Bernam: Velika Britanija bi mogla da poništi Bregzit (VIDEO)
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Britanski premijer Endi Bernam izjavio je da bi se Velika Britanija na kraju mogla ponovo pridružiti Evropskoj uniji, dok njegova vlada razmatra opcije za preoblikovanje odnosa sa blokom deceniju nakon referenduma o Bregzitu, navodi RT.
U intervjuu za Bi-Bi-Si u sredu, Bernam je rekao da je Bregzit naneo „više štete nego koristi“, tvrdeći da trenutni sporazum koči ekonomski rast i da nije uspeo da obezbedi obećanu kontrolu nad imigracijom.
Rekao je da će vlada ispitati alternative, od održavanja statusa kvo do pridruživanja carinskoj uniji ili jedinstvenom tržištu, ili čak potencijalnog odlaska „do kraja“ i povratka u EU. Priče o poništavanju Bregzita nedavno su se pojačale, a nekoliko istaknutih britanskih političara pokrenulo je tu ideju. Bernamovi komentari predstavljaju najjasniji pokazatelj do sada da bi ponovno pridruživanje EU moglo biti na stolu, iako bi svaki takav potez ponovo otvorio pitanja o suverenitetu, imigraciji i regulatornoj kontroli, koja su bila glavna tema glasanja za izlazak iz EU.
Zašto je Britanija uopšte napustila EU?
Britanci su u junu 2016. godine glasali sa 52% prema 48% za izlazak iz EU, što je pokrenulo višegodišnje pregovore o uslovima Bregzita. Velika Britanija je formalno napustila blok u januaru 2020. godine, a iz jedinstvenog tržišta i carinske unije izašla je krajem iste godine.
Za mnoge glasače koji su podržali izlazak, Bregzit je prvenstveno bio pitanje suvereniteta i imigracije, a ne ekonomije. Anketa agencije Ashcroft, sprovedena neposredno nakon referenduma, pokazala je da je 49% glasača za izlazak reklo da je njihov glavni razlog taj što žele da se odluke o Velikoj Britaniji donose u Britaniji, dok je 33% ukazalo na ponovno uspostavljanje kontrole nad imigracijom i granicama. Samo 6% glasača je prvenstveno navelo očekivane koristi od izlaska iz EU za trgovinu i ekonomiju. Nasuprot tome, 43% glasača za ostanak u EU reklo je da je njihova glavna briga rizik koji Bregzit predstavlja po ekonomiju, radna mesta i cene.
Šta je Bregzit postigao?
Bregzit je okončao slobodno kretanje unutar EU i dao Londonu kontrolu nad tim ko može da se preseli u Britaniju iz bloka. Međutim, to se nije prevelo u nižu ukupnu imigraciju. Neto migracija je umesto toga porasla, jer su se dolasci iz zemalja van EU povećavali, dostigavši rekordnih 944.000 u godini koja se završila u martu 2023. godine, pre nego što je naglo opala nakon uvođenja strožih viznih pravila. Državljani zemalja van EU i dalje čine većinu imigranata.
Ova promena je delovala u oba smera. Britanski državljani su izgubili pravo na slobodu kretanja u EU i sada podležu uslovima ulaska koji se primenjuju na putnike van EU u Šengenskom prostoru.
AP Photo/Kirsty Wigglesworth
Povezane vesti
Bregzit je takođe dao Britaniji nezavisnu trgovinsku politiku, omogućavajući joj da pregovara o sporazumima bez odobrenja članica EU. Velika Britanija je od tada sklopila sporazume sa Australijom, Novim Zelandom i Indijom i pridružila se CPTPP-u, glavnom indo-pacifičkom trgovinskom bloku. Međutim, Kancelarija za budžetsku odgovornost (OBR) procenjuje da su dugoročni ekonomski dobici od trgovinskih sporazuma nakon Bregzita mali u poređenju sa uticajem koji se očekuje od većih trgovinskih barijera sa EU.
EU ipak ostaje najveći trgovinski partner Britanije, čineći oko 41% izvoza Velike Britanije i otprilike polovinu uvoza u 2025. godini.
Zašto se pitanje ponovo otvara sada?
Kritičari tvrde da su ekonomski troškovi Bregzita zasenili njegove koristi. OBR procenjuje da će Bregzit na kraju smanjiti intenzitet trgovine britanske ekonomije za oko 15% i produktivnost za oko 4% u odnosu na scenario ostanka u EU. To su dugoročne pretpostavke modeliranja, a ne direktno uočeni gubici, dok su na ekonomski učinak Britanije od Bregzita uticali i pandemija kovida 19, sukob u Ukrajini i širi poremećaji u globalnoj trgovini.
