Najneobičnija japanska legenda: U selu Šingo veruju da se baš kod njih nalazi grob Isusa Hrista
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Duboko u maglovitim, šumovitim brdima prefekture Aomori u Japanu nalazi se selo Šingo, u kom se, kako veruju njegovi meštani, nalazi stvarni grob Isusa Hrista.
To nije verzija istorije koja se može pronaći bilo gde u Bibliji, niti je prihvata ijedna hrišćanska crkva, ali lokalna legenda kaže da je Isus, umesto da umre na krstu u Jerusalimu, pobegao u Šingo, postao zemljoradnik, oženio se, dobio decu i doživeo duboku starost u zelenom japanskom selu.
Ova verzija njegove priče sačuvana je u misterioznom skupu rukopisa poznatih kao Takenoučijevi dokumenti, za koje se tvrdi da su napisani pre više hiljada godina, a ponovo otkriveni tridesetih godina prošlog veka.
Iako su ti "drevni" spisi i njihov sadržaj u velikoj meri raskrinkani kao podvala, legenda i dalje živi u Šingu, piše CNN.
Već više od 60 godina selo neguje ovo predanje ne kao versku dogmu, već kao priliku za jačanje zajednice, očuvanje lokalnih tradicija i organizaciju jednog od najneobičnijih godišnjih festivala u zemlji.
Hristost "širio glas o božanskoj zemlji Japanu"
U središtu cele priče nalazi se Park Hrista, gde se na mirnom obronku nalaze dve humke, dok obližnji Muzej tradicije Hristovog sela posetiocima predstavlja čitavu legendu.
"Hristos je dva puta posetio Japan", kaže za CNN direktor muzeja Hidenobu Kadogiši, objašnjavajući hronologiju iz Takenoučijevih dokumenata.
Povezane vesti
Prema legendi, Isus je najpre boravio u prefekturi Tojama, južnije u Japanu, gde je radio za carsku porodicu, a zatim se vratio u Judeju, gde je, navodno, "širio glas o božanskoj zemlji Japanu".
YouTube/KAHOKUSHIMPO
Dokumenti tvrde da je nekoliko godina kasnije, kada je trebalo da bude razapet, njegov brat Isukiri, čije se ime nigde ne pojavljuje u Bibliji, preuzeo njegovo mesto na krstu.
"Hristos se potom po drugi put vratio u Japan, gde je živeo do 106. godine, dobio troje dece i na kraju preminuo", kaže direktor muzeja.
Mnogo vekova kasnije, 1935. godine, verski vođa Kijomaro Takenouči tvrdio je da je pronašao grob "Jesua Kirisuta", kako se Isus Hristos naziva u Japanu.
On je verovao da su ga misteriozni dokumenti doveli do Šinga, tada poznatog pod imenom Herai, gde su ga lokalni stanovnici odveli do grobnih humki.
Prvobitni tekstovi, koji su iznosili i druge neobične tvrdnje o ulozi Japana u svetskoj istoriji, navodno su uništeni tokom Drugog svetskog rata, pa su sačuvane samo kopije.
Njihove reprodukcije danas su izložene u muzeju zajedno sa drugim predmetima povezanim sa legendom, ali je fotografisanje i snimanje zabranjeno.
Povezane vesti
"Sam Hristov grob oduvek je bio ovde, ali nije postojalo ništa što bi ga na odgovarajući način objasnilo. Zato smo 1996. godine izgradili ovaj muzej i postavili stalnu izložbu", kaže Kadogiši.
Nekoliko koraka od muzeja, na obližnjem brežuljku, nalaze se dve velike humke opasana niskim belim ogradama i obeležena velikim drvenim krstovima.
Za jedan se tvrdi da predstavlja Isusov grob, dok se u drugom navodno nalazi sahranjeno uvo njegovog brata.
Povezane vesti
Uprkos intrigantnosti ovakve priče, muzej tokom većeg dela godine poseti tek nekolicina ljudi dnevno, a zimi je zatvoren.
Međutim, jednog dana početkom leta situacija izgleda potpuno drugačije.
Već oko 9.30 ujutru parking je prepun, a autobusi neprestano dovoze nove posetioce.
Svi su došli na Kirisuto Macuri, odnosno Festival Hrista, koji se od šezdesetih godina održava svake prve nedelje u junu.
Ovaj događaj je istovremeno verski pomen, radosna seoska proslava i svojevrsna teološka zagonetka.
"Ne razmišljajte previše"
Gradonačelnik Kazutomo Sato (57) na funkciji je tek godinu dana, ali kao čovek koji je ceo život proveo u Šingu posebno je zadovoljan odzivom.
"Ove godine došlo je više ljudi nego prošle", kaže on, dodajući da su imali oko 1.000 gostiju, od kojih su mnogi iz evropskih zemalja.
"Selo Šingo ulaže velike napore u promociju preko društvenih mreža, a sve više mladih, uključujući učenike nižih razreda srednjih škola, uključuje se u ples Nanjadojara".
Uprkos slavlju, gotovo niko među prisutnima ne izgleda posebno zainteresovan za dokazivanje velikih teoloških tvrdnji koje su ih okupile, niti za pitanje da li je Isus Hristos zaista živeo i umro u Šingu, piše CNN.
Na takva pitanja meštani uglavnom odgovaraju blagim osmehom ili sleganjem ramenima.
Niko ne želi da razbije veo misterije koji održava legendu živom, ali ni da se izjasni kao njen bezrezervni vernik.
Vredi naglasiti i da je centralni događaj zapravo šintoistički pomen koji vodi lokalni šinto sveštenik i da nijedna hrišćanska crkva nije uključena u njegovo održavanje. Deo programa su i tradicionalni ples Nanjadoara, kao i gastronomska manifestacija sa ramen rezancima i lokalnim prodavcima hrane.
Direktor muzeja ističe da se posetiocima savetuje da ne pokušavaju da utvrde da li je priča tačna ili ne, već da je posmatraju isključivo kao legendu.
Gradonačelnik Sato saglasan je sa tim.
"Ne razmišljajte previše. Ako ostavimo po strani pitanje istine, Hristov grob je ovde i mi mu odajemo poštu. To je naša stvarnost i deo tradicije koju smo nasledili od predaka", kaže Sato.
Komentari (0)