"Pukotine" posle 20 rundi: EU konačno vidi uticaj sankcija na rusku ekonomiju
Komentari
11/05/2026
-19:09
Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Evropska unija je pokrenula neviđen politički projekat sa ciljem da oslabi sposobnost Rusije da vodi rat, nadajući se da će stalni pritisak na kraju primorati agresora da prizna poraz. Nakon 20 rundi ekonomskih sankcija, pažljivo osmišljenih da nanesu maksimalnu štetu, krajnji cilj i dalje ostaje tvrdoglavo nedostižan. Moskva nastavlja brutalno bombardovanje i odbija da napravi ijedan ustupak za pregovaračkim stolom.
Ipak, postoji osećaj potvrde ispravnosti tog pristupa, piše Euronews. U poslednjih nekoliko meseci, sve više znakova pritiska u ruskoj ekonomiji počelo je da narušava sliku nepobedivosti koju Kremlj projektuje.
Ruska ekonomija se smanjila za 0,3 odsto između januara i marta, prema podacima Ministarstva za ekonomski razvoj, što predstavlja prvi pad od početka 2023. godine. U istom periodu, javni deficit je porastao na 60 milijardi dolara (51 milijardu evra), čime je premašen cilj za celu godinu. Inflacija je ostala skoro 6 odsto, uprkos izuzetno visokoj kamatnoj stopi od 14,5 odsto. Berza je izgubila na vrednosti od marta, iako su svetska tržišta beležila rast. Centralna banka je takođe upozorila na ozbiljan nedostatak radne snage koji guši privredu.
Čak je i predsednik Vladimir Putin, koji bi najviše mogao da izgubi zbog tih pukotina, priznao da stvari ne idu u očekivanom pravcu. Prošlog meseca je zatražio od svog tima da objasni "zašto trenutna putanja makroekonomskih pokazatelja zaostaje za očekivanjima" i da predloži "dodatne mere za obnavljanje rasta".
Evropljani su to primetili.
"Da, sankcije imaju snažan efekat na rusku ekonomiju. Posledice ruskog rata plaćaju se iz džepova građana", izjavila je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, u nedavnom govoru.
Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro rekao je da "ruska ekonomija tone u krizu" i pozvao Kremlj da "otvori oči pred sopstvenim neuspehom", dok je švedska ministarka finansija Elizabet Svanteson zaključila: "u pravu smo" i "sankcije deluju".
tradingeconomics • euronews graphic
Povezane vesti
EU sada pokušava da ubedi ostale saveznike iz G7, a posebno Sjedinjene Američke Države, da uvedu koordinisanu zabranu pomorskih usluga za ruske tankere sa naftom, sa ciljem da se povećaju troškovi transporta i smanje preko potrebni profiti.
Ta mera je trenutno na čekanju zbog poremećaja u snabdevanju energijom izazvanog zatvaranjem Ormuskog moreuza, što je Moskvi donelo neočekivani prihod od 19 milijardi dolara (16 milijardi evra) od prodaje nafte u martu, što je značajan skok u odnosu na 9,7 milijardi dolara (8,2 milijarde evra) u februaru.
Brisel želi da preokrene taj trend i vrati se na postepeni pad globalne cene nafte Urals, kakav je bio primećen u mesecima pre zatvaranja Ormuskog moreuza. Zvaničnici se nadaju da će potpuna zabrana, zajedno sa suzbijanjem tzv. "flote u senci" i ukrajinskim napadima dugog dometa na rusku naftnu infrastrukturu, brzo dodatno pojačati pritisak.
"Ono što sada vidimo su dve stvari koje deluju zajedno: Rusija mora da troši mnogo novca da bi održala ratne napore, i sankcije imaju efekta i sve jače se osećaju. Bol postaje izraženiji. Da li vidite bilo kakvu spremnost sa ruske strane da uđe u ozbiljne pregovore? Ja ne vidim. Zato ono što moramo da radimo jeste da dodatno i stalno povećavamo pritisak", rekao je visoki diplomata EU.
Rastući problemi
Proglašavanje pobede sankcija je klizav teren, jer gotovo da postoji jednako argumenata koji podržavaju tu tvrdnju koliko i onih koji je osporavaju.
Pritisak koji su pokrenule EU i zapadni saveznici učinio je Rusiju najviše sankcionisanom zemljom na svetu. Kao rezultat toga, Rusija je postala izopštena na finansijskim tržištima, sa oko 300 milijardi dolara (260 milijardi evra) rezervi koje su zamrznute, i desetinama banaka koje su isključene iz glavnih platnih sistema.
To je primoralo Moskvu da se oslanja na kineski juan kako bi ojačala svoje rezerve, kao i na kriptovalutne platforme kako bi zaobišla ograničenja. Likvidna sredstva Nacionalnog fonda blagostanja, potkrepljena prihodima od ugljovodonika, uglavnom su potrošena za pokrivanje ranijih deficita.
Povezane vesti
U međuvremenu, brojna izvozno-uvozna ograničenja lišila su Rusiju sofisticiranih proizvoda i znanja koje domaći proizvođači ne mogu u potpunosti da zamene, što je oslabilo sposobnost zemlje da inovira i stvara bogatstvo. Istovremeno, ruske firme više ne mogu da računaju na bogate evropske kupce, već trguju sa tržištima nižeg dohotka.
