Znaju da broje, vole džez i spremne su da prežive smak sveta: Neverovatne činjenice o ajkulama
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ajkule spadaju među najstarije kičmenjačke predatore na Zemlji. Postoji najmanje 500 poznatih vrsta ajkula koje žive u svim okeanima sveta, ali mnoge činjenice o ovim životinjama nisu baš poznate široj javnosti.
Iako su mnogima predmet košmarnih snova, ispostavlja se da su ljudima sličnije nego što se čini.
BBC predstavlja devet neverovatnih činjenica o ovim morskim zverima:
1. Kada gotovo sav život na Zemlji nestane, ajkule opstaju
Ajkule (ili njihovi bliski preci) preživele su svih pet velikih masovnih izumiranja na Zemlji, uključujući i najveće i najrazornije "Veliko izumiranje".
Ovaj katastrofalni klimatski događaj uništio je većinu života na planeti, uključujući oko 90 odsto morskog sveta.
Ajkule su, međutim, preživele. Danas ih ima praktično u svim delovima svetskog okeana.
2.Umeju da broje
Ajkule se često smatraju bezumnim predatorima kojima upravljaju isključivo instinkt i nezasita glad, ali naučna istraživanja pokazuju da su zapravo veoma inteligentne i da brzo uče.
Povezane vesti
Mogu da razlikuju veoma slične zvuke, kao i različite apstraktne šare i geometrijske oblike u raznim bojama.
Wildestanimal / Alamy / Profimedia
U jednom poznatom eksperimentu pokazalo se da su mlade sive bambus-ajkule gotovo godinu dana pamtile informacije o oblicima i optičkim iluzijama.
One mogu i da obavljaju osnovne matematičke zadatke razlikuju brojnost određenih objekata poput tri i pet ili četiri i sedam, ali ne uspevaju kada su razlike manje, poput četiri i pet.
3. Vole džez
Primerci rogate ajkule (Heterodontus portusjacksoni), australijske vrste, koja živi pri dnu mora, učestvovali su u neobičnom eksperimentu. Kada bi muzika počela da svira, trebalo je da doplivaju do određenog mesta u akvarijumu kako bi dobili hranu kao nagradu.
Istraživanje koje su sproveli naučnici sa Univerziteta Makvori u Sidneju pokazalo je da su ajkule uspešno povezivale džez muziku sa mestom gde ih čeka hrana, ali u tome nisu uspele kada im je puštana klasična muzika.
4. Imaju pupak
Iako neke ajkule polažu jaja, mnoge vrste, među njima bik-ajkule i ajkule čekićare, nose mladunce u materici i hrane ih preko pupčane vrpce, baš kao i sisari.
Zbog toga mladunci nekoliko nedelja ili meseci nakon rođenja imaju pupak, sve dok ožiljak od pupčane vrpce ne zaraste.
Povezane vesti
Postoje i vrste koje ne polažu jaja, ali ni ne razvijaju mladunce u materici na način karakterističan za sisare. Kod njih se embrioni razvijaju u jajima koja se izlegu još unutar tela majke, pa se mladunci rađaju živi.
Solent News / Shutterstock Editorial / Profimedia
Takav način razmnožavanja imaju, na primer, kostelji, čija trudnoća može da traje i do dve godine.
5. Mladunci ajkula jedu jedni druge još u materici
Mladunci leopard ajkule od samog početka vode borbu za opstanak, dok su još u telu majke.
Povezane vesti
Ženke imaju dve materice, a u svakoj može da se razvija i do pet embriona. Međutim, embrioni jedu svoju braću i sestre sve dok ne ostane samo jedan.
Ovaj proces naziva se intrauterini kanibalizam ili adelfofagija, što doslovno znači "jedenje sopstvenog brata".
Kada pojedu svu svoju braću i sestre, preživeli mladunci nastavljaju da se hrane neoplođenim jajima koja majka i dalje proizvodi, pa se rađaju snažni i dobro razvijeni.
6. Ajkule imaju najbolje prijatelje
Ajkule nisu usamljeni lovci kakvima ih često predstavljaju.
Sive grebenske ajkule mogu da provode i do četiri godine u istom društvu, povremeno se razdvajajući u manje grupe, odlazeći svojim putem, a zatim se ponovo okupljajući tokom različitih godišnjih doba.
Unsplash
Mlade limunske ajkule takođe žive u grupama i upravo kroz druženje uče nove veštine: kako da pronađu hranu ili izbegnu predatore.