Napuštanje jedinstvenog tržišta EU i carinske unije stvorilo je nove barijere u trgovini sa najvećim trgovinskim partnerom Velike Britanije. Preduzeća se suočavaju sa carinskim deklaracijama, zahtevima o poreklu robe i dodatnim proverama koje nisu važile dok je Britanija bila članica EU.
Iako je Bregzit dao Britaniji veću kontrolu nad legalnim migracijama, Bernam tvrdi da je oslabio sposobnost zemlje da se bori protiv ilegalnih migracija smanjenjem saradnje sa evropskim zemljama, posebno kada je reč o prelascima Lamanša.
Da li je očuvanje Velike Britanije deo proračuna?
Bernam nije eksplicitno povezao svoje preispitivanje odnosa sa EU sa očuvanjem Ujedinjenog Kraljevstva. Međutim, njegova izjava dolazi u trenutku kada stranke koje se zalažu za nezavisnost i irske nacionalističke stranke u Škotskoj, Velsu i Severnoj Irskoj zagovaraju nezavisnost ili ponovno ujedinjenje Irske, dok istovremeno predstavljaju bližu integraciju sa EU kao deo svoje željene budućnosti.
AP Photo/Kirsty Wigglesworth
Škotska nacionalna stranka (SNP) i stranka Plaid Cymru, koje se zalažu za nezavisnost, zajedno sa proirskom strankom Sinn Féin, zajednički su potvrdile pravo svojih naroda na samoopredeljenje i pozvale London da olakša ustavne promene, izjavljujući da njihova budućnost „pripada Evropskoj uniji“.
Povezane vesti
Bernam je, u međuvremenu, očuvanje Ujedinjenog Kraljevstva postavio kao eksplicitni prioritet. Odgovarajući na predviđanje škotskog premijera Džona Svinija da će biti poslednji premijer Ujedinjenog Kraljevstva, zakleo se da će se „boriti svim silama da održi zemlju na okupu“.
Zar se Velika Britanija i EU već nisu približile?
U oblasti bezbednosne politike, Velika Britanija i EU su se znatno približile uprkos Bregzitu. Velika Britanija ostaje jedna od vodećih evropskih vojnih sila u NATO-u, dok je Partnerstvo za bezbednost i odbranu između Velike Britanije i EU iz 2025. godine uspostavilo redovne strateške konsultacije i proširilo saradnju po pitanju Ukrajine, sankcija protiv Rusije, vojne mobilnosti i proizvodnje oružja. Takođe je otvorilo put za veće učešće Velike Britanije u odbrambenim inicijativama EU.
Veliki deo usklađivanja usredsređen je na Rusiju i Ukrajinu. London i njegovi evropski partneri koordinisali su isporuku oružja i obuku za Kijev, sankcije protiv Moskve i napore za proširenje evropske proizvodnje oružja.
Povezane vesti
U julu je Velika Britanija obezbedila učešće u zajmu EU za podršku Ukrajini od 90 milijardi evra, omogućavajući britanskim kompanijama iz oblasti odbrane da se takmiče za ugovore o nabavci finansirane kroz ovu šemu. Velika Britanija je pristala da da doprinos srazmeran vrednosti ugovora dodeljenih britanskim kompanijama.
Da li bi se Britanija jednostavno mogla ponovo pridružiti EU?
Bilo kakav povratak ne bi bio automatski niti bi predstavljao vraćanje na prethodne uslove članstva Britanije. Velika Britanija bi morala ponovo formalno da podnese zahtev i prođe kroz proces pristupanja EU, što zahteva jednoglasno odobrenje svih država članica i saglasnost Evropskog parlamenta. Britaniji takođe ne bi bili zagarantovani izuzeci i posebni aranžmani koje je uživala pre Bregzita; uslovi bilo kakvog obnavljanja članstva morali bi se iznova pregovarati.
Odmah nakon referenduma 2016. godine, lideri EU su izjavili da žale zbog odluke Britanije, ali da poštuju rezultat. Tokom kasnijih pregovora o povlačenju, Brisel je zauzeo čvrst stav, insistirajući na tome da Britanija ne može zadržati pogodnosti članstva van bloka i odbacujući „biranje samo onoga što joj odgovara“ sa jedinstvenog tržišta.
Međutim, deceniju kasnije, Brisel ne isključuje mogućnost povratka Londona. U julu je komesar EU Maroš Šefčovič rekao da je podnošenje zahteva za članstvo „u potpunosti prerogativ“ Velike Britanije. Bivši pregovarač EU za Bregzit Mišel Barnije rekao je u junu da su „vrata EU otvorena“, ističući pritom da Britanija ne može jednostavno da bira koja će pravila EU slediti.
Komentari (0)