Šest namirnica koje povećavaju rizik od infarkta (i šta da jedete umesto njih)
Komentari
24/05/2026
-19:59
Voćni jogurt, posut granolom iz kesice uz čašu kupovnog soka možda zvuči kao zdrav početak dana, ali ako je reč o ultra-prerađenim proizvodima, takav doručak mogao bi da poveća rizik od ozbiljnih srčanih problema.
Na to ukazuje nedavna studija objavljena u časopisu "European Heart Journal", koja je pokazala da su ljudi koji su unosili najviše konzervanasa, često dodatih ultra-prerađenoj hrani kako bi joj se produžio rok trajanja, imali 29 odsto veći rizik od visokog krvnog pritiska i do 22 odsto veći rizik od infarkta i moždanog udara u poređenju sa onima koji su ih unosili najmanje. Naučnici smatraju da konzervansi mogu izazvati oksidativni stres, proces koji oštećuje ćelije i otvara put srčanim problemima.
To dolazi nakon druge studije koja je pokazala da su ljudi koji su dnevno jeli devet porcija ultra-prerađene hrane imali 67 odsto veći rizik od infarkta, moždanog udara ili smrti usled koronarne bolesti srca, u poređenju sa onima koji su unosili samo jednu porciju, čak i kada nisu unosili više kalorija.
"Mislim da postoje dva glavna razloga za to", kaže Amir Hajdar, lekar i specijalizant kardiologije na Univerzitetu Teksas, koji je predvodio to istraživanje. Prvi je visceralna mast, odnosno mast koja se skladišti oko organa, a drugi upala organizma.
"Oba su povezana sa unosom ultra-prerađene hrane i lošijim ishodima po zdravlje srca", navodi on.
Doktorka Federika Amati, glavna nutricionistkinja kompanije za nutricionističku nauku ZOE, smatra da problem dodatno pogoršava to što ultra-prerađena hrana potiskuje namirnice zdrave za srce iz naše ishrane.
"Upravo odsustvo hrane poput povrća, voća i integralnih žitarica više doprinosi bolestima nego sam broj ultra-prerađenih proizvoda koje jedemo", kaže ona.
"Prodali su nam ideju da je vreme koje provodimo pripremajući i kuvajući hranu nešto čega možemo da se odreknemo, a nije tako. Evoluirali smo milionima godina provodeći život u lovu, sakupljanju, deljenju i pripremi hrane u zajednici. Danas smo došli do toga da svi pokušavamo da što više smanjimo vreme potrebno za obezbeđivanje kvalitetne ishrane, ali upravo to moramo da stavimo među prioritete", dodaje nutricionistkinja.
Povezane vesti
Britanski Telegraph prenosi šest preporuka stručnjaka koje mogu pomoći da smanjite unos ultra-prerađene hrane i zaštitite zdravlje srca.
Umesto kupovnih sosova, koristite pelat
Kupovni sosovi na bazi paradajza često su ultra-prerađeni jer sadrže veštačke arome dima, konzervanse i druge aditive. Natrijum-nitrit (E250), na primer, konzervans koji se nalazi u nekim sosovima, povezuje se sa visokim krvnim pritiskom.
Unsplash/Nicolás Flor, gentilesco. ─ karolina ferretis
Osim toga, često sadrže mnogo soli i zasićenih masti, a najgori proizvodi mogu imati petinu preporučenog dnevnog unosa soli i četvrtinu maksimalnog dnevnog unosa zasićenih masti.
Takva kombinacija, ako se često konzumira, može biti veoma štetna za srce.
"U idealnom svetu, svi bi sami pravili sosove. Paradajz sos je veoma jednostavan: konzerva paradajza, bosiljak, so i biber. Još je bolje ako napravite sofrito bazu, odnosno propržite šargarepu, crni luk, celer i beli luk", kaže dr Amati.
Ipak, čak i kupovni sosovi mogu biti manje štetni ako ih kombinujete sa zdravijim namirnicama.
Umesto šunke birajte pileći file
"Konzumiranje prerađenog mesa poput šunke, kobasica i slanine generalno ima negativan efekat na zdravlje", kaže dr Amati.
Za razliku od svežeg mesa, ovi proizvodi prolaze dodatne procese poput salamurenja i sadrže dodatke kao što su stabilizatori. Šunka često sadrži natrijum-nitrit (E250), koji je pomenuta studija povezala sa visokim krvnim pritiskom.
