Kina kupuje 90 odsto iranske nafte: Da li će novi potez SAD dovesti do eskalacije odnosa sa Pekingom?

Najava američkog ministra finansija Skota Besenta o uvođenju "ekonomskog Dana D“ za države koje nabavljaju naftu od Irana prvenstveno se odnosi na Kinu, ocenjuju stručnjaci, iako Besent u svom nastupu nije direktno imenovao tu azijsku silu.

Američki zvaničnik je naveo da SAD veruju u tihu diplomatiju i da su otvorene za predočavanje svojih očekivanja partnerima, dodajući da su upozorenja poslata i da nema razloga za postavljanje fiksnih rokova, ali da strpljenje Vašingtona nije neograničeno.

S druge strane, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lin Đijan poručio je da sankcije i pritisci ne doprinose rešavanju problema, već vode ka eskalaciji koja ne odgovara nikome.

Kina kao glavni uvoznik i stanje na tržištu

Kina, kao najveći svetski potrošač energije, preuzima oko 90 procenata ukupnog iranskog izvoza nafte, osiguravajući Teheranu desetine milijardi dolara godišnjih prihoda, navodi se u izveštaju Američko-kineske komisije za ekonomski i bezbednosni pregled. Analiza pokazuje da je vrednost isporučene nafte samo u septembru 2025. godine iznosila između 3,9 i 4,2 milijarde dolara, navodi CNN.

Prema rečima Eme Li iz analitičke kuće Vortexa, uvoz iranske sirove nafte u Kinu pao je sa nekadašnjih 1,4 miliona na oko 700.000 barela dnevno usled smanjenog rada rafinerija i korišćenja postojećih zaliha.

Tjanjue Hu, analitičar firme Rystad, ocenjuje da eventualni potpuni prekid uvoza ne bi odmah ugrozio energetsku stabilnost Kine zbog značajnih rezervi kojima raspolože, ali bi nove kaznene mere mogle dodatno opteretiti već napete odnose između Vašingtona i Pekinga.

Otežano praćenje transporta i uticaj na globale cene

Pored Kine, uvozom iranskih sirovina ranije se bavila i Indija, koja je obustavila kupovinu nafte 2019. godine zbog američkih restrikcija, uz zabeleženu jednokratnu nabavku u aprilu ove godine tokom energetske krize. Trgovina između Indije i Irana u periodu od aprila do decembra 2025. godine iznosila je 1,1 milijardu dolara u sektoru robe poput pirinča i šećera.

Dodatni izazov za primenu i praćenje sankcija predstavlja transport kroz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi 38 odsto kineske nafte i 23 odsto tečnog prirodnog gasa.

Dok američki ministar energetike Kris Rajt tvrdi da je prolaz otvoren, podaci sa terena i platforme Kpler pokazuju rast takozvanih "tajanstvenih flota“ – brodova sa skriveni vlasništvom i odredištem, koji sada čine oko 50 odsto saobraćaja u moreuzu, u odnosu na ranijih 12,5 procenata.

Iako su velike rezerve ublažile početak sukoba u februaru, nestabilnost u snabdevanju utiče i na američke potrošače. Prema podacima Američke automobilske asocijacije (AAA), prosečna cena goriva u SAD porasla je na 4,10 dolara po galonu, u poređenju sa prošlogodišnjim prosekom od 3,15 dolara.