavaca. Instruktor bi trebalo da radi sa manjim grupama učenika, prati njihov napredak i procenjuje koliko su zaista naučili. Dobar stručni kadar može značajno da doprinese razvoju privrede“, navodi sagovornik.
Dodaje da je važna i profesionalna orijentacija, kako bi učenici uz pomoć stručnjaka prepoznali svoje sposobnosti i odabrali zanimanja koja im odgovaraju, umesto da odluke donose isključivo pod uticajem roditelja ili vršnjaka.
Forum srednjih stručnih škola zalaže se za smanjenje broja učenika u odeljenjima srednjih stručnih škola na najviše 20. Manji broj učenika omogućava kvalitetniji rad, više individualnog pristupa i bolju praktičnu nastavu. Antić dodaje i da su Srbiji potrebni majstori, a ne samo diplome. Učenici se sve manje opredeljuju za trogodišnje zanate, kao što su zidari, tesari, bravari, pekari, obućari, stolari i krojači.
Direktore škola treba birati prema znanju, a ne političkoj pripadnosti
Antić se posebno zalaže i za promenu načina izbora direktora škola, smatrajući da politička pripadnost i lični odnosi ne smeju biti kriterijumi za dolazak na rukovodeće pozicije.
"Direktor mora da bude stručan, sposoban i da ima integritet. Potrebno je uvesti ozbiljnu selekciju, koja bi podrazumevala proveru znanja, razgovore i procenu sposobnosti za upravljanje školom. Struka mora da vodi struku“, ističe on.
Smatra i da nastavnike u radu treba da ocenjuju prvenstveno stručna lica, poput pedagoga, psihologa i prosvetnih savetnika, koji mogu da im ukažu na nedostatke i pomognu u unapređenju nastave.
Na kraju, poručuje da reforma obrazovanja mora početi vraćanjem dostojanstva prosvetnim radnicima, uz bolje zarade, manje administracije, jasnija pravila i kvalitetnije stručno usavršavanje.
"Moramo da vratimo autoritet, ugled i čast nastavniku, da mu poboljšamo materijalni status i omogućimo da se bavi obrazovanjem, a ne administracijom. Dobra priprema nastavnika zavisi više od polovine uspeha časa, zbog čega su kvalitetna edukacija i podrška stručnih ljudi neophodni“, zaključuje sagovornik.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)