Unsplash/Pavel Subbotin, Natalia Gusakova
Povezane vesti
Brojna istraživanja povezuju prerađeno meso sa većim rizikom od srčanih bolesti, verovatno zbog visokog sadržaja soli i zasićenih masti. Takođe je poznato da povećava rizik od raka debelog creva.
"Što ga više jedete, veći je rizik od bolesti srca i raka", objašnjava ona. "Ove namirnice imaju mnogo natrijuma, pa mogu povećati krvni pritisak, koji je glavni faktor rizika za bolesti srca."
Živinsko meso nema iste zdravstvene rizike kao prerađeno i crveno meso, pa dr Amati savetuje da se, kad god je moguće, bira piletina ili ćuretina.
Povezane vesti
"Sendvič sa grilovanim belim pilećim mesom umesto sa šunkom bio bi dobar početak", kaže ona.
"Ne morate potpuno da izbacite prerađeno meso, ali treba imati na umu da ono ne bi smelo da bude deo svakodnevne ishrane", dodaje dr Amati. "Kada ga jedete, neka to bude svesna odluka i ne više od dva puta nedeljno."
Kada je reč o kobasicama i slanini, savetuje da se smanji porcija i da se služe uz integralne žitarice i povrće.
"Ponekad vikendom spremim engleski doručak i kupim ili slaninu ili kobasice, ne oba proizvoda", kaže ona. "Poslužim ih uz jaja, pečurke, pasulj i integralni tost. Tada je to zapravo izbalansiran obrok. Važno je kako konzumiramo ove proizvode."
Umesto aromatizovanog jogurta birajte običan jogurt sa voćem
"Aromatizovani jogurti često sadrže zaslađivače, emulgatore i dodatne arome", navodi ona. "Problem predstavlja kombinovani efekat svih tih aditiva."
Posebnu zabrinutost među naučnicima izazivaju emulgatori. Oni se često koriste u jogurtima kako bi sprečili odvajanje tečnosti od kremastog dela, ali se smatra da mogu oštetiti zaštitni sloj sluzi u crevima i oslabiti crevnu barijeru.
Unsplash/Nanette, frogses production
"Remete crevni mikrobiom, što dovodi do pojačane upale, a to dalje utiče na kardiovaskularni sistem, koji je veoma osetljiv na upalne procese", objašnjava ona.
Kao i žitarice za doručak, aromatizovani jogurti često sadrže mnogo šećera, za koji je poznato da šteti srcu.
"Najjednostavnije je kupiti grčki, običan ili prirodni jogurt, bez dodatih aroma i šećera", preporučuje dr Amati. "Obavezno pročitajte deklaraciju. Nekada piše da je jogurt prirodan, a zapravo sadrži šećer."
"Možete izblendati običan jogurt sa smrznutim bobičastim voćem, kruškom ili bananom i dodati pola kašike meda ako želite slađi ukus. To je mnogo bolja opcija jer unosite vlakna i mikronutrijente iz voća.
Umesto čipsa i proteinskih pločica birajte voće, orašaste plodove i masline
Ultra-prerađena hrana često se ušunja u ishranu upravo kroz omiljene grickalice.
Čips, na primer, uglavnom sadrži mnogo soli, zaslađivače i pojačivače ukusa. To može biti veoma loše za srce, jer se lako preteruje sa količinom, a takve namirnice podstiču upale u organizmu. Neki proizvodi sadrže i ekstrakt ruzmarina (E392), konzervans koji se povezuje sa visokim krvnim pritiskom.
Unsplash/Negar Mz, Vinn Koonyosying
Proteinske i snack pločice često imaju mnogo šećera, zaslađivača i emulgatora.
"Najgora ultra-prerađena hrana je ona koja sadrži mnogo dodatih šećera i masti, poput proteinskih pločica", kaže Hajdar.
Većina sastojaka koji se završavaju na "-oza" zapravo su šećeri, kao i oni koji se opisuju kao sirup ili nektar, poput fruktoznog kukuruznog sirupa.
"Kada ste u iskušenju da usput nešto prezalogajite, dobra zamena su voće i orašasti plodovi", kaže dr Amati.
Ako sa sobom nosite posudu sa mešavinom orašastih plodova i voćku poput jabuke, koja može dugo da stoji u torbi, kada ogladnite nećete morati da kupujete hranu. Možete da izdržite dok ne stignete kući i pojedete pravi obrok.
"To je više neka vrsta osiguranja nego zamena, ali istovremeno znači da unosite dnevnu porciju orašastih plodova. Orašasti plodovi i semenke su, odmah posle integralnih žitarica, grupa namirnica koja najviše nedostaje našoj ishrani. Prepuni su nutrijenata koji čuvaju zdravlje srca", ističe dr Amati.
