Dan Evrope i Šumanova deklaracija: Gde je Evropska unija 76 godina kasnije?
Komentari08/05/2026
-17:30
Dan Evrope, 9. maj, obeležava se u znak sećanja na Šumanovu deklaraciju iz 1950. godine, temeljni dokument kojim je počelo stvaranje današnje Evropske unije. U Parizu, prilikom obraćanja u Palati Ministarstva inostranih poslova, Robert Šuman, tadašnji ministar spoljnih poslova Francuske, predstavio je 9. maja 1950. plan osmišljen kao način za prevazilaženje nasleđenih suprotnosti dve ključne zemlje Evrope Francuske i Nemačke, čiji su suprotstavljeni interesi u više navrata dovodili do razornih ratnih sukoba.
Evropa je danas, međutim, u poluratnom stanju, kaže za Euronews Srbija karijerni diplomata Zoran Milivojević. Obeležavanje 81. godišnjice od završetka Drugog svetskog rata dešava se u zapravo u ratnim uslovima.
I Evropska unija je, kako dodaje, podređena ratnom sukobu koji traje već petu godinu na tlu Evrope.
"Sve ove aktivnosti koje sprovodi i način kako proslavlja sutra ovaj 9. maj i Šumanovu deklaraciju nije u znaku onoga kako je to onda bilo. Najpre treba reći da je Evropska unija odstupila u određenoj meri od onog prvobitnog dela kad je osnovana preko zajednice za ugalj i čelik. To je bio, i ostao je, ja bih rekao, najveći projekat u istoriji, zasnovan na miru i na ekonomiji i razvoju. Međutim, danas je Evropska unija skoncentrisana na geopolitiku i skoncentrisana je, ja bih rekao, na real politiku, prvo ovo što je u Evropi, a drugo pokušaj da u tome učestvuje na jedan aktivan način u korist podrške Ukrajini. Odstupila je, ja bih rekao, od onih fundamentalnih principa", rekao je on.
Kako je dodao Milivojević, danas smo svedoci više trke u naoružanju nego što je na primer trka u hvatanju koraka sa veštačkom inteligencijom, IT tehnologijama, obrazovanjem i zdravstvom.
"To je naprosto činjenica. I moram da kažem, nažalost, ovaj rat je u Evropi, bojim se da Evropa nije odigrala onu ulogu koju je morala da odigra. Morala je da spreči ovaj sukob. I nedopustivo je da Evropa treći put u poslednja dva veka bude prostor sa izazovom da recimo ovaj sukob eskalira i preraste u jedan globalni. Eto, to je danas Evropa, orijentisana na proširenje. Mislim da je to zadatak i obaveza Evrope u narednom periodu da nekako nađe svoje mesto i da ne dozvoli da se 20. vek ponovi u bilo kom smislu", rekao je on.
Kada je reč o obeležavanju 9. maja, Milivojević kaže da se on slavi na dva načina.
Povezane vesti
"Evropljani daju prednost 50. godini, Šumanovoj deklaraciji, dakle, početku stvaranja Evropske unije, s pravom. To treba obeležiti. Ponavljam, to je u istoriji najznačajniji mirovni projekat. Međutim, sad je ovaj rat u Ukrajini i proširenje NATO potpuno stvorio jedno drugo, rekao bih, faktičko stanje i poremetio ono što je Evropska unija. Treba afirmisati 9. maj, treba afirmisati i taj projekat, treba afirmisati sve to što su ciljevi, što je u osnovi Evropske unije, vratiti Evropsku uniju na korene, na mir, na ekonomiju, na razvoj", rekao je on.
Kada je reč o Ruskoj Federaciji, Milivojević kaže da se datum tamo obeležava kao kraj Drugog svetskog rata.
"Moram da kažem, ima na to pravo i obavezu. Kad govorim o pravu, zato što je ona suštinski pobednik Drugog svetskog rata. Ruska armija je ušla u Berlin, oslobodila Aušvic i to je istorija. I ne samo to, nego pad fašizma i nacizma je, ja bih rekao, nešto što se ne sme zaboraviti, što je civilizacijska tekovina. I to se mora poštovati i obeležavati. I svaki pokušaj da se istorija revidira, negiranja uloge tada Sovjetskog Saveza u borbi protiv fašizma, mislim da nemaju osnova i ne mogu biti prihvatljivi. Mi sad govorimo o dve stvari na jednom kontinentu i mi vidimo jednu podelu. I ja moram da kažem, bilo bi jako važno i morale bi elite da shvate, i u Evropi i u Evropskoj uniji, ali i u Moskvi i svugde gde se odlučuje, nema Evrope bez Rusije. Evropa mora da se vrati sebi i mora na neki način da razmišlja u budućnosti o vraćanju u onome što jeste Evropa. Evropa je kontinent država i nacija koja podrazumeva i ovaj prostor bez Rusije, ali i Rusiju kao deo, i kulturološki, istorijski, i ekonomski, politički, kako god hoćete. I ja mislim da bi to trebalo da budu poruke i danas i sutra", rekao je on.
