Trampov "ekonomski Dan D": 5 bolnih udaraca koje bacaju iransku ekonomiju na kolena, da li će Teheran morati da popusti?

Više od šest meseci nakon početka rata sa Iranom, Donald Tramp pokušava da prebaci sve veći deo pritiska sa vojnog na ekonomski teren. Cilj Vašingtona je jasan: da tako drastično ograniči prihode i mogućnosti finansiranja Teherana, kako bi ekonomski troškovi rata postali nepodnošljivi.

Sam američki predsednik govorio je o predstojećem "ekonomskom Danu D" za Iran, tvrdeći na svoj karakteristično isključiv način da iranska ekonomija "potpuno kolabira". Američki ministar finansija Skot Besent je u ponedeljak predstavio novu fazu američke kampanje, upozoravajući čak i treće zemlje da bi nastavak poslovanja sa Teheranom mogao da ih suoči sa američkim sankcijama.

"Epski bes" se seli na polje ekonomije

Međutim, iza retorike Bele kuće krije se ekonomija koja zaista pokazuje sve više znakova gušenja. U svojoj analizi, Axios beleži pet ključnih frontova na kojima se ekonomska situacija Irana pogoršava: kolaps rijala, inflacija, dramatičan pad kupovne moći građana, gubitak prihoda od nafte i klizanje ekonomije u duboku recesiju.

Ključno pitanje sada je nešto drugo: koliko je ekonomskog bola iransko rukovodstvo spremno da podnese, kako ne bi odustalo od svojih vojnih i geopolitičkih ciljeva?

1. Rijal na istorijskom minimumu

Najdirektnija slika krize vidi se na tržištu deviza. Iranski rijal je u ponedeljak pao na 2,02 miliona za dolar, oborivši tako novi istorijski minimum. Pre početka rata, kurs je bio oko 1,65 miliona rijala za dolar, nivo koji je i tada predstavljao negativan rekord.

Za šest meseci, dakle, potrebno je oko 22 odsto više rijala za kupovinu jednog dolara. Za ekonomiju koja se decenijama suočava sa međunarodnim sankcijama, devalvacija valute nije nova pojava. Međutim, rat, trgovinska ograničenja i novi američki pritisak ubrzali su ovaj pad. A taj pad se gotovo trenutno prenosi na svakodnevni život: skuplji uvoz, skuplja hrana i lekovi, kao i plate koje neprestano gube svoju realnu vrednost.

2. Inflacija "jede" plate

Druga, i možda najbolnija strana krize, jeste eksplozivni rast cena. Međunarodni monetarni fond predviđa da će inflacija u Iranu dostići 68,9 odsto u 2026. godini, dok se očekuje da će se ekonomija zemlje smanjiti za 5,4 odsto.

Podaci iz samog Irana još snažnije odražavaju pritisak koji trpe domaćinstva. Prema podacima Iranskog zavoda za statistiku, potrošačke cene u julu bile su za 87,9 odsto više u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je godišnja inflacija iznosila 66 odsto. Kod hrane i pića slika je još dramatičnija: cene su na godišnjem nivou skočile za više od 128 odsto. Jednostavno rečeno, korpa namirnica koja je pre godinu dana koštala 100, sada košta preko 228.

AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

3. Iranci se odriču i osnovnih dobara

Iza indeksa i procenata krije se svakodnevica miliona ljudi. S obzirom na to da rijal neprestano gubi na vrednosti, a cene rastu znatno brže od plata, sve više iranskih porodica ograničava čak i osnovne kupovine. Pedesetdvogodišnji taksista Ahmad Karimi, otac dvoje dece, ispričao je za Associated Press da radi i do 15 sati dnevno kako bi uspeo da pokrije troškove svoje porodice.