Radije provode vreme sa jedinkama slične veličine i onima koje već poznaju.
Moguće je da čak i velike bele ajkule imaju najbolje prijatelje.
Dva primerka, nazvana Sajmon i Džekil, primećena su kako zajedno prelaze oko 6.000 kilometara, a da se nijednom nisu razdvojili.
7. Tela ajkula prekrivena su sitnim "zubima"
Koža ajkule predstavlja pravo čudo prirode.
U Italiji tokom 18. veka zanatlije su je koristile za fino glačanje ivica skupocenih violina Antonija Stradivarija, dok je u viktorijanskoj Britaniji bila omiljen materijal stolara, koji su je nazivali "šagrin".
Umesto krljušti, koža ajkule prekrivena je bezbrojnim sitnim "zubima", odnosno dermalnim dentikulama.
Tokom plivanja voda ih poleže uz telo, čime se smanjuje otpor i omogućava brže kretanje.
Ako biste rukom prešli u suprotnom smeru, pod prstima biste osetili površinu nalik veoma grubom brusnom papiru.
Ajkule ponekad namerno dodiruju nepoznate predmete hrapavom stranom tela kako bi procenile njihovu teksturu i čvrstinu, kako bi ih "probali" bez ugriza.
8. Ajkule mogu da osete otkucaje vašeg srca
Ajkule imaju čak osam čula.
Pored pet osnovnih čula - vida, sluha, mirisa, ukusa i dodira - poseduju i dodatna čula koja im omogućavaju da registruju promene pritiska, električnog napona u vodi, pa čak i Zemljinog magnetnog polja.
pexels.com
Duž obe strane tela pruža se niz pora poznatih kao bočna linija, ispunjena tečnošću i specijalizovanim ćelijama.
Kretanje vode izaziva njihovo pomeranje, pa ajkule mogu da registruju i najslabije vibracije.
Po celom telu nalaze se i takozvani jamasti organi, koji sadrže slične senzorne ćelije. Njihova uloga još nije potpuno razjašnjena, ali naučnici smatraju da registruju pokrete i promene pritiska u vodi.
Posebno su zanimljive Lorencinijeve ampule: sistem pora ispunjenih izuzetno osetljivim nervnim ćelijama raspoređenim po glavi ajkule.
Njih može biti na stotine ili hiljade, a omogućavaju ajkulama da registruju električne impulse koje stvaraju kontrakcije mišića obližnjih životinja, poput otkucaja srca.
Zahvaljujući tome mogu da love u potpunom mraku ili da pronađu plen zakopan u pesku.
Lorencinijeve ampule verovatno im pomažu i da se orijentišu tokom migracija dugih hiljadama kilometara, koristeći Zemljino magnetno polje.
Kod ajkula čekićara ovi receptori raspoređeni su po širokoj glavi, zbog čega funkcionišu gotovo kao živi detektori metala i lako pronalaze plen skriven ispod peska.
9. Ajkule su starije od drveća, Saturnovih prstenova i Severnjače
Ajkule su neverovatno drevne životinje.
Najstariji fosilni tragovi njihovih predaka potiču od krljušti starih oko 450 miliona godina.
To znači da su postojale oko 60 miliona godina pre prvih stabala, 220 miliona godina pre dinosaurusa, 350 miliona godina pre nastanka Saturnovih prstenova i čak 380 miliona godina pre formiranja zvezde Severnjače.
Unsplash
Prvi zubi nalik današnjim ajkulama pojavili su se pre oko 410 miliona godina, dok su prve grupe koje su zaista ličile na savremene ajkule evoluirale pre oko 380 miliona godina.
Mnoge od tih drevnih riba tehnički nisu bile prave ajkule, ali su bile njihovi bliski srodnici.
Pre oko 195 miliona godina pojavila se najstarija poznata grupa savremenih ajkula, sa fleksibilnim, izbačenim vilicama i sposobnošću mnogo bržeg plivanja.
Danas postoji oko 500 vrsta ajkula. To je znatno manje nego pre oko 50 miliona godina, kada je njihova raznovrsnost bila najveća, iako naučnici i dalje redovno otkrivaju nove vrste.
Kada je reč o ljudima, naš najbliži zajednički predak sa ajkulama živeo je pre oko 440 miliona godina. Izgledao je mnogo više kao ajkula nego kao čovek.
Naše evolutivne linije razdvojile su se pre stotina miliona godina, ali naše postojanje na ovoj planeti i dalje je neraskidivo povezano, zaključuje BBC.
Komentari (0)