Da li vam je stan prepun stvari? Japanska metoda otkriva šta zaista treba da ostane

Sve veći broj ljudi pokušava da se oslobodi viška stvari i bolje organizuje prostor u kojem živi, a jedan od pristupa koji tome posvećuje posebnu pažnju jeste japanska KonMari metoda. Za razliku od klasičnog pospremanja, ona se zasniva na razvrstavanju stvari po kategorijama i zadržavanju onih koje nam donose radost i imaju vrednost za naš svakodnevni život. Prva sertifikovana KonMari konsultantkinja u Srbiji Tamara Janković kaže za Euronews Srbija da ovu metodu primenjuje i u svom domu od 37 kvadrata, koji je, kako je objasnila, uredila tako da prostor bude funkcionalniji bez odricanja od stvari koje su joj važne.

"KonMari metoda zapravo nije vezana, kao što bismo očekivali, za uređenje prostorija, već je podeljena na određene kategorije“, objašnjava Janković.

Ona je sa ovom metodom počela da se upoznaje prošle godine, u periodu kada je, kako kaže, došlo do većih promena u njenom životu.

"Promenilo se dosta u mom životu: napustila korporaciju, razmišljala onako koja je svrha života, i naišla na ovaj, da kažem, kurs i završila to, sredila svoj stan", kaže.

Nakon toga je, kako je objasnila, otišla i u Japan, gde je završila proces sertifikacije. Suština metode, međutim, nije u tome da se čovek po svaku cenu odrekne stvari. Naprotiv, fokus je na izboru onoga što želi da zadrži.

"Mnogi ljudi pomešaju da je feng šui, da je minimalizam. Za minimalizam se svi uplaše, odmah kao: "Ne, uzećete mi stvari".  Međutim, više se fokusira na to šta nam donosi radost i da biramo šta ostaje u našem prostoru", kaže.

KonMari metoda predviđa pet osnovnih kategorija: garderobu, knjige, papire, komono, odnosno različite predmete poput onih iz kupatila, kuhinje, kozmetike, elektronike i hobija, i na kraju sentimentalne stvari.

Kod garderobe se, između ostalog, primenjuje način slaganja koji omogućava da se stvari vide i da se lakše stekne uvid u ono što već imamo. Janković navodi i organizovanje garderobe po bojama, kao i slaganje odeće od najduže ka najkraćoj kada je reč o stvarima na vešalicama.

"Ideja iza toga je da vidimo čemu najviše težimo, kojoj boji. I sad, ako, evo, vidimo da ovde malo više ima tamnijih, da ne kupujem crno na crno, i tako dalje.“

Kod slaganja garderobe važan je i način na koji se odeća odlaže.

"I generalno, ovako, kad otvorimo ormar, da mi već tu vidimo neki mir, neki sklad, da nam nije onako haos, nego uređeno, i da znamo šta mi sve tu imamo", kaže.

Ipak, najvažniji deo metode nije način slaganja, već odluka o tome šta zaista želimo da zadržimo. Umesto unapred određenog pravila, poput toga da se izbaci sve što nije nošeno godinu dana, KonMari pristup stavlja naglasak na lični osećaj prema predmetu.

"Prvo krećemo od toga da uzimamo predmet i prosto izgovaramo: "Da li mi ovo donosi radost?’ A verujte mi da ljudi znaju da li nešto donosi radost, da li je nešto što rado nosimo, stalno se vraćamo", objašnjava.

Odlazak od stvari koje više nisu deo našeg života takođe ne bi trebalo da bude samo mehaničko bacanje.

"Što se tiče odbacivanja, nije fokus na tome, ali je sa zahvalnošću", rekla je.

Prema njenom iskustvu, stvari često ostaju u domu i zato što predstavljaju neku raniju fazu života ili identitet koji više nije aktuelan.

"Nekad smo bili neki identitet, možda više nismo. Kako se menjamo kroz život, na primer, garderoba to odražava.“

Sličan princip primenjuje se i na knjige. One se najpre sve iznose na jedno mesto, kako bi vlasnik mogao da sagleda njihovu količinu, a zatim se razvrstavaju.

"Svaka kategorija kreće sve na gomilu, i suočavanje. Suočavanje sa količinom, suočavanje da je sve ovo nekad bio novac. I to je važna stvar, da sve ovo je, znači, potrošili smo nešto što smo radili i zaradili", kaže ona.

Knjige se, objašnjava, potom mogu organizovati prema različitim principima.

"Na primer, meni su gore romani i strani pisci, pa idu domaći pisci, pa ide poezija, pa psihologija, ima dosta psihologije, i na kraju knjige na engleskom jeziku, odnosno strane knjige.“

Ipak, ni ovde nema potrebe da se striktno prati jedan obrazac.

"Mnogo ljudi se tu igra, nije striktno pravilo. Neko slaže po boji, neko slaže pročitano, nepročitano. Dakle, ima nešto što je, što ja kažem, ovako ide po metodi. Ali na kraju dana je važan klijent. Mislim, šta će njega da usreći i kako će njemu najbolje da odgovara.“

Janković smatra da jedna od najčešćih grešaka počinje već od toga što ljudi nemaju pravi uvid u ono što poseduju.

"Prva greška je to što zapravo ne znamo šta imamo u svom stanu, i onda često ili kupimo duplo ili dobijemo od nekoga duplo, tako da se onda to nagomilava.“

Druga česta zabluda je da je za uredan i funkcionalan dom neophodan veći prostor.

"Ja sam sve ovo razmišljala ranije, je bilo: "Ma nije problem u stvarima, nego samo da imam veći prostor. Ako bih imala veći prostor, ja bih to skockala kako treba, ali zapravo nije. Moj stan, evo, 37 kvadrata, sve je, sve je stalo", kaže.

Treća kategorija problema povezana je sa sentimentalnim predmetima, ali se sentimentalna vrednost, kako objašnjava, ne vezuje samo za fotografije i uspomene.

"Poslednja kategorija je sentimentalno, ali zapravo ljudima se sentimentalno provlači kroz sve kategorije. To nisu samo fotografije, toga ima i u knjigama, i garderobi, i papirima, u svemu živom. I to je nekako najteži deo od kojeg se ljudi opraštaju", kaže.

Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.