Od video-igara do vladara sveta: Kako je jedan izum iz 1999. pokrenuo AI revoluciju i stvorio kompaniju od 5 biliona dol

Tog 31. avgusta 1999. godine kompanija Nvidia predstavila je GeForce 256, komponentu koja se danas smatra prvom grafičkom procesorskom jedinicom (GPU). U vremenu kada je svet gledao filmove sa glomaznih VHS kaseta, pravio zalihe hrane u strahu od "Y2K" milenijumske bube, a tinejdžeri ilegalno preuzimali pesme Britni Spirs na Napsteru, ovaj novi proizvod kompanije - koja je danas najveća na svetu, privukao je pažnju samo šačice upućenih gejmera. Međutim, u stvarnosti, to je bila prekretnica i prvi korak ka revoluciji veštačke inteligencije (AI) kojoj danas svedočimo.

GeForce 256 nije bila samo još jedna u nizu grafičkih karti. Predstavljena je kao prvi svetski GPU, postavljajući temelje za inovacije u gejmingu, ali i računarstvu, koje danas menjaju svet i čine Nvidiju - kompaniju vrednu preko 5 biliona dolara, pravim fenomenom globalnog poslovanja.

Pre pojave modela GeForce 256, većina grafičkih karti uglavnom je prikazivala slike koje je generisao centralni procesor (CPU) računara. Sve veća složenost grafike u video-igrama krajem devedesetih značila je da su procesori jedva uspevali da balansiraju između svojih redovnih operacija i grafičkih proračuna. Nvidia je odgovorila na ovu potrebu predstavljanjem hardvera koji je mogao da izvršava više grafičkih proračuna istovremeno, a ne jedan za drugim. To je drastično povećalo performanse i smanjilo opterećenje centralnog procesora.

Iako ovaj proizvod nikada nije bio namenjen za upotrebu u veštačkoj inteligenciji ili naučnom računarstvu, njegova osnovna ideja postavila je temelje za sve ono što se danas dešava u AI sektoru, superračunarstvu i naučnim istraživanjima.

Kako je GPU tehnologija sazrevala, istraživači su počeli da ispituju da li bi grafički procesori mogli da ubrzaju i proračune koji nemaju veze sa grafikom. U početku je prilagođavanje gejmerskog hardvera naučnim aplikacijama bilo teško, jer prvi grafički procesori nisu bili dizajnirani za programiranje opšte namene. Ipak, stalna unapređenja hardvera i softvera postepeno su pretvorila grafičke procesore u moćne računarske akceleratore.

INA FASSBENDER / AFP / Profimedia

Grafički procesori su brzo privukli istraživače zbog svojih izuzetnih računarskih performansi i činjenice da su postajali sve lakši za programiranje. Njihova sposobnost da istovremeno obrađuju hiljade operacija učinila ih je posebno korisnim za kompjutersku biologiju, hemiju, mehaničke simulacije, medicinsko snimanje i statističke analize velikih razmera.

Upravo u tome leži istorijski značaj modela GeForce 256. Iako nije odmah promenio naučno računarstvo, dokazao je da se grafički procesori mogu koristiti daleko izvan svoje prvobitne namene.

Tako su do 2011. godine istraživači veštačke inteligencije otkrili Nvidijine grafičke procesore i njihovu sposobnost da se nose sa ogromnim potrebama obrade podataka za takozvano "duboko učenje" (deep learning). Istraživači iz Gugla, sa Stenforda i Univerziteta u Njujorku počeli su da koriste Nvidijine procesore kako bi ubrzali razvoj veštačke inteligencije, postižući performanse za koje su ranije bili neophodni superkompjuteri.

Značajan iskorak dogodio se 2012. godine, kada je Aleks Krizhevski sa Univerziteta u Torontu iskoristio Nvidijine grafičke procesore da bi pobedio na takmičenju za prepoznavanje slika "ImageNet". Njegova neuronska mreža, AlexNet, trenirana na milion slika, bukvalno je pregazila konkurenciju i pobedila softvere pisane ručno.

Ovo je označilo tektonsku promenu u tehnologiji. Ono što je nekada zvučalo kao naučna fantastika - računari koji uče i prilagođavaju se na osnovu ogromnih količina podataka, sada je postalo stvarnost, uz pomoć snage grafičkih procesora.

Do 2015. godine, veštačka inteligencija dostigla je nadljudske nivoe percepcije, a kompanije poput Gugla, Majkrosofta i Baidua nadmašile su ljudske performanse u zadacima kao što su prepoznavanje slika i razumevanje govora. Sve to bilo je moguće zahvaljujući dubokim neuronskim mrežama koje rade na grafičkim procesorima.

jejim120 / Alamy / Profimedia

Godine 2016, izvršni direktor Nvidije Džensen Huang, donirao je prvi AI superkompjuter NVIDIA DGX-1 - sistem koji je radio sa osam vrhunskih grafičkih procesora, kompaniji OpenAI. Oni su potom iskoristili ove procesore za obuku modela ChatGPT, koji je lansiran u novembru 2022. godine.

U poslednje tri godine, akcije Nvidije zabeležile su rast od preko 1.000 odsto, pretvarajući kompaniju Džensena Huanga u najvredniju na svetu, sa tržišnom kapitalizacijom od oko 5,5 biliona dolara. Što je još važnije, ova kompanija, nekada poznata samo među zagriženim gejmerima, danas na svojim plećima nosi sudbinu globalne ekonomije. Čitava revolucija veštačke inteligencije izgrađena je na njenim čipovima, a cela planeta upija svaku Huangovu reč tražeći i najmanji nagoveštaj o trilionima investicija u AI i o tome kako će one promeniti naš svet.