Pixabay
Postepeni, iscrpljujući efekat sankcija "transformisao je Rusiju na više načina", kaže Laura Solanko, viša savetnica u Centralnoj banci Finske, iako nije "naročito izvodljivo" razdvojiti pritisak koji dolazi od sankcija od pritiska koji proizlazi iz ratne politike.
"Pristup globalnim finansijskim tržištima je praktično zatvoren, što znači da se sva finansiranja, i za državu i za privatni sektor, moraju tražiti iz domaćih izvora. Valute u kojima se fakturiše spoljna trgovina su se promenile, bankarski sektor je dedolarizovao i imovinu i obaveze, a pristup mnogim visokotehnološkim proizvodima i snabdevanju je ograničen. Sve to predstavlja dodatne troškove za poslovanje", rekla je Solanko za Euronews.
Povezane vesti
Ipak, slika bi mogla biti još mračnija: zapadne obaveštajne službe sumnjaju da Moskva manipuliše zvaničnim podacima kako bi prikrila stvarni obim ekonomskih poteškoća. Guvernerka Centralne banke Elvira Nabiulina javno je pozvala na pošteno izveštavanje.
Skup rat
Ruska ekonomija je danas manje dinamična, manje privlačna i manje bogata nego pre početka potpune invazije na Ukrajinu. Ali to ne znači da je blizu kolapsa. Naprotiv, Rusija je uspela da izbegne tri najgora scenarija koje su evropski zvaničnici očekivali od sankcija: dugotrajnu recesiju, katastrofalan državni bankrot i narodni ustanak izazvan padom životnog standarda.
Razlog za ovakvo "preživljavanje" leži u ratnoj ekonomiji visokog intenziteta i visokih troškova koju je Kremlj uspostavio čvrstom rukom, navodi Euronews.
Stockholm International Peace Research Institute • euronews graphic Kamuran Samar
Pre invazije, 2021. godine, vojni izdaci Rusije iznosili su 65 milijardi dolara, odnosno 3,6 odsto BDP-a. Prošle godine ta ista potrošnja dostigla je 190 milijardi dolara, odnosno 7,5 odsto BDP-a.
Ogroman priliv javnog novca preoblikovao je čitave industrije, lance snabdevanja i tržište rada, i proširio se i na druge sektore ekonomije. Dok su se trupe zaglavile u brutalnom ratu iscrpljivanja u Ukrajini, ruske fabrike imaju zadatak da danonoćno proizvode oružje i municiju, što stvara neprekidnu potražnju za resursima, energijom i radnom snagom i pokreće začarani krug proizvodnje i potrošnje.
Kremlj je u rat ušao sa niskim nivoom javnog duga u odnosu na BDP, što je politika koju je Putin uveo nakon neočekivanog dolaska na vlast 1999. godine. To znači da savezni budžet ima dovoljno fiskalnog prostora da izdrži rastući deficit i održi ogromnu vojnu potrošnju u kratkom roku. Putinovo prikazivanje rata kao egzistencijalnog sukoba pomaže da se opravdaju kontroverzna smanjenja socijalnih programa i široka cenzura.
Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ruska ekonomija bi trebalo da poraste 1,1 odsto u 2026. godini, što je slično rastu od 1 odsto u 2025. Iako skroman, taj rast je zapravo viši od projekcija za tri najveće ekonomije EU – Nemačku (0,8 odsto), Francusku (0,9 odsto) i Italiju (0,5 odsto) – što se navodi kao dodatni dokaz otpornosti.
Iako veštačka i veoma skupa, ruska ratna ekonomija se pokazala kao snažan pokretač ekonomskih aktivnosti i efikasan štit koji delimično ublažava pritiske sankcija EU. Sankcije su uvođene postepeno, što je Kremlju dalo vreme da se prilagodi i razvije načine za njihovo zaobilaženje.
"Sankcionisane ekonomije traju dugo. One jednostavno ne funkcionišu dobro, ali uglavnom ne kolabiraju. Putin je znao da će do rata doći, pa su Rusi izgradili rezerve i smanjili zavisnosti. Bili su u vrlo jakoj poziciji kada je rat počeo", kaže Timoti Eš, saradnik u Chatham House-u.
Ipak, znaci pritiska su sada očigledni, primećuje Eš. Iako je zatvaranje Ormuskog moreuza donelo privremeno olakšanje, postoji "realna opasnost" za rusku ekonomiju kada se plovni put ponovo otvori i cene nafte padnu. Rezerve koje su izgrađene na početku rata istrošene su posle četiri godine, što povećava ranjivost.
"Imate ekonomiju na dva koloseka: sve što je vezano za vojno-industrijski kompleks ide dobro, a ostali sektori lošije. Sve u svemu, ako gledate performanse, Rusija je blizu recesije, uprkos višim cenama energije. Da sam u Kremlju, sada bih bio više zabrinut nego pre šest meseci", kaže on.
Komentari (0)