Ko stoji iza lažnih objava o Deliblatskoj peščari? Više javno tužilaštvo traži identifikaciju - šta znači ovaj postupak
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Zbog spornih i neistinitih objava o požaru u Deliblatskoj peščari reagovalo je Više javno tužilaštvo u Beogradu, koje će policiji uputiti zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja radi identifikacije i procesuiranja osoba koje šire lažne vesti. Požari koji su prethodnih dana zahvatili više delova Srbije postali su jedna od glavnih tema na društvenim mrežama, gde se, pored informacija sa terena i objava nadležnih institucija, velikom brzinom šire i tvrdnje čija verodostojnost nije potvrđena. Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala postupanje preduzima zbog postojanja osnova sumnje na izvršenje krivičnog dela izazivanje panike i nereda.
Šta konkretno znači kada VJT u Beogradu zatraži od policije da prikupi obaveštenja radi identifikacije osoba koje šire neistinite objave, koji su naredni koraci, kako policija može da utvrdi ko stoji iza anonimnog profila i kada jedna objava može da preraste u krivično delo, za Euronews Srbija objašnjava advokat Marko Nikolić.
Privatna arhiva
Šta znači zahtev VJT i koji su naredni koraci
"Ovakav postupak predstavlja prvi korak postupajućeg javnog tužioca u predistražnom postupku. Na ovaj način, javni tužilac upućuje zahtev policiji da prikupi potrebna obaveštenja, to konkretno u praksi znači da policija dobija zahtev da obavi razgovor sa građanima koji imaju neposredna i posredna saznanja o kritičnom događaju, kao i da preduzme druge kriminalističko-operativne radnje", navodi Nikolić.
Cilj takvog postupanja je da se utvrdi ko bi mogao biti povezan sa spornim objavama, ali i na koji način i gde su informacije objavljene: "To je prva procesna radnja javnog tužioca, kako bi se došlo do saznanja o eventualnom osumnjičenom i načinu kako i gde je do objave lažnih informacija i došlo".
Nikolić ukazuje da za ovakvo postupanje postoje zakonska ovlašćenja javnog tužioca.
"Ova ovlašćenja javnog tužioca propisana su odredbom člana 285. stav 3. u vezi sa odredbom člana 288. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku".
Nakon što policija prikupi potrebna obaveštenja, predmet se ponovo vraća u nadležnost postupajućeg javnog tužioca.
Povezane vesti
"Nakon što pripadnici policije dobiju sva potrebna obaveštenja, o tome obaveštavaju postupajućeg javnog tužioca, koji, po razmatranju obaveštenja, odlučuje o daljim koracima, što bi bilo saslušanje osumnjičenog i ispitivanje svedoka u daljem toku postupka", kaže on.
Posebno je važno, kako navodi, razlikovati informacije koje policija prikupi u ovoj fazi od dokaza koji se koriste u krivičnom postupku.
"Bitno je istaći da službene beleške koje je policija prikupila ne predstavljaju dokaz u krivičnom postupku, već samo dalji orijentir javnom tužiocu u planiranju daljeg prikupljanja dokaza, takve beleške sud u kasnijoj fazi izdvaja iz spisa predmeta kao nezakonit dokaz", ističe advokat Marko Nikolić.
Euronews
Zašto je važno reagovati što pre
Kod objava na društvenim mrežama vreme može biti od posebnog značaja, kako zbog mogućnosti da se obezbede digitalni tragovi, tako i zbog posledica koje određene informacije mogu da izazovu.
Nikolić ističe da je u ovakvim slučajevima posebno važno reagovati brzo, jer se pojedini dokazi kasnije možda više ne mogu obezbediti, naročito kada je reč o krivičnim delima sa elementima visokotehnološkog kriminala.
"Jako je važno reagovati u što kraćem vremenskom roku, prvo iz razloga što, po prirodi stvari, neke dokaze nije moguće obezbediti u kasnijoj fazi postupka, naročito kod ovakvih krivičnih dela sa elementima visokotehnološkog kriminala. Ovo pogotovo, jer eventualni izvršilac krivičnog dela može imati znanja iz oblasti informacionih tehnologija, može uništiti svoje tragove, koji bi predstavljali važan dokaz u postupku i na taj način otežati sprovođenje istrage", kaže Nikolić.
Kao drugi razlog za brzu reakciju organa gonjenja, Nikolić navodi mogućnost sprečavanja posledica samog krivičnog dela, odnosno nastanka panike i težeg narušavanja javnog reda i mira.
Povezane vesti
"Drugi razlog se odnosi na to da samo brza i efikasna reakcija organa gonjenja može da spreči nastajanje posledice krivičnog dela, posledica krivičnog dela izazivanje panike i nereda iz člana 343. Krivičnog zakonika se ogleda u nastupanju panike, težeg narušavanja javnog reda i mira, osujećivanju sprovođenja odluka državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja", navodi.
Prema njegovim rečima, posledice takvog ponašanja mogu biti šire od same objave na društvenim mrežama: "Životno gledano, situacija panike i narušenog javnog reda i mira ugrožava funkcionisanje države i sprovođenje zakona".
Kada lažna objava može da bude krivično delo
Jedno od ključnih pitanja jeste šta sve mora da se utvrdi da bi određena osoba mogla krivično da odgovara za izazivanje panike i nereda. Kako objašnjava Nikolić, nije svaka netačna ili neproverena objava automatski krivično delo, već moraju da budu ispunjeni određeni uslovi.
