Zašto zlato nikada ne gubi svoj sjaj? Naučnici došli do neverovatnog otkrića
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Otpornost zlata na habanje i oksidaciju ne duguje se samo njegovoj hemijskoj "inertnosti", već i specifičnom odbrambenom mehanizmu koji se aktivira na samoj njegovoj površini, pokazala je nova studija istraživača sa Univerziteta Tulejn.
Istraživanje objavljeno u prestižnom časopisu "Physical Review Letters" otkriva da se atomi na površini zlata mogu reorganizovati u strukture koje drastično ograničavaju reakcije sa kiseonikom. Ovo otkriće pruža novo objašnjenje zašto zlatni nakit i predmeti zadržavaju svoj sjaj vekovima.
Do sada je preovladavalo mišljenje da zlato ne tamni jer jednostavno ne stupa lako u interakciju sa kiseonikom. Međutim, Metju Montemor, vanredni profesor hemijskog inženjerstva na Tulejnu, objašnjava da studija pokazuje kako se na dva najčešća tipa površine zlata atomi preslažu na način koji metal čini još otpornijim na oksidaciju.
Koristeći kompjuterske simulacije, istraživači su ispitali ponašanje atoma i elektrona kada molekuli kiseonika dođu u kontakt sa površinom zlata. Zaključak je fascinantan: bez ove atomske reorganizacije, kiseonik bi se mnogo lakše razgrađivao i reagovao sa zlatom.
Zahvaljujući ovom "preslaganju" površine, učestalost reakcija sa kiseonikom smanjuje se za faktor od milijardu do čak bilion puta. Jednostavno rečeno, zlato na atomskom nivou samo stvara sopstveni "štit".
Druga strana medalje: Izazov za industriju
Tanjug AP/Sakchai Lalit
Ista osobina koja zlato čini dragocenim za nakit i elektroniku, predstavlja ograničenje za njegovu upotrebu u svojstvu katalizatora. Katalizatori na bazi zlata već se koriste u određenim industrijskim procesima, a proučavaju se i za primene poput uklanjanja ugljen-monoksida iz izduvnih gasova automobila.
Ipak, pošto zlato "odbija" da razgradi molekule kiseonika, njegova efikasnost kao katalizatora ostaje ograničena u mnogim primenama. To je paradoks zlata: ono što ga čini neuništivim kao metal, čini ga težim alatom za hemijsku proizvodnju.
Povezane vesti
Razumevanje ovog mehanizma moglo bi otvoriti put ka stvaranju efikasnijih katalizatora. Ako naučnici uspeju da spreče ili preokrenu ovu površinsku reorganizaciju atoma, zlato bi moglo postati znatno reaktivnije u specifičnim hemijskim procesima.
Dosadašnji napori bili su fokusirani na mešanje zlata sa drugim metalima, poput paladijuma. Nova istraživanja sugerišu drugačiji pristup: promenu same geometrije površine zlata.
Tako jedan od najstarijih simbola bogatstva dobija novu naučnu dimenziju. Zlato ne ostaje sjajno samo zato što se "odupire" hemiji - čini se da ono, na atomskom nivou, savršeno zna kako da se brani.
Komentari (0)