Kako je Karimi rekao, njegovo domaćinstvo je počelo da izbacuje voće i proteine iz ishrane, odustali su od slobodnih aktivnosti, a on radi čak i vikendom. Pritisak se više ne ograničava samo na slojeve sa najnižim prihodima. Kombinacija inflacije, nezaposlenosti i devalvacije valute pritiska veliki deo iranske srednje klase, dok se ekonomsko nezadovoljstvo sve češće izražava i na društvenim mrežama. Za Teheran, ovo je možda najopasniji parametar krize: ekonomski pritisak bi mogao postepeno da preraste u politički i socijalni pritisak.

4. Presušuje glavni izvor prihoda: Nafta

Najveća slabost Irana ipak leži u nafti. Godinama je, čak i pod režimom teških sankcija, Teheran uspevao da održi značajan izvoz kroz složenu mrežu posrednika, "flotu u senci" (tankere van zvaničnih radara) i alternativne trgovinske rute, pri čemu je Kina bila najvažniji kupac iranske sirove nafte. Rat i američka pomorska blokada dramatično su promenili ovu sliku.

Tokovi iranske nafte prema Kini pali su u avgustu na oko 534.000 barela dnevno, sa 823.000 u julu i proseka od oko 1,4 miliona barela dnevno, prema podacima kompanije Kpler na koje se poziva Reuters. Ovaj pad lišava vladu jednog od najvažnijih izvora čvrste valute, baš u trenutku kada država treba da finansira produženi rat.

5. Gube se radna mesta, recesija se produbljuje

Pre rata, izgledi iranske ekonomije su bili slabi, ali ne i katastrofalni. Sada je slika sasvim drugačija. MMF predviđa pad BDP-a od 5,4 odsto u 2026. godini, pri čemu pad ekonomske aktivnosti prate i gubici radnih mesta.

Na proleće je nezaposlenost porasla na 9,1 odsto, odnosno oko 450.000 ljudi manje je imalo posao u odnosu na godinu dana ranije, dok je nezaposlenost mladih dostigla 23,4 odsto, prenosi IranWire pozivajući se na najnovije podatke Iranskog zavoda za statistiku. Pad potrošnje, teškoće u trgovini, uništenje ili slab rad proizvodne infrastrukture i neizvesnost koju donosi rat stvaraju začarani krug: preduzeća smanjuju svoju aktivnost, radna mesta se gube, a državni poreski prihodi su pod sve većim pritiskom.

Mogu li sankcije da nateraju Teheran na povlačenje?

AP Photo/Vahid Salemi

To je najveći ulog Trampove administracije. Vašington procenjuje da će, ukoliko dovoljno ograniči ekonomske "žile kucavice" Irana, rukovodstvo ove zemlje u nekom trenutku biti primorano da bira između nastavka rata i očuvanja unutrašnje stabilnosti.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan dao je prošle nedelje redak nagoveštaj zabrinutosti koja vlada unutar zemlje, izjavivši da bi možda bilo bolje da Iran "danas okonča rat", dok se još nalazi, kako je naveo, u poziciji "snage i dostojanstva". Međutim, to je daleko od toga da znači da je Teheran blizu kapitulacije.

Oštar odgovor Irana nakon novih američkih sankcija: "Neka očekuju napad"

Analitičari ističu da Iran ima decenijsko iskustvo u prilagođavanju teškim sankcijama i da je više puta pokazao veliku otpornost na ekonomski pritisak. Paralelno s tim, iransko rukovodstvo smatra da prethodni ustupci nisu doneli ekonomsko olakšanje koje su očekivali, što ih može učiniti još nesklonijim novom kompromisu.

Postoji i još jedan rizik: ekonomsko gušenje ne vodi nužno direktno za pregovarački sto. Ono bi moglo prethodno da izazove novu vojnu eskalaciju, ukoliko Teheran pokuša da poveća cenu za SAD i njihove saveznike pre nego što pristane na povlačenje.

Sankcije Donalda Trampa su osmišljene tako da nastavak rata učine nepodnošljivo skupim za Iran. Ipak, ova bliskoistočna zemlja je u prošlosti pokazala da poseduje izuzetno veliku toleranciju na ekonomski "bol".