Pregovori u Abu Dabiju bez pomaka: Zašto su zahtevi Moskve i Kijeva teško pomirljivi i ima li prostora za dogovor?

U Abu Dabiju nije došlo do značajnijeg diplomatskog proboja u pregovorima Rusije i Ukrajine, a ratna dejstva nastavljena su i tokom pregovaračke runde. Iako je dogovorena nova razmena zarobljenika, ključna pitanja, pre svega teritorije i bezbednosne garancije, ostaju nerešena, ocenio je za Euronews Srbija Petar Ivić iz Pupin inicijative.

On je naveo da je dobro što su razgovori održani, ali da se i ovog puta pokazalo koliko su stavovi dve strane udaljeni.

„Izgleda da ni ovog puta nije, pored, naravno, već treće dogovorene razmene zarobljenika, došlo do suštinskog proboja u rešavanju pitanja. Redosled rešavanja pitanja ponovo ostaje u suprotnosti između dve zaraćene strane. Ukrajinci i Evropljani prvo žele određeni prekid vatre, pa onda da se adresiraju svi ostali problemi, poput teritorija, ratnih reparacija, bezbednosnih garancija i tako dalje, dok bi Rusija prvo želela da adresira ta pitanja i da nakon toga prestane sa vojnim dejstvima“, rekao je Ivić.

Šatl diplomatija Vašingtona

Govoreći o najavljenom putovanju američkih pregovarača Džareda Kušnera i Stiva Vitkofa u Moskvu, a potom i u Kijev, Ivić je ocenio da je reč o klasičnoj šatl diplomatiji, odnosno prenošenju poruka između strana koje zbog suprotstavljenih stavova teško mogu direktno da pregovaraju.

„Da li će se desiti nešto, mi u ovom trenutku od suštinskog značaja ne možemo da znamo. Možemo samo da se nadamo. Ali, kao što sam ponovio, pozicije su previše suprotstavljene. Ne bih bio optimista u tom pogledu, ali ostaje nam da se nadamo“, naveo je on.

Euronews Srbija

Ivić smatra da bi do kraja godine mogao da se otvori prostor za značajniji diplomatski pomak. Kao jedan od razloga naveo je očekivani pritisak demokrata na američkog predsednika Donalda Trampa nakon što novi saziv Kongresa preuzme dužnost 3. januara 2027. godine.

Prema njegovoj oceni, do tada postoji ograničen vremenski okvir u kojem bi moglo da dođe do dogovora.

„Do 3. januara imamo maltene mesec i po dana. Ali ukoliko se desi nešto, sada svakako jeste pravi trenutak. Imamo i određeni gest dobre volje, dakle treću dogovorenu razmenu zarobljenika, i imali smo, doduše na lokalnom nivou, ali i dalje izvojevano primirje i prekid vatre iz humanitarnih razloga. Prva dama Amerike je direktno učestvovala u tome. Tako da, iako je situacija daleko od idealne, sada je pravi trenutak da se nešto desi od suštinskog značaja“, rekao je Ivić.

Teritorije i bezbednosne garancije ostaju ključne prepreke

Kao dva najteža pitanja u pregovorima Ivić je izdvojio teritorije i bezbednosne garancije, ocenjujući da u skorijem periodu nije realno očekivati njihovo rešavanje zbog potpuno suprotstavljenih pozicija Moskve i Kijeva.

Rusija, kako je naveo, traži kontrolu nad delom Donbasa koji nije uspela vojno da zauzme tokom četiri godine rata. Reč je o području u kojem se nalaze i strateški važni gradovi Kramatorsk i Slovjansk.

„Ostatak Donbasa, iako su to neki manjinski procenti, svakako bi značio povlačenje ukrajinskih snaga iz veoma utvrđenih i taktički značajnih područja, poput Kramatorska i Slovjanska, i tog jednog debelo utvrđenog pojasa“, objasnio je Ivić.

Euronews Srbija

On smatra da Ukrajina nema direktan podsticaj da se povuče iz tih područja, posebno imajući u vidu da ruske snage ni posle četiri godine nisu uspele da preuzmu kontrolu nad njima.

„Zašto biste ustupili deo tako taktički značajne teritorije, dok Rusija već četvrtu godinu zaredom ne uspeva da preuzme kontrolu nad tim područjem? Postavlja se pitanje od strateškog značaja: zašto prepustiti taj deo teritorije agresoru kada on očigledno ima ogromne poteškoće da ga zauzme?“, zaključio je Ivić.

Bonus video: