EU otvara novi front proširenja, gde je tu Zapadni Balkan? Bećirović: Rešenje je u kolektivnom pristupu regionu

Proširenje Evropske unije postalo je jedno od ključnih geopolitičkih pitanja za Brisel, ocenjuje Zijad Bećirović, direktor Međunarodnog instituta IFIMES, komentarišući poruke predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen tokom posete Albaniji, Kosovu, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.

Bećirović navodi da je rat u Ukrajini značajno uticao na novu dinamiku evropskih integracija i da je Evropska komisija jasno poručila da želi da ubrza proces pristupanja zemalja Zapadnog Balkana. Kroz Plan rasta za Zapadni Balkan za taj proces predviđeno je šest milijardi evra, a sredstva su već počela da se koriste.

Istovremeno, smatra Bećirović, izostanak Srbije i Bosne i Hercegovine iz ove posete ne treba tumačiti kao njihovo isključenje iz evropskog procesa. Prema njegovim rečima, Srbija je, uz Crnu Goru, među zemljama koje su u značajnoj meri odmakle u procesu evropskih integracija, ali je njen napredak poslednjih godina usporen, između ostalog, zbog promenjenih geopolitičkih okolnosti nakon početka rata u Ukrajini.

"govornost nije samo na Srbiji, već verovatno veća odgovornost na samoj Evropskoj uniji“, ocenjuje Bećirović, ukazujući da pregovarački proces mora imati jasna i jednaka pravila za sve države kandidate.

Prema njegovom mišljenju, Brisel sve više želi da evropsku integraciju veže za konkretne rezultate, reforme, funkcionisanje institucija i vladavinu prava, a ne samo za deklarativno opredeljenje prema članstvu. Međutim, Bećirović smatra da politika proširenja ne bi trebalo da se zasniva na principu "jedne brzine za sve“.

"Dugoročno rešenje nije u tome da se zemlje Zapadnog Balkana međusobno takmiče u procesu pristupanja, već da Evropska unija ponudi jasnu i verodostojnu perspektivu kolektivnog pristupa regionu“, kaže direktor IFIMES-a.

Kao primer navodi veliko proširenje Evropske unije iz 2004. godine, kada je u članstvo primljeno deset država. Bećirović smatra da bi sličan pristup danas imao snažnu geopolitičku vrednost, posebno imajući u vidu da čitav Zapadni Balkan ima oko 15 miliona stanovnika.

"Ako je mogao kolektivni ulazak u Evropsku uniju 2004. godine, ne vidim zašto to ne bi moglo da se primeni i na Zapadni Balkan“, navodi Bećirović.

Euronews Srbija

On istovremeno upozorava da ubrzavanje evropskog puta Ukrajine, Moldavije, Crne Gore i Albanije otvara pitanje kredibiliteta politike proširenja ukoliko se kriterijumi ne budu primenjivali jednako na sve države.

Govoreći o novoj dinamici pristupnog procesa, Bećirović podseća da su 14. jula održane pristupne konferencije sa Ukrajinom, Moldavijom, Crnom Gorom i Albanijom. To, kako ocenjuje, pokazuje da se proces ubrzava za zemlje za koje Brisel procenjuje da su napravile najveći institucionalni i reformski napredak.

Ipak, Bećirović smatra da političku dinamiku treba razlikovati od objektivnog stepena napretka u pregovorima. Posebno ističe Crnu Goru, koja je, prema njegovim rečima, otvorila sva 33 pregovaračka poglavlja, od kojih je 18 privremeno zatvoreno.

Albanija je, takođe, za relativno kratko vreme ostvarila značajan napredak u pregovaračkom procesu. Bećirović, međutim, dovodi u pitanje brzinu tog napretka i ocenjuje da takve promene treba pažljivo analizirati, posebno imajući u vidu probleme sa kojima se zemlja suočava.

Kada je reč o Srbiji, on ističe da je ta zemlja formalno otvorila pristupne pregovore i ima razvijen pregovarački okvir i institucionalni kapacitet, ali da je proces poslednjih godina usporen.

Evropska komisija, prema Bećirovićevim rečima, sve snažnije povezuje napredak sa vladavinom prava, funkcionisanjem institucija, demokratskim standardima i usklađivanjem sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Ti kriterijumi su, kako navodi, legitimni, ali moraju biti primenjivani jednako na sve zemlje kandidate.

"Vi da sada ispunite sve uslove i kriterijume koji su postavljeni, proces proširenja je politička odluka. Zato mora postojati politička volja“, kaže Bećirović, dodajući da unutar Evropske unije trenutno ne vidi dovoljno političke volje za šire proširenje.

Erkin Keci / AFP / Profimedia

Posebno se osvrnuo na Crnu Goru, ocenjujući da Brisel pokazuje snažan interes da upravo ta zemlja postane članica EU. Prema njegovom tumačenju, članstvo Crne Gore imalo bi pre svega simbolički značaj za nastavak politike proširenja.

Bećirović smatra da bi prioritet trebalo da bude integracija zemalja Zapadnog Balkana, dok bi se eventualno kasnije razmatralo članstvo drugih država poput Ukrajine i Moldavije.

"Zapadni Balkan je tu i on mora biti integrisan u evropski prostor“, poručuje Bećirović.

Kao pozitivan signal izdvaja inicijativu da zemlje kandidati sa Zapadnog Balkana budu uključene u jedinstveno evropsko tržište, što bi, prema njegovom mišljenju, moglo da otvori nove ekonomske mogućnosti za region i dodatno ga približi Evropskoj uniji.

Severnu Makedoniju navodi kao primer problema koji nastaju kada se bilateralna pitanja prenesu na nivo evropskog procesa proširenja. Prema njegovom tumačenju, spor sa Bugarskom pokazuje koliko bilateralni odnosi jedne države članice mogu uticati na evropski put zemlje kandidata.

Zbog toga Bećirović smatra da bi Evropska unija trebalo da uspostavi jasnija pravila koja bi sprečila pojedinačne države članice da bilateralnim pitanjima blokiraju proces proširenja.

"Evropska unija jednostavno u ovom slučaju nikog nije izabrala, ali nije nikog ni odbacila. To je neka pat-pozicija“, ocenjuje Bećirović.

On zaključuje da različite brzine evropskih integracija među zemljama kandidatima proizvode frustracije i osećaj nejednakog tretmana. Istovremeno, geopolitička situacija nakon početka rata u Ukrajini pokazala je da proširenje EU više nije samo administrativno pitanje, već i pitanje evropske bezbednosti, političke stabilnosti i strateške otpornosti.

"Ako EU želi dugoročno stabilizovati Zapadni Balkan, mora ponuditi verodostojniju i jasniju evropsku politiku celom regionu“, zaključuje Bećirović.

Kompletan prilog pogledajte u videu iznad teksta.