"Postoje dva uslova koja kumulativno moraju biti ispunjena - subjektivni i objektivni. Subjektivni podrazumeva da je izvršilac krivičnog dela postupao sa umišljajem, kao oblikom vinosti, taj umišljaj mora da obuhvati svest o tome da je ono što se iznosi ili pronosi netačno. Dovoljno je i da učinilac može biti svestan da su vesti lažne, on ne mora da bude potpuno siguran u to. Njegov umišljaj se mora odnositi na posledicu - izazivanje panike i teže remećenje javnog reda ili mira. Objektivni uslov se odnosi na samu radnju činjenja, to mora biti radnja koja ima intenzitet da izazove posledicu ovog krivičnog dela, nije svaka preduzeta radnja sama za sebe dovoljna. Iznošenje predstavlja saopštavanje sopstvenih saznanja, dok pronošenje predstavlja saopštavanje nečega što je saznato od drugog lica", priča Nikolić.
TANJUG/ MINISTARSTVO ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE/ BOJAN VELOAN
Da li osoba mora da zna da je informacija netačna
Važan deo u utvrđivanju krivične odgovornosti jeste i pitanje da li je osoba koja je objavila ili prenela određenu informaciju znala da je ona netačna, odnosno da li ju je svesno širila.
"Za postojanje krivične odgovornosti potrebno je da izvršilac zna da je informacija netačna, pri čemu se mora utvrditi da je izvršilac to znao i svesno je širio. Ukoliko je neko bio u zabludi o tome da je informacija netačna, ne postoji ovo krivično delo, odnosno on ga nije izvršio. Ukoliko se radi o očiglednim lažnim informacijama, pozivanje na postojanje zablude bilo bi nesuvislo", navodi on.
Kako policija može da utvrdi ko stoji iza anonimnog profila
Kada je reč o identifikaciji autora sporne objave, važnu ulogu mogu imati digitalni tragovi i tehnički podaci, ali i informacije koje postoje o samom nalogu.
"Policija ima na raspolaganju tehničku opremu i forenziku u cilju utvrđivanja autora lažnih vesti ili onoga ko pronosi lažne vesti. U praksi je najbitnije prvo obezbediti digitalni trag objave, zatim utvrđivanje IP adrese sa koje je izvršeno prijavljivanje ili objavljivanje, zajedno sa vremenom. Naravno, policija može od platforme zatražiti podatke koji postoje o nalogu sa kog je objavljena lažna vest. Potrebno je da se digitalni trag može povezati sa konkretnom osobom u pogledu vremena objave informacija, nakon čega je potrebno identifikovati tu osobu, proveriti ko je stvarni korisnik naloga kroz proveru broja telefona, mejla ili drugih naloga, budući da IP adresu mogu koristiti i drugi članovi domaćinstva, ukoliko izvršilac ne živi sam".
Infinity News Collective / imageBROKER / Profimedia
Može li da odgovara i osoba koja je samo podelila tuđu objavu
Posebno pitanje je i odgovornost osobe koja nije sama kreirala spornu informaciju, već ju je preuzela i podelila dalje. Advokat Marko Nikolić objašnjava da i takvo postupanje može biti obuhvaćeno krivičnim delom, ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi.
"Ukoliko onaj ko pronosi tuđe informacije ima saznanja da su informacije lažne ili je očigledno da su one lažne, krivično odgovara za izvršenje ovog krivičnog dela. Naravno, pod uslovom da se ostvari posledica krivičnog dela. Zakon je predvideo ovakvu situaciju, zato je opis ovog dela opredelio sa radnjama iznošenje ili pronošenje, koje su postavljene alternativno u opisu krivičnog dela", kaže on.
Fonet/Ana Paunković
Koja kazna je predviđena
Ukoliko se u postupku utvrdi da su ispunjeni svi zakonski uslovi i da postoji krivična odgovornost, za ovo krivično delo predviđene su i određene kazne. Nikolić objašnjava šta zakon propisuje, ali ukazuje i na mogućnost strože kazne ukoliko je delo izvršeno putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava.
"Ukoliko se pred sudom u dokaznom postupku utvrdi i dokaže krivica okrivljenog, zakon propisuje da će se izvršilac kazniti kaznom zatvora u trajanju od 3 meseca do 3 godine i novčanom kaznom. Napominjem da je kazna zatvora glavna, a novčana kazna sporedna kazna, izriču se obe u svakom slučaju. Novčana kazna ne može biti manja od 10.000,00 dinara, niti veća od 1.000.000,00 dinara. Za ovaj slučaj još značajnije, postoji i teži oblik ovog krivičnog dela u stavu 2. člana 343. KZ, koji postoji ukoliko se predmetno krivično delo izvrši putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, u tom slučaju propisana je kazna zatvora u trajanju od 6 meseci do 5 godina", navodi Nikolić.
U našoj sudskoj praksi, evidentno je da su sudovi prihvatili da se objave na društvenim mrežama mogu posmatrati kao sredstva koja su slična sredstvima javnog informisanja, te da ukoliko su ona podobna za pronošenje lažnih vesti, ovo krivično delo se može izvršiti putem mreža Facebook, Instagram.
Iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu ranije su apelovali na javnost da ne podleže uticaju lažnih vesti i da prati objave nadležnih državnih institucija koje, u saradnji sa međunarodnim partnerima, čine sve u cilju zaustavljanja požara u Deliblatskoj peščari.
MUP Srbije
U ovom slučaju, postupanje VJT predstavlja korak u utvrđivanju činjenica - od toga ko je objave kreirao ili ih preneo, preko načina na koji su plasirane, do toga da li su ispunjeni svi zakonski uslovi za eventualnu krivičnu odgovornost.
Komentari (0)