Mesto gde se spajaju danas i sutra: Ko živi na ostrvima koja su promenila tok Hladnog rata?

Zamislite mesto gde kroz prozor možete da vidite sutrašnji dan, ili pak jučerašnji. Ne u metaforičkom smislu, već bukvalno. Na pola puta između Aljaske i Sibira, gde se ledeni talasi Beringovog mora sudaraju sa surovim arktičkim vetrovima, nalaze se dva ostrva razdvojena sa jedva četiri kilometra vode. 

Pa ipak, ta četiri kilometra predstavljaju najveću barijeru na svetu – mesto gde se danas i sutra gleda u lice.

Diomedova ostrva sastoje se od dva parčeta kopna: Velikog Diomeda, takođe poznatog kao Ratmanovljevo ostrvo i Malog Diomeda. Ono što ih čini jedinstvenim jeste činjenica da između njih ne prolazi samo državna granica između Sjedinjenih Američkih Država i Ruske Federacije, već i Međunarodna datumska granica.

AP/George A. Kalli/U.S. Army Corps of Engineers

Veliki Diomed pripada Rusiji i nalazi se u vremenskoj zoni UTC+12. Mali Diomed pripada SAD-u i nalazi se u zoni UTC-9 (odnosno UTC-8 tokom letnjeg računanja vremena).

To znači da vremenska razlika između ova dva suseda iznosi čak 21 sat (ili 23 sata u zavisnosti od doba godine). Zbog ove bizarne anomalije, Mali Diomed se često naziva Ostrvo Juče, dok nosi epitet Ostrvo Sutra. Ako biste imali dovoljno brz čamac, mogli biste za manje od deset minuta da "otputujete u budućnost", ili da, vraćajući se nazad, dobijete priliku da ponovo proživite dan koji ste upravo završili.

Ni manjih ostrva ni više komplikacija kroz istoriju

Pre nego što je civilizacija iscrtala granice na mapama, ova ostrva su hiljadama godina bila dom naroda poznatog kao Inupijat. Za njih, vodena barijera nije bila zid, već autoput. Lovci su se slobodno kretali između dva ostrva, delili kulturu, jezik i porodične veze.

Prvi Evropljanin koji je zvanično ugledao ova ostrva bio je danski navigator u ruskoj službi, Vitus Bering, 16. avgusta 1728. godine. Taj dan je u pravoslavnom kalendaru posvećen Svetom Diomedu, pa su ostrva tako dobila svoje prepoznatljivo ime.

Prava istorijska prekretnica dogodila se 1867. godine, kada su Sjedinjene Američke Države od Ruske Imperije kupile Aljasku. Prilikom potpisivanja ugovora, granica je povučena tačno sredinom kanala između Velikog i Malog Diomeda. Tada je započela podela koja će svoj vrhunac doživeti tokom Hladnog rata.

Warships / Alamy / Profimedia

Nakon Drugog svetskog rata, ova granica je postala poznata kao "Ledena zavesa", paralela evropskoj "Gvozdenoj zavesi". Sovjetske vlasti su donele radikalnu odluku: kompletno autohtono stanovništvo sa Velikog Diomeda prisilno je preseljeno na kopno Sibira kako bi se izbegla bilo kakva špijunaža ili prebeg u Ameriku. Veliki Diomed je pretvoren u strogo čuvanu vojnu bazu sa radarskim stanicama i graničnim patrolama. Porodice su preko noći razdvojene, a komunikacija među ostrvima bila je strogo zabranjena narednih nekoliko decenija.

Ko živi na kraju sveta?

Danas je situacija na ovim ostrvima slika i prilika dve potpuno različite realnosti.

Veliki Diomed u Rusiji je i dalje nenaseljen kada je reč o civilima. Na njemu se nalazi ruska vojna postaja, meteorološka stanica i heliodrom. Jedini stanovnici su vojnici koji u teškim arktičkim uslovima smenjuju straže, polarni medvedi i hiljade morskih ptica koje ovde nalaze utočište.

AP Photo

Mali Diomed, koji pripada SAD, sa druge strane, ima stalno civilno stanovništvo. Na ovom strmom, stenovitom ostrvu smešteno je malo naselje, od oko 70-80 stanovnika uglavnom autohtonih Inupijata. 

Život na Malom Diomedu je ekstremno težak i izolovan. Nema puteva, pa se prevoz obavlja pešice, kvadovima ili motornim sankama zimi.

Prodavnica se snabdeva putem broda, i to ne svakodnevno, dok pošta i hitne potrepštine stižu helikopterom jednom nedeljno, ako vremenske prilike to dozvole.

Voda se skuplja iz planinskih izvora tokom leta i skladišti za duge, ledene zimske mesece.

AP Photo/Al Grillo

Stanovnici se i dalje bave tradicionalnim lovom na kitove, morževe i ribolovom, trudeći se da očuvaju svoju tradiciju na samom rubu civilizacije.

Rat hladan, a more ledeno

Na ovim ostrvima se odvio jedan od najneverovatnijih događaja XX veka. Naime, 7. avgusta 1987. godine američka plivačica na duge staze, Lin Koks, odlučila je da uradi ono što se smatralo nemogućim – da prepliva sa Malog na Veliki Diomed.

U jeku Hladnog rata, njen cilj nije bio samo sportski, već i duboko humanitarni. Želela je da otvori granicu i smanji tenzije između Sovjetskog saveza i Sjedinjenih Država. Voda je bila ekstremno hladna, sa temperaturom od jedva četiri stepeni na Celzijusovoj skali. Bez neoprenskog odela, samo u običnom kupaćem kostimu, Lin je skočila u ledeni Beringov moreuz.

AP Photo

Bila je to nadljudska borba sa hipotermijom, jakim strujama i gustom maglom. Nakon dva sata i pet minuta, Koks je uspešno stigla na obalu Velikog Diomeda, gde su je dočekali sovjetski zvaničnici sa toplim čajem i ćebadima.

Ovaj podvig je imao toliki odjek da su godinu dana kasnije, prilikom potpisivanja sporazuma o nuklearnom razoružanju u Vašingtonu, Ronald Regan i Mihail Gorbačov zajedno nazdravili njenom uspehu, ističući da je jedna žena plivanjem srušila "ledenu zavesu".

Dešava se i da tokom zime more između dva ostrva se ponekad potpuno zamrzne. U teoriji, tada je moguće prepešačiti iz Amerike u Rusiju (iz juče u sutra). Međutim, to je strogo zabranjeno zakonom i smatra se ilegalnim prelaskom granice.