Neobični svet hobotnica: Kako mužjaci mogu da oplode partnerku, a da je i ne vide
Komentari
07/04/2026
-21:48
Od ranije je poznato da hobotnice mogu da se pare "na daljinu", tako što mužjak drži ženku na odstojanju, "na dužini ruke".
Za ovaj čin koristi specijalizovani pipak nazvan hektokotilus, kojom ubacuje kesicu sa spermom u reproduktivni sistem ženke.
Međutim, naučnicima do sada nije bilo jasno kako ovaj pipak pronalazi pravo mesto kada mužjak ne vidi šta radi. Nova studija sada otkriva kako se hektokotilus "snalazi".
Mužjaci hobotnica "osećaju ukus" ženskih hormona
Tokom parenja, mužjak ubacuje hektokotilus u ženkin "plašt", vrećastu strukturu iza očiju u kojoj se nalaze njeni glavni organi, uključujući i reproduktivne i "opipava" dok ne pronađe jajovod.
Kako tačno to postiže objašnjeno je u radu objavljenom ove nedelje u časopisu Science.
Istraživači su otkrili da je ova "ruka" ima posebna čula, jer kao i ostali kraci hobotnice ima brojne pijavke sa hemotaktilnim receptorima.
Kod preostalih sedam pipaka, ovi receptori pomažu hobotnicama da "okuse" okolinu jer funkcionišu poput jezika, omogućavajući im da pronađu hranu ili prepoznaju štetne mikroorganizme.
Povezane vesti
Međutim, kod hektokotilusa, koji se inače drži uz telo kada se ne koristi za parenje, njihova funkcija ranije nije bila jasna.
Tokom istraživanja, naučnici su utvrdili da jajovod ženke proizvodi enzime koji stvaraju polni hormon progesteron.
Otkrili su da receptori na pipku omogućavaju mužjaku da detektuje progesteron, što znači da može da oplodi ženku čak i kada je ne vidi.
Takođe je uočeno da amputiranei specijalizovani pipci mužjaka reaguju na progesteron, ali ne i na druge, slične hormone.
Unsplash
Analizom ćelija hektokotilusa kod tri jedinke, istraživači su otkrili čak tri puta više hemotaktilnih receptora i tri puta više neurona nego u običnom pipku, prenosi Euronews.
Parenje "na slepo"
Upotreba hormona tokom parenja nije neuobičajena kod životinja, ali se obično organ koji detektuje hormone razlikuje od onog koji prenosi spermu.
Kod hobotnica, međutim, hektokotilus obavlja obe funkcije, što istraživači povezuju sa njihovom samotnjačkom prirodom.
Povezane vesti
"Ima smisla da je pipak i senzor i organ za parenje, jer u ovim slučajnim susretima mora brzo da pronađe ženku, locira jajovod i odmah započne parenje ili da odustane", rekao je profesor Nikolas Belono sa Univerziteta Harvard za britanski list The Guardian.
Samotnjački način života hobotnica predstavljao je i izazov za laboratorijska istraživanja.
Mužjak i ženka su smešteni u isti rezervoar, ali razdvojeni pregradom, jer često postaju agresivni i mogu čak i da se međusobno pobiju.
Pregrada je imala otvore kroz koje su hobotnice mogle da pruže pipke i postepeno se "upoznaju".
Naučnici su planirali da uklone pregradu kada se jedinke naviknu jedna na drugu, ali su se iznenadili kada je mužjak provukao svoj pipak za parenje kroz otvor i ubacio je u ženkin plašt.
Kada su isti eksperiment ponovili sa drugim parovima, dobili su isti rezultat.
Važno je i to da se isto ponašanje dešavalo u potpunom mraku, što dodatno potvrđuje hipotezu da hobotnice mogu da se pare bez ikakvog vizuelnog kontakta.
Komentari (0)