Od Nemačke do Češke oboreni rekordi: Najtopliji jun u zapadnoj Evropi od kako postoje merenja

Prema podacima klimatskih službi Evropske unije, jun ove godine bio je najtopliji ikada zabeležen u zapadnoj Evropi i drugi najtopliji na globalnom nivou, sa prosečnom temperaturom za 1,39 stepeni Celzijusa višom od procenjenog predindustrijskog proseka.

Rekordno visoke temperature na kopnu poklopile su se sa najvišim junskim temperaturama površine mora ikada izmerenim, što ukazuje na kontinuirano gomilanje toplote u klimatskom sistemu Zemlje, pokazuju podaci koje su u četvrtak objavili Služba Evropske unije za klimatske promene "Kopernikus" (Copernicus Climate Change Service) i Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF).

"Zajedno, ovi rekordi odražavaju klimatski sistem koji nastavlja da akumulira toplotu. Posledica su sve intenzivniji toplotni talasi, trajno zagrejan okean i rastući rizici za ljude, ekosisteme i infrastrukturu širom Evrope i sveta", izjavila je Samanta Berdžis, strateška direktorka za klimatska pitanja pri ECMWF-u.

Zapadna i centralna Evropa krajem juna suočile su se sa intenzivnim toplotnim talasom koji je oborio mesečne i apsolutne temperaturne rekorde u nekoliko zemalja, uključujući Nemačku i Češku. Taj događaj usledio je nakon neuobičajeno snažnog toplotnog talasa u maju, a potom ga je početkom jula pratio još jedan, što ilustruje sve postojaniji obrazac ekstremnih letnjih vrućina.

Niz toplotnih talasa sugeriše da ekstremne vrućine više nisu izolovana pojava, već sve dugotrajnija karakteristika evropskih leta, piše Euronews.

Posledice nisu bile ograničene samo na visoke temperature. Sušni uslovi zahvatili su veliki deo Evrope, naročito Pirinejsko poluostrvo, jug Francuske i delove istočne Evrope. Zabeležena je povećana aktivnost šumskih požara, smanjeni protoci reka i rast rizika od suše, što negativno utiče na proizvodnju hrane.

Profesor Otmar Edenhofer, predsedavajući nezavisnog klimatskog savetodavnog tela Evropske unije - Evropskog naučnog savetodavnog odbora za klimatske promene - rekao je da ostvarivanje klimatskih ciljeva EU za 2040. i 2050. godinu na ekonomski isplativ način zahteva "značajno smanjenje emisija u čitavoj privredi".

Tanjug/AP/Alastair Grant

"Iako je poljoprivreda ostvarila određeni napredak, obim i tempo smanjenja emisija još nisu dovoljni. Sektor će morati da intenzivira aktivnosti u narednim godinama kako bi doprineo postizanju klimatske neutralnosti, zaštitio egzistenciju poljoprivrednika, podržao ruralne zajednice i obezbedio snabdevanje Evrope hranom u uslovima nastavka klimatskih promena", rekao je Edenhofer nakon predstavljanja izveštaja u martu.

Posledice El Ninja

U međuvremenu, morski toplotni talasi proširili su se zapadnim Sredozemljem i obalama Atlantskog okeana, ugrožavajući morske ekosisteme. Na globalnom nivou, jun 2026. godine zabeležio je najviše junske temperature površine mora u svetskim okeanima bez ledenog pokrivača, neznatno premašivši prethodni rekord iz 2024. godine, pokazuju podaci Evropske unije.

Naučnici su to delimično pripisali jačanju fenomena El Ninjo - klimatskog obrasca u kojem površinske vode tropskog dela Tihog okeana postaju znatno toplije nego što je uobičajeno. Međutim, evropski klimatski podaci ukazuju da dugoročne klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima i dalje predstavljaju glavni uzrok rasta globalnih temperatura.

Ipak, pojedini stručnjaci izražavaju rezervu prema tvrdnjama da je El Ninjo odgovoran za povećanje globalnog zagrevanja.

Tanjug/AP/Kin Cheung

Klimatski eksperti upozorili su da ovi rekordi pokazuju da klimatski sistem skladišti sve veće količine toplote, što dovodi do češćih i intenzivnijih toplotnih talasa sa sve ozbiljnijim posledicama po javno zdravlje, ekosisteme i infrastrukturu.

Na marginama Bonske konferencije o klimatskim promenama, tehničkih pregovora Ujedinjenih nacija uoči klimatske konferencije COP31, doktor Vilijam Lamb, viši istraživač Instituta za istraživanje uticaja klimatskih promena u Potsdamu, rekao je da Evropa ide ka još jednom letu obeleženom rekordnim temperaturama i ekstremnim vremenskim pojavama.

Ljudske aktivnosti dovele su do zagrevanja od 1,37 stepeni Celzijusa 2025. godine, dok se očekuje da će globalna temperatura premašiti prag od 1,5 stepeni za približno četiri godine, rekao je Lamb. On je dodao da tempo kojim se toplota akumulira u Zemljinom sistemu ukazuje na visok nivo budućeg zagrevanja.

"Naša studija pokazuje da su emisije gasova sa efektom staklene bašte dostigle istorijski maksimum, uglavnom zbog sagorevanja fosilnih goriva. Klimatske posledice već koštaju evropsku ekonomiju milijarde evra i odnose veliki broj ljudskih života", rekao je Lamb.

Suočena sa zahtevnim zadatkom istovremenog smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i ublažavanja posledica sve viših temperatura, Evropska komisija je obećala da će fokus pomeriti sa ublažavanja klimatskih promena na prilagođavanje njima. Ova promena u javnom nastupu usledila je nakon što je oko 1.300 smrtnih slučajeva povezano sa nedavnim toplotnim talasima u Evropi.