Skupština završila rad, nastavak sednice sutra: Oštra polemika o rebalansu budžeta i situaciji sa požarima u Srbiji
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Poslanici Skupštine Srbije završili su rad za danas, a objedinjenu raspravu o 59 tačaka nastavljaju sutra. Sednicu je ponovo obeležila rasprava o rebalansu budžeta za 2026. godinu, kao i o planiranoj jednokratnoj finansijskoj pomoći.
I drugog dana skupštinske rasprave, rebalans budžeta i jednokratna pomoć građanima bili su među glavnim temama. Poslanici vlasti podržali su predlog rebalansa ističući da se većim prihodima omogućava bolja socijalna politika, dok poslanici opozicije kritikuju ocenjujući da se rashodi povećavaju kroz zaduživanje i da se rebalans usvaja pred izbore.
"Sistem koji je čitavu deceniju subvencijama kupovao rast, danas kupuje vreme, kupuje ga novcem građanima, koji će im biti isplaćen dans, a koji će ti isti građani državi početi da vraćaju posle izbora. Vi koji predlažete ovakav rebalans to odlično znate, ovo nije pomoć i briga za građane, ovo je predizborni ček za SNS, a za građane pozajmica koju daju sami sebi, a kamatu naplaćuje inflacija", rekao je poslanik Stranke slobode i pravde Peđa Mitrović.
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je u pitanju jednokratna isplata i da Vlada Srbije to ne radi prvi put.
"Od 2020. godine pokazali smo konzistentnost, odgovorno smo vodili ekonomsku politiku, ekonomija nam je rasla. Mi sa našom politikom nastavljamo, isplata je, kao što sam najavio, svim našim penzionerima, svim onima koji primaju novčanu socijalnu pomoć, svim onima koji primaju dečiji dodatak, svim onima koji primaju borački dodatak i borci, isplata će biti 14. septembra, kao što smo i obećali, i mi od tog obećanja odustati nećemo", rekao je Mali.
Narodni poslanici raspravljali su i o izmenama i dopunama zakona koji se odnose na Pravosudnu akademiju, sudije i tužioce, dok je deo opozicije doveo u pitanje hitnost po kojoj je sednica sazvana.
"Ne mogu da ne prokomentarišem i ove predloge zakona koji se bave izborom sudija i tužilaca. Neumesan je način na koji pokušavate građanima da predstavite da je to nešto što smo dobili od EU kao uzi ili ostavi, sama EU prepoznaje različite modele. I ova sednica je sazvana po hitnom postupku, a da ništa nije bilo hitno", rekao je poslanik Narodnog pokreta Srbije Aleksandar Ivanović.
Povezane vesti
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da ne postoji vlast koja je išla na rebalans budžeta a koja nije to stavljala po hitnom postupku.
"Žao mi je što to ne znate. Dakle, tek onda, kada usvojimo rebalans budžeta, može da se otključa trezor i da država nastavi da funkcioniše i da nastavi plaćanja. Zbog toga je po hitnom postupku. Ova, kao i svaka u prošlosti", rekla je Brnabić.
Sednica je, kao i svakog utorka, počela postavljanjem poslaničkih pitanja, a ovoga puta poslanike su zanimale teme poput bezbednosne situacije na KiM, ekološke situacije na jugu Srbije, ali i mogućnosti za unapređenje uslova rada u centrima za socijalni rad.
Polemika o situaciji sa požarima u Srbiji
Poslanici Skupštine Srbije danas su na vanrednoj sednici polemisali i o situaciji sa požarima u Srbiji i tome da li je pravovremeno reagovano i da li je Sektor za vanredne situacije opremljen adekvatno, a tokom rasprave poslanici opozicije tvrdili su da država nije adekvatno reagovala na požare, dok su poslanici vlasti istakli da je od 2021. kupljeno devet puta više opreme nego u poslednjih 37 godina i da opozicija politizuje temu požara.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je rekla da poslanici opozicije "lešinare" na elementarnoj nepogodi.
Ona je, odgovarajući na tvrdnje poslanika Zeleno-levog fronta (ZLF) Radomira Lazovića da država nije adekvatno reagovala na požare i da vatrogasci nemaju dobru opremu, rekla da je za opoziciju, kad nema politiku, svaka tragedija dovoljno dobra da se opozicija istakne u tome da nema politiku, pa da napada zemlju i kritikuje zbog tragedija i elementarnih nepogoda.
Dodala je da ZLF i koalicioni partneri iz opozicije od 2023. godine traže da se ukine budžet Sektora za vanredne situacije.
Povezane vesti
"Dakle, od 2021. godine devet puta više protivpožarne opreme, helikoptera, kamiona, bagera i svega ostalog, opreme da vatrogasci budu bezbedni... I ništa od toga ne možete da kažete, nego opet lešinarite. U Francuskoj ima mrtvih, u Španiji ima mrtvih, u Grčkoj ima mrtvih, u Hrvatskoj ima mrtvih. I ni u jednoj od tih zemalja vi nemate političke aktere, organizacije ili bilo koga drugog da bilo šta kaže toj državi. Ne, samo Srbija ima takve kao što ste vi. Ja, najgorem neprijatelju, vas ne bih poželela", rekla je Brnabić.
NARODNA SKUPŠTINA SRBIJE/ MILOŠ MIŠKOV
Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Milenko Jovanov je istakao da da je ove godine bilo žrtava u požarima širom Evrope, dok u Srbiji nije bilo.
