Nevidljiva žrtva toplotnih talasa: Zašto vrelina "udara" direktno na psihu naše dece?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Dok klimatske promene donose sve češće i intenzivnije toplotne talase, novo istraživanje ukazuje na direktnu vezu između porasta temperatura i pogoršanja mentalnog zdravlja kod dece i mladih.
Nova studija je pokazala da se broj prijema dece i tinejdžera u bolnice zbog poteškoća sa mentalnim zdravljem značajno povećava tokom perioda visokih temperatura. S obzirom na to da globalne temperature rastu ubrzanim tempom, autori upozoravaju da će se njihov uticaj na zdravlje srazmerno pojačavati.
Ekstremne vrućine povećavaju rizik od niza stanja - od zloupotrebe supstanci, depresije i anksioznosti, do opsesivno-kompulzivnog poremećaja i poremećaja u ponašanju, navodi se u studiji Univerziteta u Sidneju.
"Vreme koje je toplije od proseka, a koje zbog klimatskih promena postaje sve učestalije, već sada ozbiljno utiče na mentalno zdravlje nekih od naših najranjivijih mladih ljudi", izjavio je vodeći autor studije, Ven-Kjang He.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, jedno od sedmoro dece uzrasta od 10 do 19 godina širom sveta živi sa nekim mentalnim poremećajem, što čini 15 odsto ukupnog globalnog tereta bolesti u ovoj starosnoj grupi.
Taj teret će se, prema upozorenjima naučnika, samo pogoršavati usled klimatskih promena. He dodaje da mentalno zdravlje postaje sve važniji faktor u planiranju javnog zdravlja i adaptaciji na klimatske uslove.
Projekcije pokazuju da će do perioda 2090–2099. godine broj hospitalizacija uzrokovanih vrućinom porasti za 6 do 7,7 odsto u slučaju niskih ili umerenih emisija gasova staklene bašte, dok bi u scenariju visokih emisija taj porast mogao dostići čak 20,8 odsto.
Povezane vesti
Istraživači su analizirali podatke o svim hospitalizacijama dece do 12 godina i adolescenata (13–17 godina) u Novom Južnom Velsu, najnaseljenijoj državi Australije, u periodu od 2001. do 2022. godine. Ustanovljeno je da broj prijema raste tokom vrelih dana, a naročito tokom onih koji su neuobičajeno topli za hladniji deo godine.
Iako precizan razlog za povećan broj poseta lekaru još uvek nije potpuno jasan, istraživači sugerišu da neočekivane temperaturne promene mogu uticati na odgovor organizma na stres, kao i na san i raspoloženje.
Kako toplota zapravo utiče na mozak?
Michelle Devane, PA Images / Alamy / Profimedia
Studija ističe da visoke temperature otežavaju telu da reguliše unutrašnju toplotu, što direktno utiče na funkciju ćelija, krvni pritisak, upalne procese, kao i na hlađenje i snabdevanje mozga kiseonikom.
Takođe, vrelina može izazvati psihički stres, poremetiti san i doprineti razdražljivosti, agresiji, pa čak i nasilnom ponašanju. Pored direktnog fiziološkog uticaja, visoke temperature smanjuju kvalitet društvenih interakcija i sna, što dodatno narušava opšte blagostanje.
S obzirom na to da će se temperature intenzivirati, autori studije pozivaju na bolje strategije prevencije prilagođene deci i mladima sa mentalnim poteškoćama.
Neke od predloženih mera uključuju obezbeđivanje klimatizovanih prostorija u školama i centrima za mlade, prilagođavanje školskih rasporeda kako bi se smanjile aktivnosti na otvorenom tokom najtoplijeg dela dana, kao i specifično uključivanje mentalnog zdravlja u javna upozorenja na toplotne talase.
Komentari (0)