Zalog koji čovečanstvo ostavlja za buduća pokolenja: U čemu je naučni i društveni značaj lunarne misije Artemis II
Komentari09/04/2026
-20:07
Ljudi su ponovo stigli u mesečevu orbitu posle više od 50 godina, i to u misiji koja nije uključila sletanje na Mesec.
Četvoro astronauta misije Artemis II na putu je ka Zemlji, nakon što su uspešno završili let oko Meseca tokom kojeg su se udaljili u svemir više nego bilo ko pre njih.
I dok svetom kruže fotografije Zemljinog bliskog pratioca kakve niko nikada nije video, očekuje se da će ova misija doneti i brojne druge značajne uvide koji će povećati šanse za povratak čoveka na Mesečevo tlo.
Slobodan Bubnjević, fizičar, pisac i naučni novinar za Euronews Srbija ističe da je visoka cena ovakvih misija glavni razlog zbog kog je čovečanstvo duže od pola veka čekalo na "Apolonovu" sestru "Artemis".
Credit: Handout / AFP / Profimedia
"Kad uporedite lansiranje neke sonde u poređenju sa ovim, to vam je kao osnovna škola u poređenju sa najelitnijim svetskim univerzitetima. Ovo je užasno zahtevna vrsta misija. Ona je sada ponovljena i pokazuje da, pošto može da se izvede, možemo da računamo da bismo možda mogli da idemo, na sledeće korake u istraživanju solarnog sistema. Dok nismo otišli ponovo na Mesec, zaista razgovarati o eventualnom osvajanju Marsa je stvarno bilo u domenu naučne fantastike", objašnjava Bubnjević.
Kako je "Artemida" nasledila "Apolona"
Misija "Artemis II" dobila je ime po grčkoj boginji Artemidi, sestri boga Apolona, po kom su nazvane prethodne lunarne misije.
Poslednja "Apolo" misija bila je "Apolo 17", a planiranu osamnaestu američki Kongres i predsednik SAD Ričard Nikson otkazali su zato što su smatrali neopravdanim toliku potrošnju sredstava.
Povezane vesti
Astronauti Artemis II zato su sa sobom na novo putovanje poneli zastavu misije "Apolo 18"
"Čini mi se da je američka administracija nije bila baš previše zainteresovana za svemirski program, u poređenju s nekim u prošlosti. Naravno, Amerikanci i te kako razloga da budu ponosni i zadovoljni što što je NASA to sve izvela, ali ako pažljivo osmotrite poruke koje astronauti šalju, oni kontinuirano govore : 'Za celo čovečanstvo'. U misiji učestvuje kanadski astronaut, koristi se oprema koju je Evropa napravila, pa je tako evropski modul je presudan za ovu misiju", kaže Bubnjević, dodajući da su ranije administracije pokazivale veće interesovanje i velika dostignuća u proučavanju svemira koristili u PR svrhe.
Euronews Srbija
Prema njegovim rečima, svemirska trka koja je u toku, ovog puta između SAD i Kine, ali i drugih zemalja koje razvijaju svoje programe, donosi mnogo veću dobrobit po čovečanstvo od aktuelnih sukoba.
"Razmislite o tome koje događaje iz našeg doba će ljudi budućnosti izdvojiti i reći: 'Ovo su bili pionirski počeci vremena u kom živimo'. Mislite da će to biti rat u Iranu ili neki drugi? Ili će biti reč o tome šta smo uradili s klimatskim promenama? Jer kad pogledate 15. vek, vidite da i pored sveg zla koje se tad dešavalo, ljudi danas govore o tome kako je Kolumbo krenuo u Ameriku. Dakle, tako će misija Artemis II izgledati ljudima u budućnosti", smatra naš sagovornik.
Više o misiji Artemis II, njenim naučnim dostignućima i značaju za buduća svemirska putovanja, pogledajte u novoj epizodi emisije "Van Kocke" u priloženom videu.
Komentari (0)