Misterija "izgubljenog kontinenta": Da li je praistorijski nuklearni rat uništio najnapredniju civilizaciju na Zemlji?

Kada nauka ne može da pruži objašnjenje, ostavlja prostor mašti i mitovima da popune nastalu prazninu. Ili se bar tako može objasniti teorija o misterioznom "izgubljenom kontinentu" i njegovoj naprednoj civilizaciji, priča koja je ponovo oživela nakon tvrdnji da je otkrivena njena stvarna lokacija.

Poznat kao Lemurija, ovaj hipotetički kontinent prvi put je predložio 1864. godine britanski zoolog i biogeograf Filip Sklejter.

On je pokušavao da objasni zašto su fosili lemura otkriveni na Madagaskaru i u Indiji, ali ne i u Africi, uprkos tome što se taj kontinent nalazi mnogo bliže Madagaskaru. Sumnjajući da su životinje mogle da preplivaju Indijski okean, Sklejter je predložio teoriju da je nekada postojao kopneni most koji je povezivao ova dva regiona, pre nego što je potonuo pod talasima.

Nazvao je ovaj hipotetički kontinent Lemurija, po životinjama čija je rasprostranjenost inspirisala samu teoriju.

Sklejter je tada napisao: "Na Madagaskaru i Maskarenskim ostrvima postoje ostaci ovog velikog kontinenta, za koji predlažem ime Lemurija!".

Ideja je brzo postala popularna, ali je na kraju izgubila naučni kredibilitet kada je teorija o pomeranju tektonskih ploča objasnila da su Indija i Madagaskar nekada jednostavno bili deo iste kopnene mase.

Međutim, to nije bilo dovoljno da spreči rađanje mita.

Od fosila do okultizma i vanzemaljaca

Vernici u ovu teoriju danas tvrde da se Lemurija, a možda i ruševine drevne, pre-ljudske civilizacije, nalaze na dnu okeana. Naučnici trenutno rade na utvrđivanju granica stvarne potopljene kopnene mase u tom regionu, iako ne postoje nikakvi dokazi koji je povezuju sa Lemurijom ili bilo kakvom naprednom civilizacijom.

Izgubljeni kontinent vremenom je postao povezan sa bizarnim teorijama koje uključuju "zvezdano seme" (ljude koji navodno nose vanzemaljski DNK), humanoide koji polažu jaja, pa čak i praistorijski nuklearni rat.

Uprkos tome što ne postoji apsolutno nikakav opipljiv dokaz o postojanju inteligentne civilizacije, godinama kasnije, Lemurija više nije bila neophodna za rešavanje naučne misterije fosila, jer je okultizam stupio na scenu i dodatno ojačao legendu.

Veliki deo ovog mita usko je povezan sa spiritualistkinjom Helenom Petrovnom Blavackom, bivšom cirkuskom jahačicom koja je osnovala okultni pokret Teozofije. Njena knjiga "Tajna doktrina", objavljena 1888. godine, predložila je sedam "korenskih rasa" čovečanstva, uključujući nevidljiva astralna bića, nematerijalne Hiperborejce i Lemurijance koji su opisivani kao stvorenja koja polažu jaja.

Grok AI

Blavacka je tvrdila da je otkriće seksa dovelo do uništenja Lemurije i da je kontinent potonuo u okean, ostavljajući iza sebe samo Australiju i Uskršnje ostrvo. Njena priča je bila čista duhovna spekulacija, a ne zaključak podržan od strane arheologije ili geologije, ali je presudno doprinela tome da se Lemurija transformiše iz odbačene naučne hipoteze u navodnu domovinu zaboravljenog naroda.

Podzemni gradovi i antički nuklearni rat

Mit je kasnije povezan sa planinom Šasta u severnoj Kaliforniji, gde su vernici tvrdili da su preživeli sa Lemurije osnovali podzemni grad po imenu Telos. Prema lokalnoj mitologiji, kontinent su uništili katastrofalni zemljotresi, ali su neki od njegovih stanovnika uspeli da pobegnu i nastave život duboko ispod planine.

Pojedini posetioci ove planine čak tvrde da su blizu vrha videli Lemurijance, visoke preko dva metra i obučene u široke odore, iako ni za to ne postoje konkretni dokazi koji bi potvrdili postojanje podzemnog grada ili njegovih navodnih stanovnika.

Priča je postala još bizarnija kada se Lemurija pomešala sa spisima britanskog pisca Džejmsa Čerčvarda. On je bez ikakvih dokaza tvrdio da je još jedan izgubljeni kontinent Mu, bio dom tehnološki napredne civilizacije koja je cvetala pre 50.000 godina i koja je zapravo predstavljala polaznu tačku za kulture Egipćana, Maja i Vavilonaca.

Ipak, priče o kontinentima Mu i Lemurija su se vremenom stopile, inspirišući duhovne pokrete koji su tvrdili da određeni savremeni ljudi zapravo vode poreklo od ove izgubljene civilizacije. Ovo verovanje se na kraju povezalo sa takozvanim "zvezdanim semenom", odnosno sa ljudima koji veruju da poseduju DNK ili duše vanzemaljskog porekla.

Druge verzije mita tvrde da je Lemurija ugostila izbeglice sa planete Maldek, koja je navodno nekada orbitirala između Marsa i Jupitera.

Društvo pod nazivom Aetherius Society iznelo je tvrdnju da su stanovnici Maldeka uništili svoju planetu hidrogenskom bombom, ostavljajući za sobom samo pojas asteroida. Prema ovoj verziji, preživeli su osnovali mirnu civilizaciju na Lemuriji, koja se kasnije raspala i doživela sopstveni nuklearni rat.

Istraživač i pisac Votson izjavio je s tim u vezi: "Autori koji promovišu ideju da su drevni astronauti posećivali Zemlju i živeli na njoj pre više hiljada godina, tvrde da sveti tekstovi poput Biblije zapravo opisuju priče o nuklearnim eksplozijama. Oni se pozivaju na opise iz Knjige postanja: 'Tada pusti Gospod na Sodomu i na Gomoru od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja'. Fragmenti istopljenog stakla u pustinjama Libije takođe se smatraju dokazima o nuklearnom ratu ili nesrećama koje su se dogodile pre 28 miliona godina".

Ovi teoretičari danas čvrsto veruju da su upravo razorne posledice drevnog nuklearnog rata zbrisale legendarne civilizacije poput Atlantide i Lemurije sa lica zemlje.