Proširenje Evropske unije
Govoreći o procesu proširenja Evropske unije, Milivojević kaže da mu u ovom trenutku izgleda realan ulazak Crne Gore.
"Čini mi se da je to najbliže. I moram da kažem proizvodi najmanje rizika i problema imajući u vidu stavove pojedinih država u Evropskoj uniji. Nisu svi za proširenje i za politiku proširenja. Prema tome, Crna Gora je prvo mala država, drugo, nema ničega spornog kad je ona u pitanju. Ne može da utiče značajno ni na budžet, ni na kretanje, ni na tržišne uslove, na sve ostalo. Kad je reč o spoljnoj politici, ona je tu potpuno na linijama onog što odražava interes vrha. Tako da ja to vidim kao realno", rekao je.
Kada su druge države u pitanju, nije veliki optimista, kaže Milivojević.
"Vidite, imate dva prostora koja su u žiži. To je Zapadni Balkan i istočna politika, takozvana Ukrajina i Moldavija. Ukrajina je u ratnom stanju, tako da nije realno da tu bude nekakvog procesa koji bi mogao da dovede do nekog brzog uključenja, osim neke političke odluke, ali teško je da do toga dođe. Kad je Moldavija u pitanju, isto tako ne kontroliše deo teritorije, tako da je i to otvorena tema. Kad je reč o Zapadnom Balkanu, rekao sam, tu je Crna Gora. Ne vidim nikoga ko bi mogao da bude kandidat do 2030. godine iz prostog razloga što postoje smetnje. Kad je reč, recimo, o Severnoj Makedoniji, videćemo kako će se nova bugarska vlada ponašati i da li će prevazići, dakle, tu vrstu uslovljavanja", rekao je on.
Povezane vesti
Kada je reč o Srbiji, Milivojević ističe da Srbija potvrđuje evropski put zato što je to interes Srbije.
"Sve ono što podrazumeva četiri slobode, ono na čemu se zasniva u osnovi Evropska unija, sloboda kretanja roba, usluga, kapitala, ljudi, to nije sporno. Drugo, kad je reč o vladavini prava, demokratskim institucijama i tako dalje, ono što određuju poglavlja 23 i 24, borba protiv korupcije, organizovanog kriminala, sve to nije sporno. I ja mislim da ovom sada dinamikom koju imamo u zakonodavnoj sferi, mi u stvari nastojimo da sve to odradimo i da se inkorporiramo, rekao bih, u pravnu regulativu Evropske unije. Međutim, kad smo mi u pitanju, postoje ti politički uslovi. I ja mislim da je to ključna smetnja za nekakav napredak. To je smetnja, kao što vidimo, i kad je reč o pregovaračkom procesu. On već tri godine stoji zbog tih političkih uslova. Da podsetimo prosto, to su sankcije Rusiji, Ruskoj Federaciji i pitanje Kosova i Metohije. Bez tih političkih uslova, ja mislim da ne bi bilo problema da se Srbija do 2030. priključi. Međutim, sa tim političkim uslovima je ta tema otvorena", rekao je Milivojević.
Kako je napomenuo, misli da je ključno pitanje pitanje Kosova i Metohije.
"Za početak bi bilo dobro da se deblokira proces pristupanja Srbije, da se otvori da li Klaster 3, onaj koji već dugo stoji u fioci, ili Klaster 2 koji je tu negde blizu. Što se Srbije tiče, čini mi se da tu postoji politička volja, što je dosta važno, da odradi ovaj svoj deo posla. Uh, dakle, ovo što je sad u ovom trenutku smetnja vezano za Venecijansku komisiju, njeno mišljenje vezano za ODIHR i za one zahteve vezano za izborne zakone i tako dalje mislim da će to Srbija da odradi. Nama je to, uostalom, u interesu. E sad, pitanje političkih uslova ostaje na dnevnom redu. Postoji jedan krug zemalja koje vrlo čvrsto insistiraju na pitanju sankcija Rusiji. To su baltičke države: Poljska, Finska, Švedska i tako dalje. Videćemo kako će to ići. Ono što zavisi od Srbije, mislim da postoji politička volja da Srbija to odradi, a ovo što ne zavisi od Srbije i gde je teško da Srbija može da čini nekakve ustupke, mislim, naravno, na ustavni položaj, na teritorijalni integritet, tu je teško očekivati da Srbija može da učini nekakav ustupak, čak i kad je reč o članstvu", rekao je Milivojević.
Komentari (0)