Tajni jezik ljubavi: Zašto s ljubimcima pričamo kao s bebama i da li nas oni uopšte razumeju?

Ako imate kućnog ljubimca, verovatno ste uhvatili sebe kako mu se obraćate piskutavim glasom, puni radosti, koristeći fraze poput: "Gde je moja beba?". Da vas je čuo neko ko vas ne poznaje, verovatno bi pomislio da pričate sa pravom bebom. Međutim, vi ste se samo obraćali svom psu ili mački.

Ono što je zanimljivo jeste da ovakva promena u načinu govora nije samo naša slatka navika. Istraživanja pokazuju da kada se obraćamo ljubimcima, spontano menjamo ton, ritam i "melodiju" glasa. Naš glas postaje viši, razigraniji i mnogo izražajniji.

Ali zašto to radimo? I, što je još važnije, da li naši ljubimci uopšte shvataju da im se obraćamo drugačije?

Kakve poruke šaljemo ljubimcu na ovaj način?

Lingvisti ovaj način komunikacije često nazivaju pet-directed speech (govor usmeren ka kućnim ljubimcima). Veoma je sličan onome što nazivaju baby talk (tepanje), odnosno specifičnom načinu na koji pričamo s bebama. Kada tako govorimo, obično podižemo ton glasa, pravimo veće varijacije u jačini i melodiji, i zvučimo mnogo entuzijastičnije.

U slučaju ljubimaca, čini se da ovakav način govora najviše služi za uspostavljanje povezanosti i privlačenje pažnje. Drugim rečima, naš ton može da prenese poruku koju same reči ne mogu. Ovo je posebno važno u odnosu sa ljubimcima, jer se naša komunikacija s njima ne zasniva samo na rečima. Boja glasa, pokreti, pogled i govor tela su im podjednako važni.

Psi obožavaju kada im ovako pričate

Pexels

Istraživači su 2017. godine proučavali kako psi reaguju na različite načine ljudskog govora. Rezultati su pokazali da štenci pokazuju mnogo veće interesovanje za govor koji je specifično upućen njima, nego za normalan razgovor dvoje odraslih ljudi, prenosi portal Topetmou.

Štenci su brže prilazili izvoru glasa i duže zadržavali pažnju. Odrasli psi su pokazali sličnu, mada nešto blažu reakciju. Ovo je posebno zanimljivo jer dokazuje da nežan ton kojim se obraćamo psu nije samo "naša fiksacija". Pas zaista prepoznaje ovu promenu i smatra je zanimljivom.

Štaviše, drugo istraživanje je pokazalo da način na koji govorimo može uticati na to koliko nas pas dobro razume. Kada je gest rukom ka sakrivenoj hrani praćen piskutavijim i izražajnijim glasom, psi su mnogo duže gledali u pravom smeru u poređenju sa situacijom u kojoj je isti gest izveden uz običan, monoton ton.

A šta je sa mačkama?

Pexels

Ovde su stvari malo drugačije. Mačke, naime, ne reaguju na ljudski glas na potpuno isti način kao psi. Ipak, istraživanja su pokazala da mogu da razlikuju glas svog vlasnika od glasova nepoznatih ljudi i da su i te kako osetljive na to kako im se obraćamo.

Studija iz 2022. godine pokazala je da su mačke drugačije reagovale kada bi njihovi vlasnici koristili specifičan, nežan ton, u poređenju sa tonom koji koriste kada razgovaraju s drugim ljudima. Ključno otkriće je bilo to da je reakcija mačaka bila znatno intenzivnija kada bi im se na taj način obratio njihov vlasnik, a ne neki nepoznati čovek.

Ovo se savršeno poklapa sa onim što mnogi vlasnici mačaka već odlično znaju: mačka se možda pretvara da vas ne čuje, ali to nikako ne znači da nije primetila da joj se obraćate.

U čemu je razlika kad pričamo s decom?

U istraživanjima koja su poredila način na koji se obraćamo bebama, psima i papagajima, primećeno je da jasnoća našeg izgovora raste srazmerno sposobnosti životinje (ili deteta) da imitira ili obradi ljudski govor.

Kada pričamo sa psima, dominiraju toplina i izražajnost. Sa papagajima koristimo nešto čistiji izgovor. A kada razgovaramo s bebama, naša artikulacija postaje najpreciznija. Čini se da nesvesno prilagođavamo način komunikacije onome što verujemo da naš sagovornik može da razume.

Pexels

Zašto, na kraju, tako pričamo sa ljubimcima?

Odgovor se najverovatnije krije u samom našem odnosu prema životinji. Kućni ljubimac zauzima posebno mesto u našem životu. On je član porodice koji ne govori naš jezik, ali svakodnevno učestvuje u našim životima. Pričamo im kad se vratimo s posla, dok ih hranimo, mazimo ili dok se igramo s njima.

Zato nije slučajno što naš glas postaje mekši i emotivniji kada im se obraćamo. Ne trudimo se nužno da im nešto detaljno objasnimo, već koristimo govor kako bismo pokazali svoje emotivno stanje.

Ovakav govor jača vezu sa životinjama

Pexels

Jedno zanimljivo istraživanje iz 2021. godine pokazalo je da reagovanje na topao način govora nije rezervisano samo za pse. Konji su, na primer, pokazali mnogo više pažnje kada bi im se obraćali na prijateljskiji i izražajniji način, i mnogo su uspešnije pratili signale ljudi prilikom pronalaženja skrivene hrane.

Kada dođemo kući i obratimo se ljubimcu s nežnošću u glasu, mi ne očekujemo od njega da nam odgovori na istom jeziku, niti da shvati baš svaku reč koju izgovorimo. Ali mu na taj način jasno dajemo do znanja koliko nam je važan.

I nauka je tu jasna: naša životinja verovatno ne čuje samo prazne reči, već i te kako obraća pažnju na ono što pokušavamo da joj kažemo kroz samu emociju u glasu.