Ako ipak poželite čips, postoje načini da i ta užina bude nešto zdravija.
"Pokušajte da kupujete kvalitetnije proizvode koji sadrže samo krompir, ulje i so i jedite ih uz orašaste plodove i masline. Tako ćete zadovoljiti želju za grickalicama, ali ćete istovremeno uneti korisne masti koje podržavaju zdravlje srca", kaže nutricionistkinja.
Umesto pahuljica jedite ovsenu kašu
Zaslađivači, emulgatori i veštačke arome samo su neki od sastojaka zbog kojih mnoge žitarice za doručak spadaju u grupu ultra-prerađevina. Dr Amati upozorava da su neke od njih posebno loše za zdravlje srca.
"One se baziraju na rafinisanim ugljenim hidratima i dodatim slobodnim šećerima, a znamo da šećer šteti krvnim sudovima", objašnjava ona.
Unsplash/Amanda Belec, Ellie Ellien
Šećer može povećati krvni pritisak, pojačati hronične upale i doprineti gojaznosti, faktorima koji povećavaju rizik od infarkta i moždanog udara.
"Budite oprezni sa zaslađenim proizvodima i birajte one sa jednostavnijim sastavom", savetuje ona.
Čak ni one industrijske pahuljice koje su deklarisane kao "zdravije" i "integralne", često predstavljaju samo "neutralan", a ne naročito zdrav izbor za srce.
"To je u redu povremeno kada ste u žurbi", kaže dr Amati. Čak i tada savetuje da dodate voće, orašaste plodove i semenke kako biste uneli zdrave masti, polifenole i antioksidanse, koji će obrok učiniti zasitnijim.
Sa druge strane, ovsena kaša je izvor integralnih žitarica, koje se povezuju sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.
"Hronično unosimo premalo integralnih žitarica i to doprinosi ogromnom broju smrti, posebno od bolesti srca", kaže dr Amati. Istraživanja povezuju nizak unos integralnih žitarica sa tri miliona smrti godišnje širom sveta.
"Konzumiranje ovsa za doručak povećaće unos integralnih žitarica. Ne mislim na instant ovsene pahuljice, već na krupnije ovsene pahuljice, koje sadrže više vlakana. Suština je da unosimo više hrane za koju znamo da doprinosi zdravlju", navodi doktorka.
Ovas i druge integralne žitarice sadrže različite vrste vlakana - rastvorljiva, nerastvorljiva i viskozna - koja pomažu u održavanju zdrave telesne težine i snižavanju "lošeg" LDL holesterola i krvnog pritiska.
"Sadrže i mikronutrijente važne za zdravlje, poput vitamina B grupe, uključujući folate", kaže dr Amati.
Umesto belog industrijskog hleba birajte integralni hleb sa semenkama
Industrijski sečeni hleb iz supermarketa spada u ultra-prerađenu hranu i može sadržati čak 19 sastojaka, iako se vekna može napraviti od samo četiri: brašna, vode, soli i kvasca.
Askorbinska kiselina (E300), jedan od konzervanasa prisutnih u pojedinim vrstama hleba, povezuje se sa visokim krvnim pritiskom i kardiovaskularnim bolestima.
Unsplash/Pesce Huang, Graphy Co
Ipak, kada je reč o zdravlju srca, glavni problem je to što je beli hleb rafinisani ugljeni hidrat, a takva hrana povećava rizik od srčanih bolesti i visokog pritiska.
"Osim ako kupujete tradicionalni tamni ili ražani hleb, vaš hleb je verovatno izvor rafinisanih ugljenih hidrata", kaže dr Amati.
"Ne mislim da sav hleb treba demonizovati. Postoje neki industrijski hlebovi koji su sasvim dobri", napominje nutricionistkinja.
Savetuje da se biraju vekne bogate vlaknima i sa dodatim semenkama.
Ipak, za zdravlje srca bolje je da rafinisane ugljene hidrate, poput belog hleba, zamenite složenim ugljenim hidratima, kao što su integralne žitarice, batat i mahunarke, jer sadrže jedinjenja korisna za kardiovaskularni sistem.
"Važno je da hleb ne bude glavni izvor ugljenih hidrata u ishrani. Kupovni hleb je sasvim u redu, ali ne bi trebalo da bude deo svakog obroka", zaključuje dr Amati.
Komentari (0)