Kuda bežati ako svet "stane"? Naučnici otkrili pet zemalja koje bi najbolje preživele globalni kolaps

Uznemirujuća nova studija identifikovala je zemlje koje imaju najveće šanse da prežive potencijalni globalni kolaps dok se klimatske promene intenziviraju.

Istraživački tim sa Univerziteta Anglia Ruskin (ARU) želeo je da odgovori na ključno pitanje: ako se moderna civilizacija suoči sa ozbiljnim sistemskim slomom, koje bi države najduže pružale otpor?

Njihov odgovor, objavljen u časopisu Sustainability, postavlja Novi Zeland na sam vrh kratke liste zemalja čija geografija, poljoprivredni kapaciteti i energetska infrastruktura nude najpovoljnije početne uslove za opstanak.

Šta je to "dekompleksifikacija"?

Studija, koju su sproveli Nik King i profesor Aled Džons, ne tvrdi da je kolaps neizbežan ili neposredan. Umesto toga, ona ispituje ono što istraživači nazivaju "dekompleksifikacija", široki proces urušavanja trendova koji definišu savremeni svet, uključujući pucanje globalnih lanaca snabdevanja, međunarodnih sporazuma i finansijskih sistema.

U ovom kontekstu, klimatske promene deluju kao "multiplikator rizika". One ne moraju biti jedini uzrok sloma, ali drastično pojačavaju pritisak na sektore hrane, energije i kretanja stanovništva.

Tim je ocenjivao države na osnovu tri glavna faktora:

• Energetska i industrijska samodovoljnost: Sposobnost zemlje da funkcioniše bez uvoza goriva i resursa.
• Kapacitet resursa: Površina obradive zemlje u odnosu na broj stanovnika.
• Fizička izolacija: Udaljenost od velikih populacionih centara koji bi mogli pokrenuti masovne, nekontrolisane prekogranične migracije.

Analizirajući 20 zemalja koje su najbolje rangirane na globalnom indeksu klimatske otpornosti, izdvojili su pet sa najboljim izgledima: Novi Zeland, Island, Ujedinjeno Kraljevstvo, Australija (konkretno Tasmanija) i Irska.

Zanimljivo je da su svih pet - ostrva ili ostrvski kontinenti sa snažnim uticajem okeana. Ova geografija je presudna jer ograničava kopnene granice i ublažava temperaturne ekstreme, što poljoprivredu čini stabilnijom čak i u uslovima globalnog zagrevanja.

Novi Zeland: Šampion izolacije i resursa

Unsplash

Novi Zeland drži najjasniju prednost zbog svojih obnovljivih izvora energije. Zemlja proizvodi ogromne količine struje iz geotermalnih i hidroizvora, što je čini nezavisnom od svetskih tržišta fosilnih goriva. Takođe, obiluje poljoprivrednim zemljištem u odnosu na relativno mali broj stanovnika, što znači da bi mogla prehraniti svoju populaciju čak i u potpunoj izolaciji.

Druge zemlje na listi imaju specifične prednosti, ali i mane. Dok Island briljira u energetici, a Tasmanija i Irska u poljoprivredi, Ujedinjeno Kraljevstvo predstavlja složeniji slučaj. Iako ima plodno zemljište, velika gustina naseljenosti i manjak obradivih površina po glavi stanovnika dovode u pitanje njegovu dugoročnu samodovoljnost.

Nema "potpuno sigurnih" mesta

Istraživači naglašavaju da ovu listu ne treba posmatrati kao spisak "sigurnih kuća". Nijedna zemlja nije imuna na klimatske promene. Novi Zeland se već suočava sa ekstremnim olujama, požarima i novim bolestima.

Klimatološkinja Hajdi Rup sa Univerziteta u Minesoti ističe da studija meri početne uslove, a ne garantovane rezultate. Pitanje koje su naučnici postavili nije "koja će zemlja najbolje proći u idealnom scenariju", već "koja zemlja ima temelje da nastavi da funkcioniše ako se svet oko nje sruši".

U svetu gde finansijska kriza ili prekid lanca snabdevanja hranom mogu obići planetu za nekoliko meseci, nacije koje mogu same da obezbede energiju i hranu jednostavno su u boljoj poziciji da apsorbuju udarac, a ne da ga u potpunosti izbegnu.