Kako je krompir promenio ljudski DNK: Naučnici došli do neverovatnog otkrića
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Krompir nije samo jedna od najvažnijih poljoprivrednih kultura u istoriji čovečanstva – on je bukvalno oblikovao našu genetiku. Najnovija naučna istraživanja pokazuju da je viševekovna ishrana bazirana na ovom povrću ostavila dubok trag u ljudskom DNK, posebno kod drevnih naroda Anda, dajući evolutivnu prednost onima koji su lakše varili skrob.
Istraživanje, koje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Kaliforniji u Los Anđelesu (UCLA) i Univerziteta u Bafalu, a koje je objavljeno u naučnom časopisu "Nature Communications", ispituje kako je uzgoj krompira na Andima pre oko 6.000 do 10.000 godina povezan sa genetskim promenama kod autohtonih naroda današnjeg Perua.
Istraživači su ustanovili da autohtoni stanovnici današnjeg Perua imaju više kopija gena AMY1 nego bilo koja druga poznata ljudska populacija. Ovaj specifični gen odgovoran je za proizvodnju amilaze u pljuvački, enzima koji razgrađuje skrob već od trenutka žvakanja hrane.
Što više kopija ovog gena neko ima, to je veća proizvodnja enzima i efikasnije varenje hrane bogate skrobom.
Za potrebe studije, istraživački tim je prikupio uzorke DNK od govornika kečua jezika na peruanskim Andima i uporedio ih sa hiljadama genomskih uzoraka iz desetina savremenih populacija širom sveta. Rezultati su pokazali da je prirodna selekcija postepeno favorizovala one koji su imali veći broj kopija gena AMY1, kako je krompir postajao osnovni deo svakodnevne ishrane.
Evoluciona prednost zahvaljujući krompiru
Naučnici procenjuju da su pre oko 10.000 godina osobe sa desetak ili više kopija ovog gena imale malu, ali značajnu evolucionu prednost za opstanak ili reprodukciju u svakoj novoj generaciji. Kako objašnjavaju, nove kopije gena nisu nastale samo zato što su ljudi počeli da jedu krompir. Naprotiv, oni koji su već prirodno imali više kopija stekli su veće šanse da ostave potomstvo, zbog čega je ova karakteristika postajala sve češća u populaciji.
Danas autohtoni narodi Perua imaju u proseku oko deset kopija AMY1 gena, što je za dve do četiri kopije više nego kod svake od ostale 83 populacije ispitivane u studiji.
Euronews
Povezane vesti
Kako bi osnažili svoje zaključke, istraživači su uporedili genetske podatke autohtonih Peruanaca sa podacima Maja u Meksiku. Iako ove dve populacije dele zajedničke evolucione karakteristike, Maje nisu razvile sličnu tradiciju uzgoja i konzumacije krompira. Poređenje je pokazalo da autohtoni Peruanci imaju u proseku deset kopija ovog gena, naspram šest kod Maja, što dodatno potvrđuje hipotezu da je uzgoj krompira odigrao ključnu ulogu u ovoj specifičnoj genetskoj adaptaciji.
Tim je takođe ispitao mogućnost da genetske razlike potiču od dramatičnog smanjenja autohtonih populacija nakon dolaska Evropljana u Ameriku, usled bolesti, gladi i sukoba. Međutim, koristeći savremene tehnologije za analizu DNK, naučnici su zaključili da je povećan broj kopija AMY1 gena već postao čest na Andima hiljadama godina pre evropske kolonizacije. To učvršćuje zaključak da je ishrana, a ne kasniji istorijski događaji, oblikovala ovu genetsku evoluciju.
Prema rečima istraživača, ovi nalazi predstavljaju jedan od najsnažnijih dokaza do sada da navike u ishrani mogu presudno uticati na ljudsku evoluciju u relativno kratkom vremenskom periodu.
Komentari (0)