"Tokom ovog leta u Evropi - Španija, izgorelo 297.000 hektara, evakuisano više od 120.000 ljudi, 14 osoba stradalo, više desetina povređeno, uništeno stotine kuća, poljoprivrednih gazdinstava, objekata infrastrukture, šteta između 18 i 22 milijarde dolara. Francuska, izgorelo 115.000 hektara, evakuisano 224.000 stanovnika i turista, stradala dva vatrogasca. Izgorelo 240 kuća, 80 stambenih objekata", naveo je Jovanov.
Dodao je da je u Grčkoj od požara stradalo pet osoba, u Hrvatskoj izgorelo 113.000 hektara kod Omiša, da je 40 ljudi povređeno, i istakao da u Srbiji niko nije poginuo i nijedna kuća nije izgorela.
Lazović je kritikovao to što Srbija, umesto da ulaže u opremu za vatrogasce, kupuje avione "rafale", a Jovanov je istakao da je nabavljano i jedno i drugo.
Jovanov je rekao Lazoviću da je mogao tamo gde je stvarno požar da ode i pokaže svoje znanje, a ne da, kako je rekao, "po živim ljudima prska protivpožanim aparatom".
Poslanik Socijalističke partije Srbije Uglješa Marković rekao je, odgovarajući Lazoviću, da je samo u Deliblatskoj peščari na gašenju požara angažovano 481 lice, 137 vozila, četiri kvad vozila, 33 radne mašine i vatrogasni brod sa 4 člana posade, kao i osam helikoptera i avion iz Ruske Federacije.
"Kada su u pitanju Stolovi, tamo je 57 lica angažovano, 21 vozilo, jedan kvad, jedna radna mašina i jedna cisterna. Kada je u pitanju ono što jeste materijalno-tehničko stanje u Sektoru za vanredne situacije, u poslednjih pet godina nabavljeno je 140 vozila. Tokom samo 2026. godine isporučena su 37 vozila i u narednih 10 meseci očekuje se još 29 vatrogasna vozila da stignu", naveo je Marković.
Dodao je da tema požara nije za politizaciju i pozvao da se ne koristi u te svrhe.
"Prošle godine pripadnici Sektora su obavili 39.000 intervencija i spasili više od 1.400 ljudi. U ovoj godini, imali su skoro 25.000 intervencija i spasili 756 osoba", rekao je Marković.
Lazović je takođe pitao zašto nije sprečeno na vreme širenje požara u Deliblatskoj peščari, za šta je zadužen Sektor za vanredne situacije i zašto nije odmah zatražena pomoć od EU, a Brnabić ga je upitala da li razume da tako vređa Sektor za vanredne situacije.
"To nema veze sa politikom i nema veze sa političarima. Ti ljudi nisu političari. Vi vređate profesionalce", istakla je Brnabić.
Mali: Ima malih penzija, ali nisu svi jednako uplaćivali doprinose
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da se, kada se govori o penzijama i njihovim iznosima, moraju praviti razlike među onima koji su uplaćivali doprinose i onima koji to nisu radili.
On je u Skupštini Srbije, odgovarajući narodnom poslaniku Narodnog pokreta Srbije Borislavu Novakoviću koji je naveo da su u najgorem položaju poljoprivredni penzioneri čiji je mesečni prosek 24.000 dinara, rekao da se ovakvim izjavama ljudi dovode u zabludu jer nisu svi plaćali doprinose za penzijsko osiguranje.
"Da. Ima penzija koje su niže, ima penzija koje su više. Ima, nažalost, i onih koji nisu uplaćivali doprinose za penzijsko osiguranje, pa penzija nije penzija, nego je više socijalna kategorija, kao što je u ovom slučaju koji vi pominjete. I vi to dobro znate, ali prosto je neverovatno da vi to zloupotrebljavate na način kao da to nikada niste čuli ili kao da nije bilo kada ste vi bili na vlasti", rekao je Mali.
TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆ
Dodao je da na rešavanju ovog problema mora da se radi i ponovio da je reč o ljudima koji nisu plaćali doprinose za penzijsko osiguranje i da je ovo način da im država pomogne, do onog stepena ili na onaj način na koji može.
"Tu morate da pravite razliku prema onima koji su sve vreme, tokom svog radnog veka, uplaćivali doprinose za penzijsko osiguranje i na takav način zaradili svoju penziju. I onda, kada govorite o različitim visinama penzije, to je bar vrlo prosta računica. Dakle broj godina radnog staža puta puta doprinosi koje ste uplaćivali. I to vam daje iznos penzije kada odete u penziju", rekao je Mali.
Naveo je i da prosečna penzija u Srbiji sada iznosi 486 evra, a da je 2012. godine bila 202 evra.
"Ja sam danas rekao, i ponoviću opet, u junu 2012. godine na računu budžeta nije bilo ni para za isplatu penzija tog meseca. Bilo je na računu 70 miliona evra, a trebalo je 370. Dakle, to zaboravljate. Imali smo teške mere fiskalne konsolidacije, ali smo iz godine u godinu povećavali penzije a u poslednjih par godina dvocifreno u realnom iznosu, a ne u nominalnom i sa tim ćemo nastaviti", poručio je ministar Mali.
Istakao je da će se ta desetak dana znati za koliko će se od decembra povećati penzije i plate i da će 14. septembra penzionerima biti isplaćena jednokratna pomoć.
Komentari (0)