Mesec ipak nije siv: Astronauti misije Artemis snimili neobične nijanse našeg nebeskog pratioca
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Koje je boje Mesec? Ako pitate stanovnika Zemlje, gotovo sigurno ćete dobiti jednobojan odgovor: beo ili siv. Ali ako pitate četvoro članova NASA-ine misije Artemis II, koji su ovog aprila proveli gotovo sedam sati kružeći oko Meseca na udaljenosti od svega 6.400 kilometara od njegove površine, mogli biste da se zapitate da li uopšte govore o istom nebeskom telu koji posmatramo sa Zemlje.
Prema zapažanjima posade zabeleženim u realnom vremenu, a objavljenim ove nedelje u NASA-inom Preliminarnom lunarnom naučnom izveštaju misije Artemis II, prostrane vulkanske ravnice i ivice impozantnih kratera prekrivene su nijansama žute, smeđe, zelene, plave i svetlosmeđe boje. Dokument na 130 strana beleži sve što su tokom istorijskog preleta Meseca 6. aprila videli članovi posade Rid Vajzman, Viktor Glover, Kristina Koh i Džeremi Hansen. Izveštaj se zasniva na 814 gigabajta fotografija, video-snimaka i audio-zapisa nastalih u kapsuli Orion.
Ova paleta lunarnog kolorita predstavlja različite geološke karakteristike koje bi mogle da pomognu budućim misijama u izboru mesta za sletanje i istraživanje, u trenutku kada svetske svemirske agencije pokušavaju da uspostave trajno prisustvo na Mesecu.
Jedna lokacija koja je posebno oduševila astronaute, i koja se vidi na fotografiji iznad, jeste visoravan Aristarh, široko uzdignuto područje na severozapadnom delu vidljive strane Meseca. U toj oblasti nalazi se jedna od najgušćih koncentracija drevnih vulkanskih formacija na Mesecu, uključujući velika polja tamnih naslaga lave i šarenih vulkanskih stakala.
Kristinu Koh, specijalistkinju misije Artemis II, iznenadile su izražene žute nijanse tog područja. Opisala je visoravan kao "žutom bojom prekrivenu planinu sa snežnim vrhovima", pri čemu svetli krateri koji reflektuju Sunčevu svetlost predstavljaju "sneg".
Region je nazvala i "požutelim obrazom Meseca", prenosi Live Science.
NASA
"Ima toliko mnogo boja", dodao je pilot misije Artemis II Viktor Glover dok je fotografisao područje. "Tu je i zelena. Vidim braon nijanse, naročito kod Aristarha i dalje prema severnom polu. Deluje kao da se sa severa slivaju smeđe pruge."
Prema autorima izveštaja, ove živopisne nijanse "mogle bi da budu povezane sa narandžastim staklenim kuglicama bogatim titanijumom i zelenim kuglicama bogatim magnezijumom", slično vulkanskim staklenim perlama koje su tokom misija Apolo 15 i Apolo 17 prikupljene na drugim delovima Meseca.
"Haos na čitavom području"
Još jedna šarena regija lunarne površine koja je privukla pažnju posade jeste basen Orijentale, ogroman, relativno mlad udarni krater sa više koncentričnih prstenova, koji je, prema NASA-i, približno tri puta širi od američke savezne države Masačusets.
Basen se prostire preko vidljive i nevidljive strane Meseca. Sa Zemlje je retko moguće jasno ga posmatrati, ali je tokom obilaska zadnje strane Meseca dominirao vidnim poljem astronauta.
"Napravio je potpuni haos na čitavom tom području", rekao je tada komandant misije Rid Vajzman.
Fotografija snimljena spoljnim kamerama kapsule Orion prikazuje lunarni terminator, granicu između osvetljene i neosvetljene strane Meseca. Basen Orijentale vidi se kao velika struktura nalik meti pri dnu desno.
NASA's Scientific Visualization Studio
Dok je preletala iznad ovog ogromnog basena, posada je ispod sebe primećivala sive, braon, svetlosmeđe i zelene nijanse.
Najveći i najudaljeniji prsten basena sadržao je "gotovo močvarne boje", izvestila je Kristina Koh, dok je Viktor Glover primetio ono što je opisao kao "vrhove posute prašinom" i "bele tragove na samim ivicama planina.
Nizovi kratera koji se pružaju od mesta udara podsećali su na "mehuriće koji se uzdižu od grupe ronilaca duboko ispod površine", dodala je Koh.
Iako ove opaske mogu zvučati kao spontani komentari, posada Artemis II provela je više od dve godine obučavajući se za proučavanje i opisivanje geologije Meseca. Program obuke obuhvatao je posete zemaljskim kraterima, individualna i grupna predavanja, simulirane prelete, kao i unošenje "samostalno odabranih referentnih materijala" u kapsulu Orion kako bi ih astronauti proučavali na putu ka Mesecu.
Ljudi kao naučni instrumenti
Prema navodima iz izveštaja, upravo zahvaljujući toj obuci posada je pružila bogatstvo naučnih podataka koje ne bi mogla da prikupi nijedna autonomna kamera niti orbitalna letelica.
"Misija Artemis II pokazala je izuzetnu vrednost ljudskog posmatranja i ljudske spoznaje kao naučnih resursa u planetarnim istraživanjima", zaključuju autori izveštaja.
"Za razliku od kamera, koje beleže izolovane trenutke i često samo ograničen deo prizora, ljudski posmatrači neprekidno tumače svoje okruženje, povezujući vizuelnu percepciju u realnom vremenu sa širim kontekstualnim razumevanjem".
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)