Šokantni podaci o tome koliko vremena gubimo na društvenim mrežama - neki za to vreme završe srednju školu ili fakultet

Prosečan korisnik provede više od šest godina svog života na društvenim mrežama, pokazuju podaci portala DataReportal.

Dnevna upotreba društvenih mreža dostigla je u proseku 2 sata i 39 minuta, što naglašava ključnu ulogu koju digitalne platforme danas igraju u svakodnevici, informisanju, politici i društvenom životu. Eksplozivni rast ovih platformi u poslednjih 20 godina pretvorio je društvene mreže u jednu od najmoćnijih industrija na svetu, dok se vlade širom planete muče da isprate taj tempo i efikasno regulišu njihov rad.

Više od tri dana mesečno "na mreži" 

Prema podacima istraživanja, vreme od 2 sata i 39 minuta dnevno akumulira se u više od tri cela dana svakog meseca. Na godišnjem nivou, taj broj premašuje 40 dana. Ako se uzme u obzir prosečan životni vek od oko 73 godine, ukupno vreme provedeno na društvenim mrežama iznosi više od šest punih godina.

Unsplash

Istraživanje povlači paralelu između ovog vremena i značajnih perioda u ljudskom životu i istoriji. Šest godina provedenih na mrežama duže je od trajanja srednjoškolskog obrazovanja ili vremena potrebnog za sticanje doktorske titule. Takođe, to je duži vremenski period od čuvene ekspedicije Čarlsa Darvina brodom HMS Beagle, pa čak i od trajanja Drugog svetskog rata.

Dve trećine čovečanstva koristi mreže

Danas broj korisnika društvenih mreža iznosi oko 5,6 milijardi, što odgovara broju od preko dve trećine svetske populacije. Pre samo dve decenije, bilo je manje od 500 miliona korisnika, što najbolje ilustruje impresivno širenje ovih platformi u rekordno kratkom roku. Glavni pokretači ovog rasta su sve veća upotreba pametnih telefona i šira dostupnost interneta.

Uporedo sa brojem korisnika, rasla je i moć samih platformi. Facebook je i dalje najveća društvena mreža na svetu sa oko 3 milijarde aktivnih korisnika mesečno. Velike tehnološke kompanije evoluirale su u najmoćnije industrije na planeti, koncentrišući ogromnu ekonomsku i društvenu moć u rukama nekoliko poslovnih lidera.

Daniel Chetroni / Alamy / Profimedia

Uprkos popularnosti, ostaju otvorena brojna kritična pitanja. Dezinformacije, bezbednost na internetu, zaštita ličnih podataka, kao i uticaj platformi na mentalno zdravlje dece i adolescenata, u samom su vrhu prioriteta.

Očekuje se da će vladine odluke i nove regulatorne mere igrati presudnu ulogu u budućnosti. Sve više zemalja uvodi mere za zaštitu maloletnika. U Evropi se već razmatraju ili primenjuju stroga ograničenja, dok će, primera radi, u Grčkoj od 1. januara 2027. godine stupiti na snagu novi okvir evropskog zakonodavstva koji se odnosi na zaštitu maloletnika u digitalnom okruženju.