Ko je bio King K. Žilet, čovek koji je mrzeo kapitalizam, a stvorio imperiju vrednu milijarde?

Te davne 1932. godine u 77. godini preminuo je američki preduzetnik King K. Žilet (King C. Gillette). Čovek čije je ime postalo sinonim za brijanje stvorio je mnogo više od proizvoda na kojem se danas temelji tržište vredno 15 milijardi dolara. On je, pre svega, kreirao genijalan poslovni model koji će kasnije preuzeti brojne druge industrije.

U vreme Žiletovog rođenja, muška moda nalagala je guste, duge brade koje nisu zahtevale preteranu negu. Međutim, do 1890-ih, dok je mladi Žilet radio kao trgovački putnik u okolini Bostona, trendovi su se promenili. Od muškaraca se tada očekivalo da imaju kratke, uredne brade i brkove, što je zahtevalo mnogo više truda. U to vreme postojala su samo dva izbora: ili poseta berberinu nekoliko puta nedeljno, ili rizikovanje povreda korišćenjem klasične britve kod kuće.

Genije koji je želeo da SAD pretvori u jednu džinovsku firmu

Žilet zapravo nije bio taj koji je izumeo sigurnosni brijač. To je bila ideja braće Kampfe iz Njujorka, koji su ga osmislili oko 1880. godine. Ipak, Žilet je bio taj koji je zaštitio patent i, što je još važnije, uspostavio poslovni model koji opstaje i danas.

"Izumi nešto što će se baciti nakon upotrebe, tako da se kupac stalno vraća", bio je savet koji je Žilet dobio od jednog od svojih prvih poslodavaca.

Tako je nastao takozvani model "brijača i žileta" (razor and blades model). Potrošači kupuju aparat po relativno niskoj ceni, ali su nakon toga primorani da skupo plaćaju zamenske nožiće, jer su prvobitnom kupovinom postali "vezani" za taj specifičan proizvod. Ovaj princip se i danas masovno koristi.

Pexels

Ideja Kinga K. Žileta bila je neverovatno uspešna. Tokom prve godine, njegova kompanija Gillette Safety Razor Company prodala je svega 51 aparat i 168 žileta. Međutim, do kraja 1904. godine, proizvedeno je 90.000 aparata i čak 12.400.000 žileta. Sam Žilet postao je milioner, ali je njegov odnos prema novcu bio, blago rečeno, neobičan.

Gnevan zbog ogromnih nejednakosti u američkom društvu, javno se pitao da li je kapitalizam zapravo "Satanin izum" stvoren da bi se povećala populacija pakla.

Napisao je seriju knjiga u kojima je izneo viziju socijalističke utopije. Njegov plan je bio da se Sjedinjene Američke Države transformišu u jednu jedinstvenu, ogromnu korporaciju koja bi izgledala kao firma, ali bi funkcionisala kao nacija. Prema Žiletu, najvažniji korak bio bi raspuštanje svih privatnih preduzeća, pri čemu bi svaki Amerikanac dobio jednak broj akcija u toj novoj, zajedničkoj kompaniji.

Žilet je čak crtao planove za futurističke metropole u kojima bi vladala potpuna jednakost, a koje bi se napajale energijom sa Nijagarinih vodopada. U svojoj trećoj knjizi predložio je osnivanje "Svetske korporacije" (World Corporation) sa sedištem u Arizoni. Za mesto predsednika te organizacije predvideo je bivšeg predsednika SAD Tedija Ruzvelta, ponudivši mu milion dolara da prihvati tu ulogu. Ruzvelt je ponudu odbio.

Danas je brend koji nosi Žiletovo ime u vlasništvu kompanije Procter & Gamble, koja je 2005. godine platila neverovatnih 57 milijardi dolara kako bi ga preuzela.