Novi START ističe: Kraj ere ograničenja nuklearnog oružja posle 50 godina, a novih igrača je sve više

Sporazum Novi START, poslednji preostali sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, našao se u centru pažnje globalne javnosti jer ističe. To bi značilo da prvi put u više od 50 godina više ne postoje ograničenja nuklearnog naoružanja ni za jednu stranu.

Potpisan 2010. godine od strane tadašnjih predsednika Baraka Obame i Dmitrija Medvedeva, ovaj sporazum ograničava broj raspoređenih strateških nuklearnih bojevih glava na po 1.550, te nosača bojevih glava kao što su interkontinentalne rakete, podmornice i bombarderi – na po 800 za obe strane. Njegov značaj leži i u mogućnosti inspekcija koje strane sprovode u svrhu verifikacije.

Međutim, njegova budućnost je neizvesna. Predsednik Rusije Vladimir Putin, predložio je produženje sporazuma na godinu dana, dok je Donald Tramp insistirao na izradi potpuno novog sporazuma. O ovoj kompleksnoj temi razgovarali smo sa Draganom Filipović, iskusnom karijernom diplomatkinjom i nekadašnjom ambasadorkom u Savetu Evrope, koja je radila i u Ujedinjenim nacijama.

"Mislim da Tramp ima pravo", kaže Filipović, objašnjavajući da je bolje imati sporazum koji je aktuelan i obavezuje dve najjače nuklearne sile. "Međutim, zaista je došlo do bitne promene u svetu"

Ona smatra da se Trampovo odbijanje produženja sporazuma može posmatrati na dva nivoa: političkom i vojno-tehničkom.

Ključni politički razlog je pojava novih igrača na nuklearnoj sceni. Najvažniji od njih je Kina, čiji nuklearni potencijal ne samo da raste, već ona pokazuje i značajne političke i vojne ambicije, naročito prema Tajvanu. Kina i SAD se, primećuje Filipović, sada susreću na Pacifiku, koji postaje glavni fokus Amerike u bliskoj budućnosti.

"Neminovno je da se Kina uključi, iako ona to ne želi", ističe Filipović.

Credit: east2west news / WillWest News / Profimedia

Razlog je jednostavan: Kina ne bi želela da se obavezuje, s obzirom na to da poseduje značajno manji arsenal nuklearnog oružja – oko 500-600 bojevih glava, u poređenju sa SAD-om i Rusijom koje kontrolišu oko 90 odsto svih nuklearnih bojevih glava.

Pored Kine, pominju se i drugi akteri. Indija, kao i evropske nuklearne sile Velika Britanija i Francuska, nisu spremne da uđu u novi sporazum. Tu je i pitanje Izraela, za koji se veruje da poseduje nuklearno oružje, ali koji ne bi želeo biti deo takvog dogovora.

Složenost situacije dodatno potvrđuju sumnje u transparentnost. Nedavno je američki sekretar za kontrolu naoružanja, kako ističe Filipović, bio otvoren:

"Mi imamo dokaze da Kina tajno vrši testove nuklearnog oružja". Ovo bi, ukoliko je tačno, predstavljalo kršenje Sveobuhvatnog sporazuma o zabrani nuklearnih proba, koji zabranjuje bilo kakve nuklearne eksplozije, pa i one u mirnodopske svrhe.

Pitanje koje se postavlja jeste da li ovakva geopolitička situacija neminovno vodi ka novoj trci u naoružanju? Dragana Filipović podseća da je u protekloj deceniji došlo do gašenja drugih ključnih sporazuma, poput Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) iz 1987. godine, iz kojeg su SAD jednostrano izašle 2019. godine. Takođe, sporazum "Otvoreno nebo", koji je omogućavao nadzor nenaoružanim sredstvima radi smanjenja nepoverenja, suspendovan je od strane i SAD-a i Rusije 2020. i 2021. godine.

"Tako da je ovaj Novi START zapravo bio poslednji takav, doduše bilateralni, ali vrlo značajan ugovor", ističe Filipović.

Ipak, ona ne veruje da samim nestankom ovakvog ugovora automatski dolazi do trke u naoružanju. Ranije gomilanje nuklearnog oružja bilo je zasnovano na doktrini prvog udara, gde se smatralo da uništenje strateških skladišta zahteva posedovanje što više oružja.

"Mislim da to danas nije slučaj", kaže Filipović. Ona primećuje oprez kod vodećih aktera. I Putin i Tramp su, kako navodi, izrazili želju za nekom vrstom kontrole i konsultacija.

"Tramp je čak rekao da će zamoliti svoje ljude da pripreme papir za konsultacije sa Rusijom", zaključuje Dragana Filipović, sugerišući da, uprkos izazovima, postoji tračak nade za odgovoran pristup nuklearnom razoružanju.